Онуфрије

Jesam

Сабор заседа два пута месечно. И бави се свим манастирским питањима, дакле као што смо рекли игуман на Светој Гори нема апсолутну власт, већ одлуке доноси саборно са Управом. Свакако да се игуман поштује тј. његови предлози, али увек боље расуђује више људи него један човек сам. Сва послушања која постоје у манастиру даје Сабор. Када дође нови послушник у манстир он наравно неће чекати Нову годину да добије послушање (пошто се тада деле послушања на годину дана) већ ће одмах негде бити распоређен по потреби, а на седници за нову годину може се продужити исто послушање а може се и променити. Искушеник не може бити носилац послушања, дакле д аје сам на неком послушању и да одговара за њега. Носилац послушања је увек неко од монаха а искушеници се додељују као помоћници. Помоћник има префикс пара испред назива послушања, нпр. параеклисијарх, паратипикар, ... У зависности од обима посла на неком послушању, монах који је носилац тог послушања, може имати једног или више помоћника, другог монаха или, што је и најчешће, неког од искушеника. Унутрашњи правилник манастира Хиландара из 1990. године, глава четврта, члан 42. набраја манастирска послушања следећим редом: - антипросоп (манастирски представник у Свештеној Општини), - епистат тј. прот (сваке пете године), - економ, - ризничар, - библиотекар, - архондар (гостопримац), - еклисијарх (црквењак), - типикар, - трпезар, - болничар, - кувар, - пекар, - игуменијарх (управитељ игуманове канцеларије), - вратар, - просфорар, - шивач, - обућар, - арсанар (опслужитељ пристаништа), - баштован. Објашњавајући даље, у члану 43. „послушања антипросопа, епистата, економа, типикара и ризничара додељује Сабор, дајући предност саборницима аналогно способностима свакога, а остала послушања додељују се од стране игумана и Епитропије”. Јеромонаси обављају послушање чредних свештеника, смењујући се по старешинству хиротоније.

Овако

ево беле чорбе

Овде се види јасно како треба д аиѕгледа шаблон. Дакле на картону је изрезано ово што је боје цимета. Шаблон св.Лука правио сам га за манастир Калудра у Црној Гори

Бог да нас све заједно благослови. Богу хвала кад има коме да се пише. Игуман може сам да се повуче са игуманског трона, а може и да буде смењен. Отац Пајсије, први игуман Хиландара после обнове општежића (1990год) се повукао са места игумана и отишао у србију где је касније био игуман Прохора Пшињског. Имамо и данас неколико игумана на Светој Гори који су се повукли и сада живе као келиоти, најпре старац Јефрем који је у Аризони (повуко се са места игумана Филотеја), затим Теофан такође филотески игуман сада живи као келиота Каракала, затим трећи игуман Филотеја сада Јефрем сада старац Андрејевског скита. Ивиронски игуман Василије Гондикакис сада је келиота и тд.... На Светој Гори је углавном игуман и духовник. Уколико није у манастру игуман духовник то је неко ко је духовник свима па и игуману. У сваком случају у једном манастру неможе бити два или више духовника братији, већ сви морају имати истог д ане би долазило до различитости и анархије.

О полсушањима сутра, да не претерамо за једно вече

ето укратко, ако има питања изволите. Иначе ја сам две године био секретар Свештеног сабора манастира Хиландара. па отуда мало више знам

Сабор стараца састоји се обично од шест до дванаест чланова, који се бирају између старије и способније манастирске братије. У Хиландару данас има доста младих монаха у Сабору. Сабором председава игуман, у случају нерешеног гласања, игуманов глас пресуђује. Поред Сабора постоји епитропија, тј двојица епитропа (намесника) налик Синоду и Сабору. Епитропија се, пак, бира сваке године од стране сабора и између њених чланова. Сагласно са заједничким Светогорским типиком, манастиром управљају заједно игуман, епитропи и духовни сабор стараца, герондија. С тим да је герондија врховно манастирско управно тело. Глава шеста, члан 120: „Игуман је дужан да у свима пословима административне природе сарађује са епитропијом, извршујући заједно са њима без околишења свако решење герондије. Игуман и епитропи су извршна власт с тим што игуман без мишљења епитропије не може приступити никаквој самосталној акцији. Епитропи такође не могу решавати без мишљења игумана. У случају несугласице између игумана и епитропа сазива се герондија и решава спор.” Но, без обзира на чин и функцију, нико од њих нема апсолутну власт у манастиру. „Није дозвољено сконцентрисавање све власти у рукама игумана, нити присвајање права епитропије или герондије (духовног сабора стараца) и њихово потискивање у страну. Ако игуман после прве и друге опомене герондије, заведене у записник, настави и даље своје, две трећине чланова сабора га смењује. Ако већина братије то не усвоји, позива се Свештени протат као врховни надзорник верног очувања овог Статута и решава спор.”

