Angelus

+Писмо та уредника сајта+ *********************************** Помаже Бог, Ништа грђе се није могло догодити овом сајту,који већ данима,мјесецима има невјероватне светогрдне теме које не доликују човјеку,а камо ли хришћанима и то још у ово вријеме поста,када треба да доноси људима душекорисне ствари,као рецимо други који то одлично раде,Лепавина,Светигора,Бесједа,итд.дакле да се људи забаве са својим душама,да славе Бога на најбољи могући начин,оно се појави овакав грдан текст,још пише започео га свештеник. Страшно да страшније не може бити,а сајт по благослову Владике Давида и води га још свештеник. Јуче читам километарска надмудривања о души,испуцавања неких знања,која ништа не доносе,итд.уредници знајте да ово што све се пише,посебно теме које се постављају читају људи из цркве,из манастира,а немојте мислити да неће доћи до оног главног,који чека да се промијени овдје много што-шта или да се једноставно укине,јер чему служи реците. Па ево синоћ рецимо толики број људи празнослови,губи вријеме,умјесто да их свештеник позове на молитву,неко душекорисно предавање,а не скупљање на разбибригу,светогрђе,да чине,говори се о сексу нпр.у дијаголу да браћом муслиманима,то је људи ван сваког дијалога,а посебно теолошке дијалоге које хоћете да водите. Пазите,има све своје вријеме,своје дјелање,па што сијали,тако ћете и жњети,ево нпр.гледа вас данима и најбољи духовних,који је један од ријетких који правилно мисионари на интернету Отац Гаврило,којег читав свијет зна и цијени,а да не причам даље. Видите сви нормални људи су отишли,свештеника што је било,теолога,људи вјерујућих,отишли одавде,јер неће да буду дио тог тима,који руши својим дјелањем све вриједности наше вјере,блате наше свештенослужитеље,претварају се у неке жуте штампе,а не православни сајт. Пишите даље шта год хоћете,на овај мој хришћански став и став човјека који вјерује у добро,а добро нећете браћо и сестре наћи на овакав начин,свака част људима који поставе теолошке и вјерске садржаје,паметне ствари,који је врло мало,али лупање,оргијање по неким темама најоштрије треба да узму уредници,а посебно главни уредник и то свештеник у обзир,јер у њега гледа цијела црква и сами врх СПЦ, јер је њему дат благослов,он је тај који може да каже стоп,а не даље да иде у етер,све што год ко празнослови,да не причам даље.Па видите само ове теме,која је кап која је прелила чашу и знајте да ће тако бити,а започео је још свештеник и то да прича не може гора бити, да ли је наш Митрополит ок,каква ужасан улични израз,а камо ли даље.Па шта ће вам црква рећи,кад види рецимо сами врх,какве свештенике има,народу треба водич у вјери,пастир који ће да их правилно води,итд.Шта ће вам рећи Владика Давид,Владика Јован је повукао свој благослов,шта даље,уразумите се људи.шта вама је.Па ви пишете о Митрополиту ко да је са вама овце чувао,ко сте ви,да то пишете,да нисте као они који сваким даном руше све,итд. Знам и то да ако се нико не потруди даље,за ово оргијање на овом сајту који је са благословом и зове се православни ,да све ово светогрђе престане,ја ћу лично послати писмо у кабинет највишег врха СПЦ,са свим чињеницама и свим оним што се пише и одборава. Уразумите се и дозовите памети крајње је вријеме и задњи је час.

