Stanoje Stankovic

Уместо увода наводимо речи самог аутора као препоруку да се прочита мишљење на ову увек важну и актуелну тему: „Сада постоји својеврсна апокрифска литература. Обично у њој стоји одређени скуп апокрифа: њих, са тачке гледишта неких људи, православни човек мора обавезно да зна, пошто се тобож на томе темељи Православље. Ако човек не прихвата неко од мишљења из ове „групе“ (о светској завери, ИНН, бар-коду, биометријским подацима, антихристу са канџама, чипу који се убацује у човека и који може да управља човеком) онда он као и да није православан“. Издвојте време за беседу оца Авраама, мишљења смо да итекако вреди. http://www.svedokverni.org/kako-se-odnositi-prema-misljenjima-staraca-shiiguman-avraam-ridman/

Мисија доступна сваком Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ припремио је 12 летака за потребе унутрашње мисије у нашем народу. Позивамо све неравнодушне да узму учешће! У овим мисионарским лецима се приступачним језиком говори о истинама Православља, правилном односу према ономе што заокупља и брине савременог човека: односима у браку и породичној срећи, смрти блиских особа, магијском односу према вери, борби са једном од најтежих страсти – унинијем (чамотињом) и депресијом до које ова запуштена страст доводи… