Милослав Самарџић

У старту све су браниле Србе од усташа, јер су биле састављене од Срба. Али, како је време одмицало, тј, како их је Комунистичка партија Хрватске стављала под команду и како је учвршћивала ту команду - и партизанске јединице са територије НДХ све више су усмераване против четника. Један пример: http://www.pogledi.rs/dezerterstva-iz-5-kozaracke-brigade/

То је од 12. септембра 1944. до 1953, на територији данашње Србије. На списку је 12.000 Срба и 44.000 Немаца (укључујући и есесовце), Мађара (укључујући и Хортијевце, Хрвата (укључујући усташе) и Албанаца, већином балиста. Дакле, 56.000 имена, не 70.000.

Комунистичка пропаганда.

Онда није постојао тај избор, већ: Американци или Совјети. Пошто је СССР био један од највећих непријатеља Краљевине Југославије, били су за Американце. Данас поново постоји Русија и четници би, као и скоро сви Срби, у избору Русија или ма ко, били за Русију.

У недељу 21. децембра, у 15 часова, гостујем на Телевизији Републике Српске, у емисији Синише Михаиловића ''Некад било''. Тема: Трагедија на Лијевча пољу априла 1945. године. Емисија ће после 16 х бити постављена на сајту РТ РС: http://www.rtrs.rs/program/emisija.php?id=11

То је Адамова лобања: http://www.pogledi.rs/poreklo-i-znacenje-lobanje-na-cetnickoj-zastavi/

Не верујем, нисам видео.

- Није наредио Дража, судио му је војни суд. - У једном делу Грчке, на Криту чини ми се. - То нема где да се види. - Преко 100.000, али нема прецизних података. У 15 часова 14. децембра на РТ РС, у емисији ''Некад било'', премијерно је приказина једна епизода нове серије документарног филма ''Краљевина Југославија у Другом светском рату'': http://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=43766

- Свашта пише на Википедији. - Немам ништа посебно о томе. - Нису, то је нека монтажа или слика (уметничка). - На жалост антисемитизам је стварност данас. Холокауст је постојао 101%. За територију ван Србије нисам посебно истраживао, али за територију Србије јесам, а нарочито неки од мојих блиских сарадника, попут пуковника Крсмановића. Дакле, у Србији су Немци спроводили Холокауст, 101% користили су камионе, херметички затворене, са отровним гасом, итд. Документа постоје. У Немачкој је то могло бити само горе.

Изложба “У име народа“ у Крагујевцу: Разонода за пензионере Субнора Изложба је прилика за субноровце и негдашње ударнике, сада пензионере, да шетњу кроз шумарички парк прекрате пријатним подсећањем на идоле своје младости. Оно што доминира на изложби – то је за њих афирмативно: http://www.pogledi.rs/izlozba-u-ime-naroda-u-kragujevcu-razonoda-za-penzionere-subnora/

Недић и Љотић су били браћа од рођене тетке, дакле блиски и по том основу. Ипак, љотићевци нису били под командом Недића, ни Љотића, већ у саставу немачких јединца и под њиховом командом. Помагали су. Записе удбаша Николе Миловановића Грбе треба користити у проучавању комунистичке пропаганде, а колико сам схватио то Вас сада не занима. Не знам за Геринга, ни за Васу Чубриловића.

Пема извештају немачке обавештајне службе с почетка 1944, на територији ''Недићеве Србије'' за Дражу је било 80%, Недића 15%, а комунисти и љотићевци су делили 5%. Као нову окупацију, што и јесте била.

Немојте ни Ви замерити кад кажем да Вам је рано за утиске. Ипак су прво неопходне информације. Нпр. случај Пећанац. Он је био јачи у Јужној, не у Источној Србији. Јачи од Драже на почетку. Баш због њега је ту створено најјаче комунистичко језгро у Србији. Јер, због његовог присуства, Дража није могао да ствара организацију до зиме 1941/42. А њега су негде крајем 1941. почели да виђају са Бугарима, што му никако, нарочито у Топлици, није могло бити опроштено. Његови одреди се зато нагло растурају, а комунисти заузимају део празног простора и то се до краја рата није могло исправити. Што се тиче почетног питања, Дражини четници, као регуларна Југословенска војска, деловали су по законима Краљевине Југославије. Па тако и по Уредби о Војним судовима од 8. марта 1940. и Закону о заштити државе из 1921. Ту дакле нема кажњавања због политике, већ због кривичних дела. Што се тиче опаске да нико није нападао Немце, ево једног примера: http://www.pogledi.rs/proboj-fronta-jabuka-mesici-rogatica-oktobar-1943/ Партизани нису имали офанзивне операције против Немаца.

У основи је тачно, али има нетачних детаља: - Дража није имао шињел, већ пелерину. Шињел је био Мишићев, он је показао чин високог официра и рекао да је Дража. Немци су прекинули потеру, а кад су схватили, било је касно. - Мишић није узјахао, ишао је пешице. Није био рањен. - Није стрељан, већ је одведен у заробљеништву, траг му се губи 1944. Можда је погинуо у савезничким бомбардовањима Немачке.