На Светој Гори Атонској устоличење игумана обавља се без присуства Архијереја. Но, свакако није забрањено. Довољно је присуство двојице других светогорских игумана. За ову прилику, долази из Светогорске Свештене Општине делегација, коју чине епистати, уз обавезно присуство антипросопанајстаријег манастира, Велике Лавре. Као члан делегације, такође, долази и први секретар Општине (άρχιγρaμμaτεύς). На вечерњој служби уочи устоличења, началствује први по старини међу присутним игуманима, који такође благосиља и вечерњу трпезу. На вечерњој бива вход на који излазе сви присутни свештеници и ђакони. Након треће песме на јутрењу, свештеници и ђакони узимају време за служење свете литургије. Наравно, уколико је Aрхијереј присутан, то он узима време на Хвалитним стихирама и облачи се у олтару. По отпеваном последњем „Свети Боже...”, на великом славословљу, наречени игуман, који је претходних дана од Архијереја произведен у чин архимандрита, ставља себи око врата напрсни крст (данас је све чешћи обичај да и крст даје неко од Епистата)и, изашавши из олтара кроз царске двери, у пратњи других игумана, стаје између двојице ђакона, испод великог полијелеја. Испред њега стају Епистати Свештене Општине. Секретар Општине, стојећи крај Епистата са средине храма, чита грамату Свештене Општине о интронизацији новог игумана. Антипросоп Велике Лавре обраћа се новом игуману поздравним словом у име свих отаца Свете Горе, за време којег ђакони новом игуману облаче празничну мандију. По завршеном слову антипросоп Велике Лавре новом игуману предаје пастирски жезал, као символ његове игуманске власти. Новопостављени игуман одговара присутним оцима својим благодарним словом, након којег, праћен присутним игуманима, улази у трон. Тада ђакони произносе многољетије новом игуману, нашта он, стојећи у трону, благосиља све присутне крстом који му додаје најстарији од ђакона, као што се чини на дочеку игумана, односно Aрхијереја. На светој литургији служе сви присутни игумани, свештеници и ђакони, док новоустоличени игуман не служи литургију, већ се само причешћује. Пред причешће излази из трона и, скинувши мандију, одлази у свети олтар. Након причешћа, поново облачи мандију и стаје у трон, где остаје све до краја свете литургије. Нови игуман се помиње на јектенији „Рецимо сви...”.. Он, такође, возглашава током литургије „Мир свима”, затим чита Символ вере и Оче наш. Након отпуста, он раздаје свима од нафоре, излази у празничној мандији на трпезни вход и такође он благосиља трпезу.

У истој глави Устава, чланом 114. одређује се и начин бирања манастирског игумана: „За избор игумана састају се у саборном храму одређеног дана, решењем герондије објављеном најмање пет дана пре избора, сви они од братије који су напунили шест година од дана пострига и тајним гласањем, обављеним пред герондијом, бирају кандидате. За двојицу од њих са највећим бројем гласова понавља се тајно гласање и за игумана се проглашава онај који је добио већи број гласова. При равном броју гласова избор се врши коцком између те двојице. Одмах по завршеном избору саставља се записник и потписује од епитропије и герондије и његов препис, такође потписан и потврђен печатом, доставља се Свештеном Протату ради прописаног устоличења игумана, које не може бити одложено више од месец дана...”

