NadaILjubav

Hvala ti sveta Ksenija Petrogradska, hvala ti ! Jos jedno cudo u mom zivotu. Jos jedno ozdravljenje ! Vecna ti slava Ksenjuska.

Tema nije aktivna, ali videh temu i morala sam da se oglasim... Moj deda i baba. Skoro sam se u sekundi razbolela da je to bilo strasno...Kroz glavu mi je proslo - ako umrem, idem kod dede...Ponekada cak osetim radost na pomisao smrt...jer mi to dvoje nedostaje vise od bilo kog zivog bica...Shvatila sam da nije zivot ono za cim mi trcimo, jer je najvrednija porodica.

Uopste ne znam zasto je nesto sto sam ja navela za idealno cudno...Zauzvrat...Zauzvrat zensko koje radi, koje svakodnevno ume i da kuva, pocisti, umesti kolace, koje je ljupko i nasmejano, koje je sportski tip, koje ume i voli da stedi i nije tip da joj muskarac kupuje poklone, bar ne skupe...Zensko koje vozi auto, koje postuje svakoga, nije namcor, cepidlaka, baksuz...Samo trazi da muskarac ne iskoristi zenu i za muske i za zenske poslove...Ja ne trazim ravnopravnost...samo da musko bude musko, a zensko zensko, i uz to da ume i van tih okvira povremeno da izadje...sta fali da musko iznenadi devojku i spremi rucak...Zene i devojke danas rade, voze auto, i ne mogu sve same...Nije to bas da muskarac mora da bude supermen, ali barem da osnovno nesto zna i ima volju da pritekne u pomoc, a ne smatra zensko za roba...

Mislim da navedeno zasluzuje svaka normalna zenska osoba...Ne mora da zna sve, ali barem da se trudi...jer nisu devojke / zene robovi...Danas zensko ima mnogo obaveza, pa treba i muskarac da da doprinos...Mozda nadasve da je razuman i onda je sve lakse...Ako barem ne zna da opravi n.p. tv, onda barem da odveze tv kod majstora...U mojoj porodici je mama stub...To mi je uvek smetalo jer je odluke donosila mama, za sve se ona pitala, a u muskim poslovima je rame uz rame sa ocem ucestvovala...Na kraju je obolela, a tata i dalje ocekuje od nje da radi koliko i on...Zensko je nezniji pol, mora da je muskarac za nijansu barem jaci od nje.

Pa da, buduci tata.

Ja priblizno takvog decka i imam, samo ne fizicki takvog kako bi bilo idealno. Zna i voli da kuva, cisti, popravlja kvarove po kuci, stabilan je,...Jedino nije visok, niti ima crnu kosu...ali ne moze ili je retko imati sve. Ne znam sta je tu cudno...Bilo bi bezveze da ja sve radim, a on da mi donese buket cveca i da mi otvara vrata. Nemoj molim te, vrata cu sama da otvorim, skuvaj nesto, idi po hranu do marketa / restorana, hajde da idemo u prirodu, neki sport barem...ako nista drugo, barem setnje i trcanje...Da imamo neki zivotni plan, a cvece mogu i sama da kupim, a vec ciscenje kuce mi ni samoj ne gine. Naravno, da me voli vise nego ja njega jer je to nekako prirodnije.

Ako bas pitas kakve muskarce volimo, ja takve.

Sada videh temu...Moj ukus je sledeci...Volim sposobne muskarce, u smislu da pod obavezno moraju znati da rese neke kvarove po kuci, da li je u pitanju televizor, kompjuter, da zamene sijalicu, da okrece zid...Idealan tip mora da zna da vozi auto a i da ima auto...Mora da je psihicki stabilan i da me stiti. Cvece ne volim da mi se kupuje, sem ako nije saksija cveca, ubrano cvece nikako. Ne volim da me neko zove pile, maco, srce, draga, jer imam svoje ime i nadimak. Ne volim kada me neko celi dan zove, cak je pozeljno da mi se danima i ne javlja, kada mi naidje neki period u godini kada zelim da se osamim, a da ne pita sta ti je, jer volim da sam neko vreme sama. Pozeljno je da je pobozan, kulturan, da ima svoj stav. Ma kakvog obrazovanja da je, da ume i da kuva, povremeno. Pranje sudiva i ostalo se takodje podrazumeva, ne mora uvek, ali da zna da zensko nije rob. Da ima osecaj da zensko ima pravo da ode sa drugaricom na kafu, ali i na odmor - bez njega, ponekad. Moje roditelje ne mora da voli, ali mora da ih postuje u smislu da je ljubazan za neke osnovne stvari. Ne sme biti ogranicen...Mora da zna da se vremena menjaju i da postoje razne slobode. Mora on mene da voli vise nego ja njega...Da nije porocan, zenskaros, ili ne daj Boze agresivan. Da mi ne otvara vrata ako negde idemo, jer ne volim, niti da mi pise pesme. Da se bavi nekim sportom. Da je porodican covek i postuje tradicionalne vrednosti. koje se ticu porodice. Da je stabilna licnost...Sto se tice fizickog izgleda...visok, tamnije kose. To bi otprilike bilo to...ali ko to sve ima...prva ja ne.