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/

Међу најквалитетнијом православном литературом је увијек наша врхунска ИИУ "Светигора",која има све и часопис,као врхунско нешто,радио,те издаваштво гдје ћете наћи велику ризницу свега. http://svetigora.com/ http://radiosvetigora.wordpress.com/ http://svetigora.wordpress.com/ http://www.mitropolija.me/ Часопис "Видослов" као велика ризница духовности и врло квалитетног садржаја: http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/ а сад најновије што је изашло од Гласа Цркве са благословом Владике Лавренитија,а величанствену књигу коју је приредио Отац Љуба Ранковић,Достојевски о Исусу Христу то је нешто што сваки хришћанин треба да има и да чита и учи се Животу по Јеванђељу,мудрости живота и поуци Божијој,а пише Достојевски као пети Јеванђелиста како га и зову.

http://www.svetigora.org/node/8824 http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1063/tekst/ratni-dnevnik-sarajevskog-svestenika/print ...Ова књига је сведочење младог свештеника који је остао са својим народом на ветрометини ратних догађања. Стешњен између две стране, отац Драгомир је био дубоко свестан свог положаја и положаја повереног му народа. На свакој страници његовог Дневника сусрећемо се са жртвеним и самопрегорним радом, пре свега свакодневним и непрекинутим богослужбеним животом у двема сарајевским црквама, Старој и Саборној, као и у пословима око очувања црквене имовине. Видимо човека који несебично брине за своју паству и пружа помоћ, најчешће реч утехе, јер та је реч била потребнија од хлеба, али и човека који је тако осетљив на пројаву добра без обзира од кога оно долазило. Дневник нас упознаје са личном храброшћу овог човека, његовим достојанственим ликом приликом хапшења и затварања, његовом проницљивошћу и одлучношћу која нарочито долази до изражаја у сусретима са тадашњим муслиманским председником Изетбеговићем и осталим утицајним државним и градским званичницима које је молио да помогну да се спречи репресија према сарајевским Србима и да се сачувају светиње. ...

