Svetlana Lana

Ladja, Manastir Pokrova Presvete Bogorodice - Djunis
http://www.360cities.net/image/naos-najnovije#35.55,2.79,110.0
 
Manastir Sv Jovana Krstiteljahttp://www.360cities.net/image/manastir-sv-jovana-krstitelja#71.70,-8.00,110.0
 
 
 
Манастир Свети Прохор Пчињскиhttp://www.360cities.net/image/manastir-sveti-prohor-pcinjski#0.00,-23.00,70.0
 
Manastir Rakovica [beograd]http://www.360cities.net/image/manastir-rakovica-beograd#315.10,-6.60,70.0
 
Manastir Ostroghttp://www.360cities.net/image/manastir-ostrog-montenegro#254.20,-6.70,70.0
 
Cetinjehttp://www.360cities.net/image/cetinje-monastery-montenegro#11.80,-10.70,69.7
 
 
Manastir Sveti Stefan u Lipovcuhttp://www.360cities.net/image/manastir-sveti-stevan-lipovac#358.60,-13.20,70.0
 
 
Manastir Koporinhttp://www.360cities.net/image/koporin-monastery-manastir-koporin-serbia#9.10,1.40,70.0
 
Manastir Gornjakhttp://www.360cities.net/image/gornjak-monastery-manastir-gornjak-serbia#49.70,-16.00,95.0
 
 
 
Megalo Meteoro Monastery Cannon Meteora Greecehttp://www.360cities.net/image/megalo-meteoro-monastery-cannon-meteora-greece#4.30,-1.90,70.0
 
http://www.360cities.net/image/meteora-varlaam-monastery-steps-greece#24.00,26.20,70.0
 
Megalo Meteoro Monastery Old Net Lift Meteora Greece 
http://www.360cities.net/image/megalo-meteoro-monastery-old-net-lift-meteora-greece#358.60,16.10,70.0
 
 
 
 
 
 

U ostroškoj keliji pronašli smo Monaha Arsenija, čovjeka koji je živi svjedok stradanja svojih prijatelja, ikona rock&roll-a sedamdesetih i osamdesetih godina.

 Varljivi zidovi rock&roll-aSedam godina je proveo u manastirima širom svijeta, bio osmaljen pet godina na planini bez kontakta sa svetovnim da bi pronašao put spasenja.  Na kraju, Arsenija smo zatekli u manastiru Ostrog, gdje je bio spreman da govori o narkoticima, svom i životu svojih prijatelja. Bio je dio poznate jugoslovenske muzičke ekipe, odrastao sa njima na istom asfaltu. A onda je krenuo put smrti članova EKV-a, kada je naš sagovornik postao veliki protivnik narkotika i svega pomenutog.
“Naduvaš se hašišom, uzmeš gitaru, kreneš u svoj svijet, a od tog svijeta, samo je jedan korak do suicida”, počinje priču Arsenije.
“Rođeni smo u Beogradu, bili nerazdvojni od djetinjstva: Ja, Milan Mladenović, Bojan Pečar, Magi, Ivica Vdović… Bojan i ja smo u to vrijeme imali svoju grupu, ja sam pjevao i svirao klavijature. Mi smo bili ljudi koji su htjeli nešto novo. Bili smo djeca beogradskog asfalta, velikog srca, svi talentovani za umjetnost. Međutim, krenuli smo putem kojim nijesmo imali namjeru, a u tom nekom komunističkom periodu možda je to i bio jedini način da iskažete bunt i upadnete u varljiva četiri zida rock&roll-a”, prisjeća se monah.
Heroin ubio umjetnost
Kako tvrdi, svi njegovi prijatelji, muzičari, pjesnici, glumci, slikari pokošeni su sidom, hepatitisom i pronađeni predozirani. A oni koji su ostali da žive još uvijek su među istiim zidovima. Najbolniji gubitak za Arsenija je najbolji drug iz detinjstva, slikar Dušan Gerzić Gera.
I njega je ubio heroin, a to je bio trenutak kada je monah shvatio da monografija o njegovom najboljem prijatelju poziva generacije na stravičan put narkotika.
” Gera je bio divan čovjek sa ogromnim talentom, ali i on je pokošen heroinom. Bio je jedan od idola ovog svijeta, ali je zapravo trebao biti antidol. Rockenroll ostavlja ožiljke i teške posljedice”, vraća se sjećanjima Arsenije. I dok je danas nemoguće otrkiti identitet stradalnika od droge, u svojoj knjizi “Bog i rock&roll” ovaj duhovnik, dajući suvu statistiku, opisuje stradanje članova popularne grupe “Ekatarina Velika”, gdje govori da je prvi od heroina umro Ivica, vjerovatno najbolji bubnjar koga je Beograd imao. Zatim je otišao vođa grupe gitarista Milan, pjevač i nadareni kompozitor.
U Londonu je završio basista Bojan. Posle svih, preminula je Margita, klavijaturista, pri kraju sva otečena od narkotika, alkohola i ljekova.
“To su bile električne liturgije, na toj liturgiji pričešće je bio narkotik, džoint ili crta. A kako je svijet rock&roll-a tako dobar, zašto nam treba narkotik?”
Mistični obrediOno što je zaželio jeste da pokaže drugu medalju ovog muzičkog pravca, a da nije put slave. Diplomirani stomatolog Aleksandar Jovanović, danas monah Arsenije,tvrdi da je kompetentan da govori o ovom svijetu, jer je razlika između njega i ostalih klinaca životno iskustvo i to ne bilo kakvo. Iako je bio saputnik ex Yu muzičkih ikona, uspio je da se spasi na svoj način.
“Baš zato sto su svi mrtvi, što sam ih posmatrao kao braću i sestre, vidio sam da se djeci pokazuje da žive njihovim životima. Pisao sam otvoreno, a Bog mi je svjedok da nisam ništa izmislio, jer sam i ja praktično bio gori od svih njih”, priznaje Arsenije.
A nastupe koje su imali, objašnjava kao mistične obrede.