Kada malo bolje razmislim, mozda za nas sve ne "vazi" isti svetac...Nekome ce pomoci sv Ksenija, nekome sv Petka, i sl. Mozda za svakog postoji odredjen svetac, pa cak i svetac slave koju slavimo...Ja sam n.p.rodjena na sv Minu...ali...citanje akatista bi svakako trebalo da pomogne...Ja sam zahvalna i sv Kseniji i sv Matroni...i uvek cu biti, iako se neki moji problemi cine neresivim... Pomenula sam sta mi se desilo za posao kada sam citala aktaist sv Kseniji...toliko sam se tada demoralisala i bukvalno sam bila slomljena, ocajna...Da znam da cu se ikada tako osecati u zivotu opet, platila bih da mi se to ne desi za bilo sta u zivotu. Znate li onaj osecaj beznadeznosti, manje vrednosti, ponizenosti...ALI...sa druge strane...ipak mislim da mi se tu uopste ne bi dopao posao...nekako ne bi...odmah mi je to bilo jasno...tako da...hvala ti sv Ksenija, a ti znas da svako zasto ima zato, i ja sav svoj zivot Bogu predajem...On najbolje zna sta je za mene dobro i za moju napacenu dusu.

Nektarija, zena koja prodaje ikonice mi je i rekla da je zapisala za ikonu sv Ksenije da je nabave...nadam se - bice...pa cu je i kupiti. Sto se tice sv Matrone...u tom trenutku mi je problem bio tezak, mislila sam da cu se namuciti...sve je na to licilo...ali je problem nestao...To me je bas odusevilo i sada joj se molim za neke neresive zivotne probleme...Mislim da neki moji problemi prosto kao da ne mogu da se godinama rese...ali zaista sada verujem da je Bogom poslat svetac, sv Matrona, da i meni pomogne...i jedva cekam da se neke lepe stvari dese... Sto se tice sv Ksenije, ja sam jednom citala akatist i tu negde 40.dan me pozovu na razgovor za posao...Bas sam bila ubedjena da je to to...ali se to tako neslavno zavrsilo, da narednih meseci vise nisam ni trazila posao, bila sam utucena, nikakva, ocajna...Sada kada pomislim - ambijent mi se tu nije ni dopao...Hvala joj svakako, jer verovatno to i nije mesto za mene...Iz nekog razloga se neke stvari ne dese, jer verovatno trebaju bolje...Ja je postujem...Kada je pomogla mojoj majci koja se godinama muci...pomocice svakome...

Lady Godiva, bas tako...Dobro da neko razume...Apsolutno ne mogu da kazem da decu nadasve volim, jer mnogo volim zivotinje i zivot generalno, pa mi ta jedna karika ne nedostaje...Po meni zivot nije samo porodica ili dete, ali neki vid podrske da. Bitno mi je da me neko razume, ali to ne mora biti partner...Bitna mi je ljubav, ali ne mislim odmah na partnerske odnose...Ljubav je svuda oko nas...Postoje ljudi koji ne dele misljenje mase, ali oni nisu nenormalni.

Millennium, meni se to redovno desavalo dok sam 1.put citala akatist, i plakala sam tako danima i danima, ali ja pre svega od zalosti i pomisli na koje sam grane dosla da vise nema nikakve pomoci mojoj majci i da joj samo Bog moze pomoci...Nedugo posle tih 40 dana, nasli smo lekara koji je dobar, lekarku, i od tada mi je mama bolje..Ostale stvari su na istom mestu, a citala sam akatist vise puta...mada postoji za sve vreme i razlog zasto se nesto ne desava... Sto se tice ikonice, pisala sam vec da su mi jednom rekli u crkvenoj prodavnici da imaju, dali mi ikonu i naplatili, i nakon par minuta ja shvatim da je kod mene ikona sv Matrone i vratim je, iako sam se divno osecala...Posle mi je bilo zao i pre par dana sam otisla i kupila ikonu sv Matrone, a ikonu sv Ksenije nemaju...Sto se tice sv Matrone....nemam reci...Zamolila sam je za nesto, u tom trenutku, meni bitno, i zaista je problem nestao (ako se ne navrati, ne dao Bog). Sada molim i nju. jer ne mogu da opisem koliko mi je draga...i nekako zaista verujem da ce mi pomoci...iako imam podosta problema...skoro pa neresivih...Citam joj molitvu, ne akatist i pricam sa njom obicnim recima...