Ево слава Богу у вријеме божићног поста,кроз молитву и дубоко тиховање душе,написах једно своје размишљање о вјери и Животу у Христу,а мислим да би и други ,па такође себи и другима на корист да мало обуставе жестоке расправе,свакојаке ријечи,надуравања,која ништа не доносе,осим сваки пут отварање нових расправа,дакле да истински опростимо једни другима и да овај сајт,као и сви други православни што раде дакле да га више богате душекорисним текстовима,а све нека буде као приједлог и лично размишљање.Опростите! Пут Христа-Извор Вјечног Живота ********************************************* Хришћанин мора да буде увијек оптимиста,јер човјек који иде за Богом ,за њега нема да нема рјешења,било шта да је у питању и било које околсности и искушења да наиђу.У Богу је све. Но треба знамо и то да никада у хришћанском животу не смије да буде простора за очајање. Постоје моменти када нам буде тешко у животу, када нешто не можемо да преваримо, али увијек морамо знати да нам је Господ Бог највећи пријатељ и да све што нам даје даје нам ради нас самих, да се ми изграђујемо, поправљамо, исправљамо и кроз труд и благодат Његову примамо и заједничаримо у радости обожења. И јесте и треба сваки хришћанин да буде оптимиста,да има Радост у Христу,како каже дивно наш Б.П.П.Павле да свака је несрећа болна, са које било стране долазила. Али су нам најтеже и најболније несреће које ми, људи, наносимо једни другима, јер знамо да је требало и могло да их не буде, да смо мало више били људи и поступали као људи. Сјетих се пјесме Лазе Костића, Срце моје самохрано, ко те дозва у мој дом? неуморна плетисанко, што плетиво плетеш танко међу јавом и мед сном. Срце моје, срце лудо, шта ти мислиш с плетивом? ко плетиља она стара, дан што плете, ноћ опара, међу јавом и међ сном. ... А док слушам Псалам 6, мислим нешто дубље о својој души и о тематици те пјесме која настаје у додиру сна и јаве, "међу јавом и мед сном", у инспиративном тренутку који може да има различите подстицаје и материјалног или духовног поријекла које дјелују загонетно и неухватљиво,као што су човјек и Бог двије највеће тајне свијета. Срце као метафора за стваралачки субјект (пјесника), односно за стваралачко ЈА лирског субјекта, а плетиво као метафора за пјесму као продукт стваралачког процеса и змеђу наших жеља,амбиција,промашаја и реалности... Али ми вјерујћи знамо да када се уздамо у Бога, можемо да поднесемо све недаће и да сачувамо свој мир, па макар и не сусретали мир код оних људи који нас окружују. Јер, речено је: бејах миран са оним који мрзи мир. Нека,ако да Бог да и они заволе мир како каже Свети Филарет Московски. Размишљајмо о древним данима и сјећајмо се година вјечности:”Cogitivi dies antiquos et annos aeteornos in mente habui.” Током нашег живота јавља нам се много путева и свакога дана може да осване нови пут нашег живљења,једна нова стаза,која ће нам бити и стаза живота,која је састављена од нових плоча изађених од наших покајничких суза праштања,покајања и једног новог бића,које Господ обилато дарује Својим даровима и свеколиком милошћу Својом. Сваки човјек носи рођењем у себи нешто изаразито племенито,добро и сваки носи оно плодоносно Божије сјеме,да посађено буде и благородно,да добрим роди и благороди,благовијести и миомирише. Све више човјек постаје свјестан да његова душевна храна исто тако је потребна њему самоме,као и она тјелесна без које такође не можемо,тако да свака твар са Богом општи на различите начине,али нема твари која са Богом не може да има неко општење,јер би појам чуда био немогућ.Када Христос наређује таласима да се умире,или вјетру да утихне,то није нека магијска ствар власти над природом,већ то да живу ријеч Бога сва Његова твар доживљава на извјестан начин.Сви смо ми призвани на светост,коју у себи носимо,али у складу да тако кажем талантима који су нам дати ,неко више,неко мање пројављује ту Богом дану светост,у одређеним,опет Божијим Промислом изабраним,данима и у одређеним тренутцима свога живота. Све бива бесмртно, у загрљају са Оним Који је вјечни Бог и Који опет све нас призива у заједницу са Собом како би и ми били побједитељи над провалијом гријеха и смрти, заједно са Њим у Царству Свете Тројице, кога је икона, Божанска Литургија, како то рече један од Светих Отаца. Црква управо врши то Божанско и величанствено, али и веома одговорно и савјесно дјело. Питање вршења тог богоданог дјела-увођења свега у заједницу са Христом,у Литургију, у Цркву, данас није питање “да ли прихватити овај или онај начин за то?”, него само “како преко тог одређеног средства испунити то дјело?”. Својство Цркве јесте да све крштава и приводи Царству Небеском, чиме људи постају “мали христоси”, личности које све личе на Христа, али свака је непоновљива,аутентична, јединствена. Мислим да је ментално, духовно ,а из тога свега и физичко здравље дубоко и врло уско повезано. Црква Христова цијели свијет сабире у загрљај Вјечнога Бога и у загрљају са Њим све бива вјечно и бесмртно, гдје све испуњава свој богодани смисао постојања. Све бива бесмртно, у загрљају са Оним Који је вјечни Бог и Који опет све нас призива у заједницу са Собом како би и ми били побједитељи над провалијом гријеха и смрти, заједно са Њим у Царству Свете Тројице, кога је икона, Божанска Литургија, како то рече један од Светих Отаца. Црква управо врши то Божанско и величанствено, али и веома одговорно и савјесно дјело. Питање вршења тог богоданог дјела-увођења свега у заједницу са Христом,у Литургију, у Цркву, данас није питање “да ли прихватити овај или онај начин за то?”, него само “како преко тог одређеног средства испунити то дјело?”. То нам је увијек изнова призив Божији да се промијенимо, поправимо, исправимо, да будемо као цариник са његовом молитвом:”Боже, милостив буди мени грешноме!” и да тако приступамо Богу, свијету и човјеку-са смирењем, покајањем, понизношћу јер је то извор истинског живота за човјека који је сарадник Свете и Животворне Тројице, Бога нашег у Оцу и Сину и Духу Светоме јављеног и јављаног кроз сву вјечност. Бог нас позива да се вратимо свом истинском начину постојања, а то је живот у Христу-Светим Тајнама и Светим врлинама, јер је за вјечну радост, вјечну свјетлост, вјечно радовање створен човјек, а не за смрт, ништавило, гријех-оно што разара човјека, одвајајући га од Извора живота-Господа Бога. Ђаво када види да духовно напредујемо подсјећа нас на прошле тешке и тужне догађаје неби ли нас саломио, скрхао и на крају одвојио од Господа и одвео на лажне путеве, да тражимо храну на њивама глади, како рече староз.пророк Божији. Треба се прекрстити, помолити Богу, тргнути, трудити се на неком раду и послушању, јер наш живот је заправо послушање које нам је Господ дао и које треба да испунимо ничим тешким и немогућим, него сам и једино служењем и радошћу према Њему и својим ближњима. Часни Крсте Господњи чувај и штити нас од свакога зла, тешкоће, туге и уведи нас у вјечну радост Твоју и са Тобом! Амин,Боже дај!

