Милослав Самарџић

Нисам, ипак је то шта би било кад би било... Али тријумф би се десио уз улазак трупа Западних савезника и отприлике би све било исто као у другим државама у које су оне ушле. Отприлике, јер је ситуација специфична због више нација и вера. Мољевићева ''Хомогена Србија'' није била званични програм, то је његов спис, лична ствар. Званични програм била је Башка резолуција. Што се тиче унутрашњих граница, бановине нису биле спорне практично никоме, али ту је тражено да се врате границе пре проглашавања Бановине Хрватске. Ко зна да ли би се то остварило, али дефинитивно остале бановине биле су Србија, сем наравно Дравске. Највероватније је да би дошло до извесних корекција, нпр. Превлака. Такође је тражено проширење граница према споља и вероватно би нешто било уважено, минимум као што је и овако (од Италије, Истра итд). Али то не би све припало Хрватској, већ би припало Словенији, или би било подељено између Хрватске и Словеније. Држава би још 1958. ушла у ЕЕЗ, тј ЕУ, а вероватно и у НАТО. Жртава би сигурно било неупоредиво мање него овако, јер не би било масовних ликвидација. Не би било погибије на Сремском фронту, не би било одласка милиона људи ''на привремени рад'', итд.

Потпуковник Алекса Драшковић: http://www.pogledi.rs/aleksa-draskovic/

И усташе и балисти убијали по Србији После 70 година и даље се расветљавају тајне масовних егзекуција, од јесени 1944. до ослобођења 1945. Војници НДХ, који су с нацистима опседали Стаљинград, и муслимани и Албанци из СС Ханџар дивизије променили униформе у партизанске ПИШЕ: Борис Субашић http://www.pogledi.rs/i-ustase-i-balisti-ubijali-po-srbiji/

Пре бих рекао заштита Хрвата, јер су одувек водили прохрватску политику.

У емисији Питања и одговори Оливере Милатовић, ТВ Палма Плус:

У сећање: Гордана Михаиловић (1) Најпре су ми привукле пажњу урамљене фотографије на зиду Горданиног стана. Најуочљивије су биле две на којима је Дража са својим колегама кадетима и официрима – велике, пожутеле слике на дебелим картонима, рађене најбољом техником тога доба ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ http://www.pogledi.rs/u-secanje-gordana-mihailovic-1/

Масакр Срба у Новом Саду крајем 1944. и последице: http://www.pogledi.rs/masakr-srba-u-novom-sadu-krajem-1944-i-posledice/

У Београду је 12. фебруара преминула велика мученица Гордана Михаиловић, Дражина ћерка. Рођена је у Београду, 1927. године. Током и после рата робијала је у шест затвора и логора, али је увек остала пркосна. Последња жеља била јој је сахрана без икакве помпе. Нека јој Господ подари рајско насеље! Гордана у зиму 1943/44, на терену 2. равногорског корпуса.

Сарадници окупатора – „жртве фашиста“ Шта је истина о тзв. првофебруарском покољу у Јагодини 1944. године? http://www.pogledi.rs/saradnici-okupatora-zrtve-fasista/

Ради разумевања „ствари“, да би се „обичан смртник“ снашао у маси контраверзних информација важно је појаснити и научну – историографску сцену у Србији: који правци постоје и ко где припада? Пише: Мр Драган Крсмановић http://www.pogledi.rs/tri-glavne-grupacije-u-srpskoj-istoriografiji/

Иван Ивановић: Истина о Калабићу (4) Калабићево писмо је до те мере прозирно да је очигледно да га он није написао, него неки удбаш у његово име. Тај такође жели да се поправи и стекне трајно поверење наведених комунистичких главешина. Није тешко одгонетнути да се ради о конвертиту Николи Миловановићу Грби. Само он је у књизи коју ће касније написати за све окривио Драгишу Васића! Наставак: http://www.pogledi.rs/ivan-ivanovic-istina-o-kalabicu-4/

Иван Ивановић: Истина о Калабићу (3) Коста Николић и Бојан Димитријевић, да би појачали Удбину причу, и сами приказују Николу Калабића као осионог Дражиног команданта, који је нанео много зла четничком покрету. Обојица сматрају да је генерал Михаиловић био слабић који није успео да контролише силеџије у својој војсци, какав је био Никола Калабић Наставак: http://www.pogledi.rs/ivan-ivanovic-istina-o-kalabicu-3/

Иван Ивановић: Истина о Калабићћу (2) Бојан Димитријевић још тврди да је голим оком установио да се ради о истинитој фотографији, чак и ако је у њу Калабић умонтиран! Међутим, Судски вештак морфолог Лазар Цвејић је дао налаз, који је Самарџић у новој књизи објавио: „Упоређивањем фотографија Калабића од 1935, 1943. и 1944. године са фотографијом „Калабић – 1946″, установио сам да последња фотографија НИЈЕ ФОТОГРАФИЈА Николе Калабића!“ Наставак: http://www.pogledi.rs/ivan-ivanovic-istina-o-kalabicu-2/

