MaraAna

Meni se jednom desilo da sam u snu poceo da panicim, sanjao sam da neko nesto krade, i sam sebi govorim, probudi se, pomeri se, nema šanse, koliko god se trudio , dzaba, odvratan osecaj. U jednom momentu se budim , najrealnije moguće, i odahnem, sve je u redu, prestanem da panicim, kad ne lezi vraže, posle pola minuta od tog mog "budjenja" zaista se probudim.
I kao, eee koji trip, sanjam da sam se probudio...
Tako da mislim da ta paraliza tela ima neke veze sa centrima u mozgu.
 

Dok sam išla u srednju imala sam povremeno blage oblike straha  u toku dana,a posebno kad treba da spavam i kad sam sama u mraku,dolazilo mi je da vrištim,pa sam uspela da izbegavam situacije koje frustriraju i da ovo pojavu svedem na minimum.
Nisam mogla da zaspim,ni da se pomerim u krevetu,nije mi se  spavalo a  nisam smela ni  da ustanem i upalim svetlo...užas.
Imala sam jednu brojanicu i sa njom sam spavala....Ujutru ja sakrijem da je niko ne vidi...Sad je na žalost ona pukla,ali je još čuvam,pošto nemam drugu...
Ponekad sam uspevala da se setim molitve Care nebeski i Bogorodice djevo koju me je nekada davno u osnovnoj naučio jedini veroučitelj koga sam ikada poznavala...
Ali i to je nekako bilo slabo,jedina slamka.
Jednog dana prolazeći pored crkve vidim otvorena vrata i ja odlučim da udjem,kad tamo neki čovek sedi na stolici i moli se...Pogleda me,ja se malo zbunih i rekoh mu  dobar dan.Dragi čovek me uhvati za ruku i nasmeja mi se kao da hoće da mi kaže srećno,bog neka te čuva i slično...ja mu uzvratih osmehom i nastavih dalje.U jednom trenutku sam osetila da u ruci imam nešto,pogledala sam,to je bila predivna ikonica Bogorodice trojeručice,zlatne boje,i pozadi molitva Dostojno jest....Kada sam se okrenula da se zahvalim,videla sam da se vrata zatvraju,čovek je već otišao....
Tada sam prvi put izustila ovu molitvu...mnogo mi je pomogla.
Sad sam ok,sa velikom ljubavlju se sećam ovog divnog hriščanina,toliko sam ga zavolela u svojim mislima da se za njega često i pomolim.

Ево ја оженио једну која није згодна, равна је ко даска и плус има тешку системску болест. Ал против срца не можеш а имао сам и лепе и згодне и све су биле добре па ми ни једна није ваљала. Што се брака тиче , може човек да брине, да бира , да поставља услове, да тражи , да се нервира ... док не дође прави моменат и права особа. И не брините се људи , свака врећа нађе закрпу , будите то што јесте и биће све у реду. 

Šta će ti takva, kad nisi ni crkven ni pobožan, nego si grešnik koji se nekom srećom ili nesrećom, ali svakako ne svojom zaslugom, zakačio za Crkvu?
Nije lična uvreda, odnosi se na sve nas.
Traži neku s kojom možeš da se voliš i slažeš i koja bi želela da deli život s tobom. Puna kapa.

da oče, ali to je nešto što se svakom desi i svakako da se može prevazići.
Naprosto, mlad svet treba da zna šta je brak, šta sve treba da radi da bi brak trajao a ne one priče, princ , princeza, cveće, proleće...to su sve bajke.
Ako nemamo razne probleme u životu kako bi onnda sazrvali kao ličnosti?
Zato Hrišćanstvo i jeste zahtevna vera , koja traži celog čoveka. Kako reče vladika Porfirije, ono najlepše u braku dolazi tek na kraju
Nije jednostavno o vomoe pričati, ljudi su svi različiti. Menije lako čitati da homoseksualci neće naslediti carsvo, ja sa homoseksualnim nagonom nemam problem, a šta je sa onima koji su od rodjenja takvi?
Ja imam neke druge probleme, opet, svako ima libido koji je izražen u različitom stepenu, postoje i frigidni ljudi.
Kod nas je velii problem što su mnogi usvojili neku vašu teologiju srednjeg veka, pa mlade ljude plaše aklenim mukama, ovi jadni krenu sa nekom asketikom, razviju depresije, neuroze, konstantnu grižu savesti, kak i kad spavaju sa svojim ženama.
Naprosto, nema neke realne priče, nema zlatne sredine.
Ne može čovek koji je prvi put ušao u teretanu da odmah podigne 100 kila, moći će za godinu dve tri, ali mora da vežba.