http://www.youtube.com/watch?v=pbQ-bC7GGaQ http://www.youtube.com/watch?v=-wtOLd218iQ http://www.youtube.com/watch?v=wgifpNCYoDA

http://gal.eparhija-zahumskohercegovacka.com/galerije/sankt_peterburg_2008/album/ http://www.youtube.com/watch?v=sbGY3mOIoeQ Живјела моја Босна и Херцеговина која чека неке нове и боље дане,ако Бог да за све нас,са свим добрим и честитом људима који желе да живе мирно у њој. http://www.youtube.com/watch?v=092dhpKAPEs

http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Pismo-generala-Novaka-Djukica-Trazim-istinu-o-stradanju-nevinih/lat/99503.html http://www.youtube.com/watch?v=6iEFCagkT8E http://www.youtube.com/watch?v=lmDr-DZ_mok http://www.youtube.com/watch?v=bSSDu_RXQsE http://www.youtube.com/watch?v=Cwgab_m1Guw http://www.youtube.com/watch?v=eS9bBqx9jlc http://www.youtube.com/watch?v=_u7jQehJLes

Заиста сајт Манастира Лепавине има увијек пажљиво биране текстове,и са руских и са грчкиh сајтова,наш Отац Гаврило има велики труд,пажњу за све и у свему,то је сајт за сваку похвалу и монах игуман,свјетило кротости и ревности,наш Отац Гаврило. Хвала и Вама Martirije који врхунски одаберете текстове и поставите овдје. Но знамо да никада у хришћанском животу не смије да буде простора за очајање. Постоје моменти када нам буде тешко у животу, када нешто не можемо да преваримо, али увијек морамо знати да нам је Господ Бог највећи пријатељ и да све што нам даје даје нам ради нас самих, да се ми изграђујемо, поправљамо, исправљамо и кроз труд и благодат Његову примамо и заједничаримо у радости обожења. И јесте и треба сваки хришћанин да буде оптимиста,како каже дивно наш Б.П.П.Павле да свака је несрећа болна, са које било стране долазила. Али су нам најтеже и најболније несреће које ми, људи, наносимо једни другима, јер знамо да је требало и могло да их не буде, да смо мало више били људи и поступали као људи. А када се уздамо у Бога, можемо да поднесемо недаће и да сачувамо свој мир, па макар и не сусретали мир код оних људи који нас окружују. Јер, речено је: бејах миран са оним који мрзи мир. Нека,ако да Бог да и они заволе мир како каже Свети Филарет Московски.

