Radovanka

Imam potrebu da vam opišem situaciju u kojoj se nalazim, položaj mog naroda, a najtačnije moje porodice. Nadam se da me nećete pogrešno shvatiti i da mi nećete ovo izbrisati.
 
 
Kao što vidite zovem se Radovanka, imam 17 godina i živim u Bosni. U malom gradu za koji vas bar 90% nikada nije ni čulo, a to je Zavidovići, nekada vrlo poznat po fabrici "Krivaja" koja se bavila preradom drveta i gradnjom kuća. Prije rata ovdje su živjeli narodi sve tri vjere, nikada se nije pravila neka razlika zbog imena i naravno nije dolazilo do sukoba.
Kada se zaratilo moja mama sa mojom sestrom(tada 2godine) i bratom(2mjeseca)  odlazi u Republiku Srpsku, a tata na liniju. Ne moram vam pričati kako im je bilo, život u tuđoj kući bez ikakvih primanja ni pomoći, dvoje male djece, jednostavno borba za puko preživljavanje.  Na kraju rata i ja sam se rodila, tu smo ostali do moje 4 godine kada su roditelji odlučili da se vratimo u Zavidoviće, grad koji je tada bio bez ijedne srpske kuće.... Nakon samog povratka stizale su nam prijetnje da ćemo svi biti zaklani, da se vratimo u RS i da više nemamo šta tražiti u "muslimanskom" gradu. Moji brat i sestra su već krenuli i u školu, takođe stalno su ih odbacivali, nazivali pogrdnim imenima, a moj brat se zove Radovan pa tek zamislite tu situaciju... Ja sam ipak imala više sreće ali sam takođe imala neprijatnih situacija kada su mi govorili da je moj tata ubio njihovog oca i slično.
Dolazi vrijeme i mog polaska u školu, naravno jedina sam bila druge vjere, pomalo sam se stidila toga jer su me svi odbacivali i izbjegavali. Kako je prolazilo vrijeme situacija se poboljšavala ali sam bila uskraćena za neke vrlo bitne stvari poput časa vjeronauke. Moj tata je nakon 2 godine odlučio da traži od škole ali i popa da nam priušte bar čas vjeronauke, a to je pop odbio jer nije htio održavati čas zbog samo troje djece. Opet poraz, osjećala sam se manje vrijednom, nisam znala ništa o svojoj vjeri osim nekih bukvalno najosnovnijih činjenica. Sama sam odlazila u crkvu i na liturgije iako skoro pa ništa nisam shvatala osim to da meni i mojoj porodice Bog daje neizmernu snagu i sigurnost.
Odrasla sam okružena džamijama, ezan mi je postao uobičajan zvuk ali zato crkvena zvona su se vrlo rijetko čula, a i crkva je bila "odvojena" od grada.
Uvijek ću se sjećati situacije kada smo  na Božić išli u crkvu, a grupa policajaca je stajala ispred ulaza. Pokušavam sama sebe uvjeriti da su nas samo čuvali ali i dalje me to strašno pogađa.
Na službi bude samo 5-6 ljudi.. inače sve bake i ja jedina mlađa osoba.
 
Nakon 2-3 godine vratilo se par srpskih porodica ali u obližnja sela, naravno niko od njih nije imao djecu... postepeno sam sklapala neka prijateljstva, ostvarila kontakte sa drugim ljudima ali i odnos muslimana i srba se poboljšao. Ne mogu reći da je i sada na zavidnom nivou ali je ipak bolje..
Pomirila sam se sa činjenicom da sam jedina Srpkinja u školi, da ne idem na vjeronauku, da sa drugaricama ne mogu otići na pričešće ...
Da napomenem naš pop je zadužen za još 3 grada i sva obližnja sela, nemamo liturgiju svake nedelje, u crkvu ne možemo ući kada hoćemo tj otvorena je samo jednom u 2-3 sedmice.
I ovaj pop nas je htio napustiti i otići u RS ali mu njegovi nadležni ne daju.
Dokle god je pop u ovom gradu biće i mene u crkvi pa makar i jedina bila na bogosluženju ( i to se dešavalo).
 