Није тачно, можете овде видети опширнији одговор: http://www.pogledi.rs/slovo-z-crne-trojke-pocetak-kampanje-o-koljacima/ http://www.pogledi.rs/likvidacije-klanjem/ Четници нису убијали политичке противнике, није постојао никакав механизам за то. Постојао је код комуниста.

Да, био је општи хаос. То у вези говора еп. Николаја написао је љотићевац Бошко Костић. Он није присуствовао на малом опелу, тј. није чуо шта је рекао владика. После кад је дошао питао је ове који су присуствовали, записао и то објавио као владикин говор. Шта је заиста рекао владика, никада нећемо знати. Свакако је говорио по принципу ''о покојнику све најлепше'', али Костићев запис је недумњиво претеривање. На ову тему: http://www.pogledi.rs/ljoticevci-u-istri-i-sloveniji-194445/

Није. Основна Ђујићева улога састојала се у одбрани од хрватских комунистичких (тзв. НОВХ) и нацистичких формација (усташе). Сарадње са непријатељима није било. Било је коришћења једних непријатеља против других, прво Италијана а после Немаца, код којих је легализован један корпус ДЧД.

Ипак је тај из Кумровца прави: http://www.pogledi.rs/tito-biografija-1/ http://www.pogledi.rs/tito-biografija-2/

Први пут у јавности: Бањица – ДМ логор! “Прихватни логор Дедиње“, данас познат као ‘’Логор на Бањици’’, састојао се из два дела: један под контролом недићеваца, други под контролом Немаца. Поред основног назива, Немци су за свој део логора користили и термин “ДМ логор Дедиње“, зато што се у њему налазило највише “присталица Драже Михаиловића“, како су их они називали. Документа о Бањици налазе се у Архиву Града Београда и до сада су их видели многи истраживачи, али ово је први пут да се један такав документ износи у јавност, после 70 година! Пише: Ратко Лековић http://www.pogledi.rs/prvi-put-u-javnosti-banjica-dm-logor/

Совјети и Дража: Да ли je Русија напустила комунистичке неистине када су Срби у питању још нисмо сигурни… Никаква војна парада није требало да се одржи овог октобра у Београду, јер je тих дана 1944. године српски народ пао у ново ропство. Ни председнику Путину није било место на лажној прослави Стаљиновог тријумфа... Пише: Васа КОСТИЋ http://www.pogledi.rs/sovjeti-i-draza/

Страх од сеператног мира Хитлер-Стаљин почетком 1943, после кога би се нацисти и комунисти заједно устремили на запад. Да подстакну Стаљина да то не чини, дали су му Пољску, Чехословачку и Југославију. Наравно у комбинацији са фактором што мањи сопствени губици (инвазија Нормандије 1942. или 1943. затекла би Црвену армију на сопственој територији и не би било ширења комунизма на запад, али би то подразумевало много веће жртве западних сила).

Као русофили, ми бисмо наследнику Совјетског Савеза – Русији, опростили и Стаљина и Тита и Коминтерну, али проблем је што то од нас нико и не тражи, већ нам се намеће лаж да нам никад са Истока никакво зло није стигло, док се за Запад тврди обратно ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Наставак: http://www.pogledi.rs/srbija-izmedju-istoka-i-zapada/

Демократе и радикали Замишљена граница Карлобаг-Карловац-Огулин-Вировитица већ годинама односи радикалима стотине хиљада гласова. Па ипак, за њих је излаз из замке веома једноставан… ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Чланак с почетка 2004. године, наставак: http://www.pogledi.rs/demokrate-i-radikali/

Није. И пре њега то је био циљ комуниста.

Ових дана у издању НИП “Погледи“ појавила се књига Предрага П. Ивановића “Ко су љотићевци?“ То је прво домаће издање књиге, а иначе друго, јер је први пут штампана 1954. године у Чикагу, под патронатом Српског културног клуба др Слободана Драшковића. До сада је прештампано много књига из емиграције, али ова је увек заобилажена. Не само што није прештампавана, него се и цитира спорадично, док се љотићевска литература и прештампава и цитира. То су разлози због којих на овом месту преносимо неколико поглавља из књиге “Ко су љотићевци?“ На последњој страни корице новог издања књиге објављен је део једног документа који је у Архиву Града Београда недавно пронашао истраживач Ратко Лековић. То је извештај поверљивог Љотићевог потпоручника Радојице Ђурића Гестапоу. Ђурић је убачен у затвор као лажи заробљеник – четничког официра, у ћелију бившег министра Ђорђевића, који се добро држао упркос мучењу. Ђорђевић је поверовао Ђурићу да је заиста четник и открио му је да припада Дражиној организацији. Потом је још више мучен и на крају је убијен. Овај документ је пример најважније љотићевске активности током рата – денунцијације Дражиних присталица Немцима. Једном приликом су доставили Немцима списак од чак 7.630 Дражиних сарадника и присталица. Многе од њих Немци су похапсили, мучили и ликвидирали. Препис и оригинал писма објављени су на дну поменутог чланка. Љотићеве присталице требало би ово да прочитају по двапут. Наставак: http://www.pogledi.rs/knjiga-o-ljoticevcima/