Сви свештени манастири су самоуправни. Док скитови, келије, испоснице и колибе, односно све остале насеобине на Атону, припадају неком од двадесет суверених манастира. Унутар манастира се поштује и живи по Унутрашњем манастирском правилнику, који је донео сам манастир, а потврдио Свештени протат. Унутрашњи манастирски правилници су донешени по узору на раније ктиторске типике, који су доношењем заједничког устава 1924. стављени ван употребе. Први типик Свете Горе из 972. године трајао је 80 година, други типик из 1048. године је трајао 156 година. Типик из 1810. одржао се 115 година, односно до 1924. када је донет данас важећи типик. Типик Свете Горе, прописује у својој шестој глави чланом 112.: „Да би био изабран за игумана, кандидат мора имати следеће квалификације: 1) да се одликује благом нарави, јаком побожношћу, примерним владањем, црквеним образовањем, школском спремом и административним способностима; б) да је стар најмање 40 година и 2) да је пострижен у Светој Гори. Претпостављају се они који су у манастирски списак уведени пре 10 година.” игуман Григоријата, о.Георгије Капсанис, позанти теолог, професор атинског Универзитета

Светоимена Гора Атон састоји се од двадесет свештених, суверених, царских, патријарaшких и ставропигијалних манастира, који потпадају под јурисдикцију Велике Христове Источне Православне Цркве. Те се не дозвољава помињање неког другог имена, осим имена Константинопољског патријарха, како у обитељима, тако и у свим од њих зависних метоха и подворјима, било да се они налазе на Светој Гори или ван ње. Статут Свете Горе Атонске, одељак први, глава прва, члан 1. и 5.

Може, наравно

послушање зубара са почетка 20.века. Видите поред столице машину за бушење зуба, на ножни погон (да с ене наљуте зубари што немам појма како се зове) е таква иста има сачувана у Хиландару. Наравно имају и комплетну модерну ординацију. Али једном нешто та нова није радила, а мене зуб убијао од болва, онда је манастирски гост др. Весо из Краљева мени поправљао зуб са том на ножни погон, а нема ни она вода да цури, па ем облак дика и смрад кости која гори ем бол који ником не би препоручио да искуси. Да Бог поживи др. Веса, ено га у Краљев поправља зубе уз звуке гусала, код њега да одете да видите шта је зубар. Само ако се не бојите гусала

У шестој глави унутрашњег правилника манастира Велике Лавре, набрајају се следећа послушања: - манастирски представник у Свештеној Општини (антипросоп), - секретар манастира, - помоћник економа (јер се економом Велике Лавре сматра Богородица), - водич гостију, - гостопримац, - игуменарис (помоћник игумана), - црквењак, - типикар, - сасудохранитељ (јеромонах, одговоран за олтар, сасуде и свете мошти), - келар (одговоран за намирнице), - подрумар, - пекар, - болничар, - трпезарац, - просфорар, - портар, - обућар, - чувар пристаништа, - баштован, - виноградар.

У свим манастирима на Атону, око првог јануара, бива седница Сабора стараца, на којој Управа манастира расподељује братији послушања. Сваки сабрат манастирски прима пред Сабором послушање на годину дана. По завршеној седници, братија по старини, творећи метанију, приступа игуману по благослов за ново послушање. Свети Сава у типику прописаном за манастир Хиландар у 30. глави каже: „Кључеве (од послушања) полажемо пред Пресветом Богородицом или пред Христом. И пошто се каже трисвето, онај који се производи нека долично и смирено учини три метаније пред Пресветом Богородицом. Затим нека узме кључеве својим рукама и приклони свој врат игуману, те од њега прими речени благослов. А они који немају кључеве, целивају свету икону. Игуманово знамење довољно им је за произвођење.” из књиге "Светогорски богослужбени устав", Онуфрије Хиландарац, то јест моја маленкост