Sada već za Božić i Vaskrs dođu na liturgiju i oni koji su davno napustili ovaj grad, a crkva bar 2 puta godišnje bude puna.
 
Sada moja sestra živi u Beogradu ima svoju porodicu i često dolazi u Zavidoviće, moj brat je postao vrlo uspješan kuhar iako ima samo 20 godina, a ja sam učenica Gimnazije.
Nakon svega i dalje ne znam puno o mojoj vjeri i mom narodu ali se trudim, molim Boga da me usmjeri ka pravom putu vjere i da mi jednostavno pomogne. Također, nakon svega ponosno nosim krst i brojanicu bez imalo stida.
 
I hvala vam ako ste ovo bar pročitali.

Била једном јежа два
и љубав се родила.
Колико се волише,
јако се загрлише,
боцнуше их иглице,
потекоше сузице.
 
Један другога тјеши
јаче га загрливши,
ал' игле боду јаче
и јежић више плаче,
па сад друге воле,
друге што их не боле.

Скупио сам све пјесме које сам јој писао, све текстове о њој, написао неке нове такође, сложио их фино у Ворду и одштампао у једној копирници, све то укоричио ( чак сам и слике за корице био спремио ) и тако добио једну књижицу посвећену њој. Сазнала је за поклон прије него што сам јој га и дао, јер нисам могао ћутати од узбуђења и јер нисам могао чекати још пар седмица да се видимо. То је било некад почетком ове године, или крајем 2014., сад се не могу сјетити.

То је барем лако. Ево и како
 

Једна позерска од мене  :0203_cool:

Molim vas da se pomolite i da pomenete mog pokojnog oca Vinka. Neka mu dragi Gospod podari mir makar na onom svijetu.

Kome nije problem neka se pomoli za mene, moj mir i smirivanje trenutne situacije. Takođe i za ostvarenje trenutno moje najveće želje, a to je pomirenje sa jednim momkom sa ovog foruma. Treba mi molitvena podrška za naše pomirenje i nastavak veze....

Kome nije problem neka se pomoli za mene, moj mir i smirivanje trenutne situacije. Takođe i za ostvarenje trenutno moje najveće želje, a to je pomirenje sa jednim momkom sa ovog foruma. Treba mi molitvena podrška za naše pomirenje i nastavak veze....

Kome nije problem neka se pomoli za mene, moj mir i smirivanje trenutne situacije. Takođe i za ostvarenje trenutno moje najveće želje, a to je pomirenje sa jednim momkom sa ovog foruma. Treba mi molitvena podrška za naše pomirenje i nastavak veze....

Kome nije problem neka se pomoli za mene, moj mir i smirivanje trenutne situacije. Takođe i za ostvarenje trenutno moje najveće želje, a to je pomirenje sa jednim momkom sa ovog foruma. Treba mi molitvena podrška za naše pomirenje i nastavak veze....

Kome nije problem neka se pomoli za mene, moj mir i smirivanje trenutne situacije. Takođe i za ostvarenje trenutno moje najveće želje, a to je pomirenje sa jednim momkom sa ovog foruma. Treba mi molitvena podrška za naše pomirenje i nastavak veze....

Kome nije problem neka se pomoli za mene, moj mir i smirivanje trenutne situacije. Takođe i za ostvarenje trenutno moje najveće želje, a to je pomirenje sa jednim momkom sa ovog foruma. Treba mi molitvena podrška za naše pomirenje i nastavak veze....

Kome nije problem neka se pomoli za mene, moj mir i smirivanje trenutne situacije. Takođe i za ostvarenje trenutno moje najveće želje, a to je pomirenje sa jednim momkom sa ovog foruma. Treba mi molitvena podrška za naše pomirenje i nastavak veze....

Molim vas da se pomolite i da pomenete mog pokojnog oca Vinka. Neka mu dragi Gospod podari mir makar na onom svijetu.