Људи, уздржавање пре брака није у реду. Дуго уздржавање пре брака је болесно.
Говорим из личног искуства. Имао сам девојку скоро две године и уопште нисмо имали односе. Био сам радостан због свог труда и уздржања, јер Богу угодим. Али сам са друге стране пролазио кроз невиђену патњу и духовну и телесну управо због тог уздржања. О чему се ради? Ради се о томе да кад неко има девојку он се с њом љуби, мази, грли и природно долази до жеље за сједињењем. И када човек сваки пут када осети страст а осети је готово увек у присуству своје девојке почиње исту да гуши, да је потискује то ствара такву агонију, бол, и патњу и напросто није нормално. У почетку то и може бити подношљиво, али ако то потраје месецима онда настаје пакао. То вам је као да сте на плажи, горите,  40 степени, море испред вас, ви кренете у воду, уђете до колена и вратите се на обалу, и тако сваки пут. Ненормално, зар не? Ово све не важи ако се неко не љуби са девојком, ако са њом живи као са сестром. Ал то онда нису момак и девојка. Секс није најважнији, ал је јако битан. Можемо до сутра цитирати Св. оце, Библију и све је то лепо, ал свако ко има мало мозга зна да без доброг секса нема ни добре везе ни брака.
Замислите да се двоје младих забављају неко време, уздржавају се, све по ПС-у, не знају како им је у кревету јер нису пробали, уђу у брак и схвате да им није нешто и онда настану муке, проблеми, и то озбиљни. Људи се варају, разводе, свађају, незадовољни су. А због чега? Управо због тог "величанственог" уздржања.  Мислите да тога нема? Ооооо наравно да има. Сви ви који се дивите и мудрујете, о, да ли сте се и ви уздржавали, јел вам било лепо? Нисте имали односе са  супругом пре брака и сад сте у браку, и супер вам је? Ооооо, то је тако ретко да може да испадне на добро да неко после уздржавања уђе у брак и да му секс буде онако баш по мери.
На крају као што се и да закључити не подржавам уздржавање пре брака. Јадан Милош и његова девојка.
Ако се заиста уздржава, онда одговорно тврдим да човек мастурбира онако поштено јер би у супротном завршио на психијатрији. А масттурбација је беше грех? Наравно да јесте. Ко не верује у ово што причам нека крене да се уздржава са девојком али и да не мастурбира па ће видети о чему причам све време.
По мом мишљењу човек треба да се бори да не мастурбира и не гледа порнографију, а треба да има односе пре брака али само уколико воли особу са којом је, и ако у њој виду нешто много више од тела.

Ово питање је неизбежно филозофско, поготово са наслеђем које теологија има у претеривању, у схоластици. Већином се људи боје једноставности и бремена које она носи, те су зато само уистину светитељи могли да разумеју, искуствено, доживљавајући Бога, те најдубље тајне.
Нажалост, истина је да је боље да многи нису ни улазили у теологију на неки претерани начин. Али неки су, иако са грешкама и понеким заблудама, ипак задржали све на свом месту и нису претеривали.
Треба нагласити важност тумачења догматског учења. Моје расуђивање - на ову тему - иде у смеру онога што је казао митрополит Јован Зизјулас: ,,У Свом првобитном плану Бог на известан начин није предвидео све ове околности које је човеков пад створио. Потресна тајна слободе садржана је у томе што је човек, поседујући ту слободу коју му је Бог даровао, могао да осујети читав план Божији'' (Догм. теме, стр. 325).
Ово питање је мене јако занимало, тако да сам се потрудио да пронађем истину у томе код светог Максима Исповедника. Оно што сам закључио иде у смеру онога што је Зизјулас казао. Наиме, кључ је у постојању ,,многих могућности'' које су све Богу познате. Дакле, Бог познаје све што може да се збуде. Међутим, оно што се збива није ништа друго до остварење Божије воље или Његово допуштење да буде по вољи створеног, слободног бића, а све то се дешава ,,у ходу'' са оним што ми доживљавамо као садашњост.
С тога, мишљања сам да ништа није предодређено, него да се ,,у ходу'' са нашом садашњошћу, остварује сама Божија воља о творевини. На то ме итекако утемељује и само Откровење које је написано као будућност неодређених могућности, које једину одређеност има у успостављању Царства Божијег.

Па лијепа су та правила, оно, идеш у школу, упишеш факултет и завршиш га, нађеш сјајан посао, дигнеш стан на кредит, удаш се, родиш 3 - 4 дјеце, итд.итд. Све је то дивно смишљено - ко не би желио такав живот?! Истина је да се Бог смије док човјек кује планове. Једино што сам искрено у животу жељела јесу дјеца, ооооо како су то феноменална створења, и много сам патила што их немам, и шта сад треба да урадим? Да се удам зато што то тако треба, а шта ако ти живот просто не даје прилику? Ништа се не може на силу радити, што је једном лако, другом је претешко, мислим да нема правила и да је све Божија воља.