Пошто кандидат каже игуману или епитропу (намеснику) да има жељу да постане искушеник, они га позивају на прву седницу Сабора стараца (манастирска управа). На седници којом председава игуман, саборни старци пропитују будућег искушеника о његовом животу, ко је, одакле је, чиме се бавио у свом дотадашњем животу, како је одлучио да дође у манастир.... Након тога, по некад кандидат излази а Сабор наставља са седницом, па га поново позивају, а некада се све завршава одмах. Ако је одлука Сабора да се нови брат прима за искушеника, то он чини велику метанију пред игуманом, а овај му одмах одређује послушање и келију. Епитроп, или ко други од чланова управе одводе новопримљеног послушника да му дају келију. десно, прозор између димњака, моја прва (искушеничка) келија Такође, позива се економ да новом брату да све што му је потребно, најпре црну одећу (панталоне, кошуље, џемпере... све црно, једнобојно) а затим и остало шта му треба за у келију. Новом сабрату се истог дана одређује место у трпезарији где ће седети током обеда, хиландарска трпезарија као и место тј. стасидија у цркви у којој ће стајати на богослужењима. Ако сабрат има дара за читање или појање, типикар уз благослов игумана, одређује шта ће овај брат читати или појати у цркви, одређује му се чреда (ред) којм данима на којој служби шта има да чита. стасидије у Лазаревој припрати

ја овде имам само шаблон са Господњом иконом, коју радимо за славу Саринца, сликаћу па ћу ставити

нажалост немам никакв рцепт за ратлук, а и ја га тражим, па ако неко има нек подели са нама. На Светој Гори не праве ратлук, онај предивни (слажем се д аје са кокосом најбољи) купују манстири у Солуну. Ко иде у солун, има на пијаци паковања од 5кг, а коцка је као четири наше на које смо навикли код ових наших стипси. Оно што ми се није свидело када сам био последњи пут у Хиландару, то је да сада служе ратлук из Србије. Додуше разумем ја њих, ем носталгија ем вероватно донација. Ал не разумеју они мене, мене носталгија за грким ратлуком :-)

СЛАВСКА риба Ево рецепта како се спрема риба за манастирске славе у свим манастирима на Светој Гори. Трпеза за панигире је једнообразна, тањир рибље чорбе, порција овако спремљене рибе и колач. Разлика може бити само да ли је чорба бела или црвена, те две се спремају на Светој Гори. За 4-5 порције: 1 килограм морске рибе (крупније, да буду котлети, шницле, на Светој Гори се користи рофо то би била керња или кирња како је где зову, а може и лосос, ајкула, туна, крупнија шкарпина...) 2 веће главице црног лука 3-4 чена белог лука 2-3 лимуна 2дл маслиновог уља бибер у зрну и млевени доста сецканог першуна и оригана очишћену рибо ставимо најпре у ђевђир да се добро исцеди, а затим је усолимо са морском тј. крупном сољу. Тако усољену рибо оставимо да одстоји бар три, четири сата или још боље, да преноћи. Кожу не одстрањивати. Рибу распоредимо по тави или некој шерпи, да прекријемо дно, али да се риба не преклапа један преко друге већ да је равномерно распоредимо. Налијемо хладну воду да прекрије рибу и ставимо на јаку ватру. Када почне да ври, додамо исецкан црни лук. Затим и исецкани бели лук и уље. Да ефекат буде још већи, тј укус, можемо направити крему од лука коју ћемо додати у рибу. Крема од лука. У лонац воде убацимо целе главице лука да се кувају, евентулано исечемо на крупне комаде, додамо и зачине, першун, босиљак и оригано, као и бели лук и мало млевеног бибера. Нека ври једно сат времена. Потом проспемо воду а лук самељемо у блендеру да постане као паста. такав лук додамо у таву са рибом. Разлика је у томе, да ако користимо пасту од лука онда не чекамо да проври вода, већ чим поређамо рибу, сипамо пасту од лука па онда налијемо хладну воду, додамо зрна бибера и ставимо на ватру. Овако кувамо сат времена, без мешања да се риба не распадне. Након сата, смањимо температуру за пола, и наставимо да кувамо да вода испари и да се сос лепо згусне. Не користимо варјачу већ повремено протресемо таву, лево десно или у круг да се риба не залепи за дно. Пола минута пре скидања са ватре исцедимо лимунов сок по риби. Када склонимо рибу са шпорета, поспемо сецкани першун и по жељи млевеног бибера мало. Поклопимо таву и оставимо да одстоји бар пола сата да упије ароме. Када сервирамо рибу, обавезно прелијемо и сос у којем се риба кувала.

Игуман Мојсије

Геронда Мојсије, игуман Хиландара, мој игуман