Иван Ивановић: Истина о Калабићу (1) Између школованих историчара Косте Николића и Бојана Димитријевића, с једне стране, и историчара по вокацији Милослава Самарџића, с друге стране, повео прави рат књигама, па је текст који пишем прича о том рату. Све до 2009. године Николић и Димитријевић су оспоравали Самарџића, али нису имали ваљану аргументацију за то, пошто им нису била доступна тајна документа Удбе. Више су ишли на човека (ad hominem) него на књигу (ad rem). Њихов главни аргумент против Самарџића је био тај што он није школовани историчар, него економиста који се аматерски бави историјом. Доказе које је он понудио у својој књизи „Истина о Калабићу“ једноставно су игнорисали. Тако је настао један од највећих спорова у савременој српској историји... ПИШЕ: Иван ИВАНОВИЋ http://www.pogledi.rs/ivan-ivanovic-istina-o-kalabicu-1/

Зашто се Ђуришић повукао у Босну 1944? Мит гласи: командант Србије, генерал Мирослав Трифуновић, позвао је команданта Црне Горе, потпуковника Ђуришића, мимо Дражиног знања да се повуче у Босну, што је довело до страдања војске и народа… Како овај мит изгледа у „судару“ са документима: да ли се ту уопште помиње генерал Трифуновић, или су извесну улогу одиграли љотићевци? Шта кажу документа у вези могућег повлачења у Албанију? Да ли се у Босну заиста повукло 20.000 људи, или је број доста мањи? Како је изгледала преписка између Драже и Ђуришића по његовом одласку у Босну – прва после дуге паузе? http://www.pogledi.rs/zasto-se-djurisic-povukao-u-bosnu-1944/

Нови детаљи о ''првофебруарском покољу'': http://www.pogledi.rs/novi-detalji-o-prvofebruarskom-pokolju/

Желите да прочитате један добар чланак? ОК, ево га, али немојте да гледате забелешку на дну – када је написан: http://www.pogledi.rs/guje-u-nedrima/

1. Ова књига је добила награду жирија коме је председавао Милован Данојлић: http://www.pogledi.rs/secanja-iz-rata/ Може се читати и као роман и заиста је добра. Моје мишљење је да је ова боља: http://www.pogledi.rs/poslednji-raport/ Ако се посматра само књижевност, дефинитивно је најбоља ова: http://www.pogledi.rs/ratni-dnevnik-1942-1944/ Такође, Војвода Јевђевић је објавио новеле ''Капи крви''. Немам линк. 2. Не знам. Ја њихове цитирам. Мислим да је код њих већи проблем што не цитирају браћу Кнежевић, потпуковника Сергија Живановића (додуше њега понекад и цитирају колико се сећам, али само понекад), потпуковника Бору Тодоровића, војводу Јевђевића, итд. Затим што селективно цитирају четничка, комунистичка итд. документа. Даље, што цитирају комунисте и љотићевце као валидне изворе (дакле, не њихова документа, већ конструкције). Па чак и Јозу Томашевића; он им служи да дају Дражин профил рецимо.

Павле Ђуришић мења страну: http://www.pogledi.rs/pavle-djurisic-menja-stranu/

Још не могу тачно да кажем.

На питање о којим четницима се најмање зна, одговор је лак: то су четници из Јужне Србије. Ових 50-так фотографија из Народног музеја у Лесковцу, Народног музеја у Нишу, као и из приватних колекција, су мали корак у исправљању те неправде. http://www.pogledi.rs/cetnici-iz-juzne-srbije/

Није, гледео је потез унапред. Да је све послао, Немци би послали још више, све би савладали, и онда би усташе масакрирале цивиле. Било је оптимално да се шаљу извесна појачања преко Дрине у људству, да се шаље новац, храна, итд, а све то у комбинацији са дипломатијом (Бирчанин и Јевђевић, Радић, итд), као што је и чињено.

Сјајна критика ТВ серије ''Равна Гора'' из пера историчара млађе генерације Милутина Велисављевића: http://www.pogledi.rs/draza-mi-je-istina/

Раније на овој теми наведене су тачне цифре, уз закључак да је Краљевина имала много више злата него соц. Југославија, тј. да је била богатија у свом времену, него соц. ЈУ у свом.

Никако, ми се у сваком случају не слажемо. Написао сам да серија не би имала грешке којима се подсмева посла Србије да су Бојан и Коста Николић били консултанти, просто јер они су у тој причи, а Марковић и Павловић нису. Они знају типове наоружања, датуме, затим да аеродром није био у Батајници, итд.