Znam da se njihova imena ne spominju na liturgiji, ali makar možemo mi u našim molitvama.

Kome nije problem neka se pomoli za mene, moj mir i smirivanje trenutne situacije. Takođe i za ostvarenje trenutno moje najveće želje, a to je pomirenje sa jednim momkom sa ovog foruma. Treba mi molitvena podrška za naše pomirenje i nastavak veze....

Kome nije problem neka se pomoli za mene, moj mir i smirivanje trenutne situacije. Takođe i za ostvarenje trenutno moje najveće želje, a to je pomirenje sa jednim momkom sa ovog foruma. Treba mi molitvena podrška za naše pomirenje i nastavak veze....

Znam da se njihova imena ne spominju na liturgiji, ali makar možemo mi u našim molitvama.

Molim vas da se pomolite i da pomenete mog pokojnog oca Vinka. Neka mu dragi Gospod podari mir makar na onom svijetu.

Molim vas da se pomolite i da pomenete mog pokojnog oca Vinka. Neka mu dragi Gospod podari mir makar na onom svijetu.

Molim vas da se pomolite i da pomenete mog pokojnog oca Vinka. Neka mu dragi Gospod podari mir makar na onom svijetu.

Znam da se njihova imena ne spominju na liturgiji, ali makar možemo mi u našim molitvama.

Па јел он радио у кланици или у месари?
 
Значи наши људи на селу су скоро сви потенцијалне убице?
Немојмо сада претеривати, јер колико људи ради по кланицама, па нисмо имали епидемију убистава коју су извршили кланичари животиња.

Da,ali stalno ukalupljujemo sve vrste vanbracnih seksualnih aktivnosti u jednu pricu.Ne moze se nikad porediti zdrava veza izmedju dvoje mladih ljudi sa nekim za hriscane nemoralnim aktivnostima.Znaci,teznja jedne osobe ka drugoj u fizickom i psihickom smislu nikada ne moze biti nesto nenormalno,moderno...nenormalno je da osoba nema seksualne teznje.


 
 
A zasto?
Na kraju cemo (kao sto smo ti i ja vec polemisali ranije) doci do toga da ces mi ti priznati da je tvoj stav iskljucivo potkrepljen time zato sto "crkva tako kaze",zar ne?
Jedan od tih apostola je takodje rekao da je bolje coveku da bude kao on (bezbracan),zanima me kada bi svi tezili njegovom stanju,gde bi ti i ja sada bili?

Nema sta vise da se kaze i doda, (a na temu 'seksa pre, posle i mimo braka'), jer spada u domen 'cesanja po usima', genijalni apostol! "Doci ce vreme kad ce ljudi poludeti, pa kad vide onog koji nije kao oni, napasce ga govoreci: ti si lud, jer nisi kao mi."
Danas je 'seksualna sloboda' (tj.ugadjanje strasti bluda) podrazumijevana, da se naprosto mora pravdati, pred sobom a nekad i pred drugima, neko ko je ne upraznjava. A Crkva mora da snishodi, jer kad bi isla za pravilom (akrivijom), ko bi ostao u crkvi? Ali te ceka tvoja savjest, i radis po savjesti, jer ti je vise nego ikad, 'sve dozvoljeno.' Stavise, danas je ljubav toliko devalvirala naspram seksualne slobode, da ce ljubav izmedju dvoje ljudi prije traziti cistotu i uzdrzanje nego predavanje. To treba objasniti napaljenoj djeci! Gdje je ljubav, romantika, ceznjivo cekanje mjesec dana na prvi poljubac, (bez obzira na godine! a narocito u mladosti!). Nisu li 'platonske' zanesenosti uvijek bile najjace, one koje su izvor i tema lijepe knjizevnosti? "Poljubac je susret najveci na svetu", kaze pjesnik, a znao je sta prica, u ljubavi zena nije oskudijevao...
i izvinjavam se zbog ovog upada, u kako vidim, musku temu...