Да бисте о томе озбиљно размишљали,морате себи поставити неколико питања,а то су: 1.да ли ја имам проблема са килажом, 2.какве ми проблеме она доноси та килажа,колика је у односу на нормалу, 3.колико је угрожено моје здравље због тога,ако јесте, 4.да ли сам потражио савјет љекара, 5.да ли желим манекенску линију(који је прави разлога за то,моја дјевојка,муж,или да сам себи лијеп-а на огледалу,да могу ускочити у траперице ии тако ми изгледају вршњаци или неко коме се ја више не свиђам или он или она мени,како да дођем до тога) 6.видио сам на реклами таблете за мршављење,милион произвођача,а мој стил живота је и даље исти,мој начин исхране,неактивности,спор метаболизам,итд. 7.покушаћу да измјеним начин живота,доручак,ручак,вечера,али без тешке хране,да ли ја то могу и желим 8-таблете такве етиологије и састава могу ми помоћи,колико ја у глави себи помогнем,јер психа је све. 9.ја сам задовољан собом и једино ја себи могу помоћи,ако сам јео или јела за двоје или више,од сутра окрећем лист,живим здраво,молим се Богу,а Бог никога никада није оставио Ко МУ ЈЕ ИСТИНСКИ ЗАВАПИО.Умјесто цигаре,коле,кафе,печења,ћевапа,колача,хамбургера,кобасица,једем поврће на маслионовом уљу,мало рибе и морских плодова,компоте,воће,мало шећера,или никако,можда смеђи,активност,кретање,а највише вјера у себе и оно што човјек жели,а све што хемија рекламира на тв нити су коме добра донијеле нити никад, то је дефинитивно,јер нема здравља у пилулама,зна се шта је превентивна,зна се шта куративна медицина,јер сваки лијек је и отров и лијек,зато опрез и врло пажљиво. Мршављење и гојазност такође оставља велике последице и на ментално и физичко здравље,из којег понекад и врло често нема повратка. Посјетите и љекара интернисту,а и клиничког психолога обавезно.

Свака част за емисију,као и за све на Радију Слово Љубве,а Миљану Танићу све похвале за вођење емисија, врло пажљиво бирање тема за разговор и читање молитава на радију,као и дивно црквено појање,а даће Бог чућемо га и у византијској форми! Теолог Милојков лијепо и јасно води излагање,а о духовном и душевном најбоље је говорио наш митрополит др Амфилохије на Светигори. Размишљајмо о древним данима и сјећајмо се година вјечности:"Cogitivi dies antiquos et annos aeteornos in mente habui." Током нашег живота јавља нам се много путева и свакога дана може да осване нови пут нашег живљења,једна нова стаза,која ће нам бити и стаза живота,која је састављена од нових плоча изађених од наших покајничких суза праштања,покајања и једног новог бића,које Господ обилато дарује Својим даровима и свеколиком милошћу Својом. Сваки човјек носи рођењем у себи нешто изаразито племенито,добро и сваки носи оно плодоносно Божије сјеме,да посађено буде и благородно,да добрим роди и благороди,благовијести и миомирише. Све више човјек постаје свјестан да његова душевна храна исто тако је потребна њему самоме,као и она тјелесна без које такође не можемо,тако да свака твар са Богом општи на различите начине,али нема твари која са Богом не може да има неко општење,јер би појам чуда био немогућ.Када Христос наређује таласима да се умире,или вјетру да утихне,то није нека магијска ствар власти над природом,већ то да живу ријеч Бога сва Његова твар доживљава на извјестан начин.Сви смо ми призвани на светост,коју у себи носимо,али у складу да тако кажем талантима који су нам дати ,неко више,неко мање пројављује ту Богом дану светост,у одређеним,опет Божијим Промислом изабраним,данима и у одређеним тренутцима свога живота. Све бива бесмртно, у загрљају са Оним Који је вјечни Бог и Који опет све нас призива у заједницу са Собом како би и ми били побједитељи над провалијом гријеха и смрти, заједно са Њим у Царству Свете Тројице, кога је икона, Божанска Литургија, како то рече један од Светих Отаца. Црква управо врши то Божанско и величанствено, али и веома одговорно и савјесно дјело. Питање вршења тог богоданог дјела-увођења свега у заједницу са Христом,у Литургију, у Цркву, данас није питање "да ли прихватити овај или онај начин за то?", него само "како преко тог одређеног средства испунити то дјело?". Својство Цркве јесте да све крштава и приводи Царству Небеском, чиме људи постају "мали христоси", личности које све личе на Христа, али свака је непоновљива,аутентична, јединствена. Мислим да је ментално, духовно ,а из тога свега и физичко здравље дубоко и врло уско повезано. Црква Христова цијели свијет сабире у загрљај Вјечнога Бога и у загрљају са Њим све бива вјечно и бесмртно, гдје све испуњава свој богодани смисао постојања. Све бива бесмртно, у загрљају са Оним Који је вјечни Бог и Који опет све нас призива у заједницу са Собом како би и ми били побједитељи над провалијом гријеха и смрти, заједно са Њим у Царству Свете Тројице, кога је икона, Божанска Литургија, како то рече један од Светих Отаца. Црква управо врши то Божанско и величанствено, али и веома одговорно и савјесно дјело. Питање вршења тог богоданог дјела-увођења свега у заједницу са Христом,у Литургију, у Цркву, данас није питање "да ли прихватити овај или онај начин за то?", него само "како преко тог одређеног средства испунити то дјело?". Нико не зна душу човјечију боље од Господа и како каже наш велики учитељ Владика Атанасије,да Бог дубоко о сваком човјеку промишља,а говорити о души,нико не зна боље од нашег тврдошког духовног цвијета,Бог само ријеткима даје ту велику прозорљивост,да духовно виде што други не виде,а ево биће и предавање у нашем Требињу,најљепшем граду на свијету,о Човјеку као бићу подвига,... "С ким си - такав си", - гласи народна мудрост. "Ако хоћеш да будеш побожан, - кажу Свети Оци, - наћи човека који се боји Бога и служи Му свом душом, и живи с њим". Преподобни Јосиф Волоколамски овоме додаје: "Ако си нашао таквог човека, буди миран: нашао си кључ за Царство Небеско". Старац Амвросије Оптински је говорио: "Када дивљи коњ види да други коњи иду мирно, и он сам се смири. Исто тако и човек". Нарочито јак утицај на околину имају праведници - носиоци светлости Христове. У чему је тајна њиховог утицаја? Једном је ученик Пахомија Великог замолио свог учитеља да му исприча неко своје виђење. Преподобни је одговорио: "Ако хоћеш да имаш дивно и значајно виђење, онда ћу ти показати једно: кад видиш човека побожног, скромног срца, чистог ето, то је најдивније виђење: ти видиш Невидљивог Бога у том видљивом човеку". Свиђало се вама или не,ја рекох и с'поштовањем,слава Христу Богу за све!