“To su bile električne liturgije, na toj liturgiji pričešće je bio narkotik, džoint ili crta. A kako je svijet rock&roll-a tako dobar, zašto nam treba narkotik?” , postavlja pitanje i sebi djeci ovog vijeka.
Ipak, neki od njegovih živih prijatelja još uvijek su u tom istom svijetu, na sreču živi, mada odavno ne mogu da stvaraju, već žive od stare slave.
“Čovjek je slobodno biće i vrlo često čini loše i sebi i drugima, i tih dvadesetak godina monaškog života sam se borio i možda se nikad neću izboriti protiv prve dvije decinije svog bitisanja. Moje je da pokušam da objasnim i prevedem ljudima ono što ne vide, jer nijesu iskusili, jer i ja sam bio mangup, probisvijet, čitao sam i gledao i doživio svašta. Nisam dijete koje je došlo sa sela pa nije spremno da se uklopi. Treba uživati na ovom svijetu, konzumirati svijet na pravi način. Rokenroll ima neki smisao samo u počecima i da to bude samo jedna vrsta bunta protiv sivila svakodnevice, ukoliko se pređe granica, uz konzumiranje naroktika, on postaje otrovan, ako se pretjera postaje smrtonosan. Mada, ovaj muzički pravac je arhaičan izraz, jer samo ono što je davno stvoreno, danas je živo” , sa sjetom zaključuje priču Arsenije
 
http://refleksija.me/vijesti/drustvo/2013/08/05/ispovjet-monaha-znam-kako-su-stradali-clanovi-ekv-a/62/

...meni se toliko toga izdešavalo u životu, da jednostavno potpuno verujem Njemu, Znam da je u svakom trenutku mog života uz mene i brine o meni bez obzira na bilo koju situaciju u kojoj se nađem, On je uvek uz mene, uvek!

Управо су ме животна искушења навела да спас потражим у Господу.
Са Њим све има смисао, а без Њега - живи песак, ужас, страх, страх, страх, бол, грч.....
Ух, било - неповратило се
Не бих могла да живим да немам бесконачну веру, тачније - поверење, у Њега. Зато, и кад, по палој људској природи, ослаби молитва, ухвати ме лењост, или се на неки други начин удаљим од Госпда, веома брзо Му се, као блудни син, враћам уплакана и постиђена, и знам да ме неће одбацити.

Да ли верујемо непоколебљиво у Бога  истом силином молимо Богу и у добром и у злу?
 
Када нас снађу животна искушења , да ли постављамо питања Богу или се са пуно поверења препуштамо Вољи Божијој ?
Колико је заиста јако то наше кандило вере у нашим срцима ?
 

Игуманија Ана, са исцељујућом иконом Покрова Пресвете Богородице Чокешинске

  Детаљ са исте иконе

  Детаљ необичног лика Пречисте Богородице,са ове иконе...
Игуманија манастира Чокешина мати Ана са пуно љубави прима оне који дођу у њену кућу, охрабри их, утјеши, поучи. Говори нам како њу храбри Господ и чудотворна Чокешинска Богородица, објашњава шта је благодат и како доћи до тога да нас не растуже ријечи критике и не погорде похвале.
Манастир Чокешина се налази на тридесетом километру од Лознице према Шапцу, на северној страни планине Цер. По предању, манастир је првобитно био задужбина војводе Милоша Обилића, који је започео градњу манастира уочи Косовске битке. Предање каже да је гласник јавио Милошевој мајци да јој је син погинуо у Косовској бици на Видовдан 1389. године, на шта је она зауставила изградњу манастира. Милошева мајка је рекла грађевинарима: „Чок више!
Престајте са радом!“ Предање поткрепљују и називи појединих делова манастирског имања, „Нечаја“ и „Пусто поље“, што се доводи у везу са речима које је гласник рекао Милошевој мајци: „Не чај (не чекај) више, Милошева мајко, пусти овце на то пусто поље, Милош ти је, мајко, погинуо.
Чудотворна Богородица
Манастирска црква је посвећена Рођењу Пресвете Богородице и од 1830. године у цркви се налази чувена икона Покров Пресвете Богородице Чокешинске. Манастир Чокешина је велика светиња лозничког краја, а чудотворна икона Богородице у манастирској цркви сматра се највећом светињом Чокешине. О исцељењима у овом манастиру сведочи и Милорад Поповић Шапчанин у својим приповеткама. За овај манастир везују се приповедања о чудотворним исцељењима душевних обољења, али и телесних болести. Игуманија Чокешине, мати Ана, каже да је најважније доћи у манастир и молити се Пресветој Богородици чистог срца, а да наше речи нису важне, већ чисто срце и душа.
http://radiosvetigora.wordpress.com/2009/08/07/%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%B0%D0%BD%D0%B5/

1

Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног. Амин!

Ako nekoga zaista voliš i poštuješ onda tu nema mesta za preljubu. Nikada nisam varala i ne planiram to da radim!

Ако код нас буду делили тај печат, пропашће им пос'o.
 
- Добар дан, желим да узмем антихристов жиг.
- У реду, дајте ми молим Вас раскрштеницу  или потврду да нисте крштени, не старију од три месеца...

Ako nekoga zaista voliš i poštuješ onda tu nema mesta za preljubu. Nikada nisam varala i ne planiram to da radim!