Avgustin...ne zelim bas da se zamonasim, ali nisam ni pristalica tradicionalne porodice...Znaci da ipak ne spadam u tu grupu - svaki covek zeli porodicu. Ja svoju dosadasnju porodicu najvise volim na planeti, ali nemam potrebu da po svaku cenu stvorim sekundarnu. Neso_, ja se slazem, ali je mali procenat brakova iz istinske ljubavi...U igru su umesani sl razlozi - prolaze nam godine, sta cu kada ostarim, tako treba, moji nas pritiskaju, itd. Za osobu koja nadje srodnu dusu koju mnooooogo i neizmerno voli, porodica jeste sledeci razuman korak, i najbolji, ako ta ljubav opstane. Nazalost, ako materijalni uslovi nisu barem pribliznO normalni, nesto bas i ne vidim da ljubav moze da opstane ali svakako bolje opstaje takav brak nego kod onih koji su se uzeli reda radi...Sa druge strane, zivot je ipak nekako prekratak za pronalazak velike ljubavi...Neke osobe jednostavno do kasnih godina ne nadju nekoga ko bi im vecinski odgovarao...al s obzirom da tada vecinom bude kasno za potomstvo, sve izgubi smisao...Mislim da generalno kolektiv smatra da sa 20 i 30 i neku mora da si nasao adekvatnu osobu...Mozda si i nasao adekvatnu ali nisi nasao veliku ljubav.

Ja mislim da covek uvek mora najvise voleti sebe...to je nesto prirodno...Ne mora da voli sebe u narcisoidnom kontekstu, ali mora da postuje sebe...Celog svog dosadasnjeg zivota gledam bracne parove i nesto bas i ne smatram da su se svi uzeli iz velike neke ljubavi...daj Boze da gresim...Pa cak i da osoba ima nekoga koga neizmerno voli, nece valjda ostatak zivota da tu osobu gleda, ceni, postuje, vec s godinama i ljubav prolazi...Ostaje opet isto - postovanje samo...a covek ako ne moze da zivi sam, nece moci ni u zajednici...uvek ce traziti nekoga da se osloni...Razumnije mi je da se ljudi srecu, zblizavaju, druze, pa i decu naravno dobijaju i razilaze nakon toga...Zar moze iko ceo vek, zivotni, mnogo voleti bracnog partnera? Ja mislim da je to nemoguce...a naravno, svaka zajednica donosi i velike obaveze, zakoje svako nije sposoban...

Naidjoh na temu i procitah samo prvih par postova...zato se izvinjavam jer poslednje nisam citala...Osetila sam potrebu da iskazem svoje misljenje...nije ni svako zensko stvoreno za porodicu...Ja jesam devojka, ali nikada nisam smatrala da moram porodicu da imam. Vencanja su mi uvek bila tako daleka, cudna pojava, a nije mi bilo ni jasno zasto je sklapanje braka najsrecniji dan u zivotu...S godinama sam postala tuzna kada sam shvatila da skoro svaki roditelj smatra zivot deteta promasenim ukoliko nema potrebu za brakom, detetom i sl. Pitala sam se i zasto je crkva protiv samackoz zivota van crkve i zar covek ne moze biti koristan iako zivi sam...Smatram i da covek mnogo toga gubi odlukom da sa nekim provede ostatak zivota...Zasto coveka koji koji to ne zeli smatraju sebicnim...Nije mi jasno...Zar je sebicnost oslusnuti sebe i odustati od te ideje po svaku cenu porodica...Cak se smatra nenormalnim ako neko ne voli decu...Covek moze da bude human na milion drugih nacina, a nije neka garancija ni to da se ima dete i racuna za stare dane da ce dete da ga cuva...jer nema tu obavezu...Nikako mi to nije jasno...Kao budi kao drugi...po svaku cenu...ili kajaces se...Zasto bi? Svakako e lepo kada se nadje neko i sve bude koliko-toliko lepo, ali je po meni nekako prirodnije vecinom biti sam...Covek je sam po sebi celina...