То је нотурна неистина,ја браних браник наше вјере њеним Истинама и догматима,честито,како учих од великих људи који спознаше Христову Истину и проповиједаше је на најбољи могући начин народу,а овај је несрећник Ваш пријатељ је само пљувао по томе,а Ви стојите уз његовове расколничке ставове,тако молим администратора да ове нотурне лажи што прије оповргне. Дакле књига Клауса Кенета је врхунска вриједност,како писано штиво,тако још веће духовно благо за сваку нову душу која прилази Христу и свима нама који томе тежимо. Видим човјече Ви се желите опасно свађати,па ево ја Вас по том питању напуштам,а и иде вечерња молитва,па и Вас позивам на њу. Збогом!

Ма пусти то човјече,није то вриједно никаквог вербалног ринга,Ти си Србин,шта ти је,буди уз свог,уз Бога,али ме чуди опет Ви или Ти кажеш Bosanac je своју вјеру бранио,ма човјече како бранио,пљувао,да ли си ти крштен,па он говори да су наши крстови за плашење вампира,говори да су наши свештенослужитељи злочинци,итд.Бог ми је свједок и сав овај форум,а Ти кренуо да удараш по своме,шта је то ушло у Тебе,ђавоља магија,тај вехабија расколник који гата,сихире ти бацио,ма пусти то човјече,прекрсти се и идеш даље. Мој љубав за Бога и човјека потврђена је мојим дјелима и мене попусти мало жив био Ти мени. Читај мало човјече ради на себи,моли се...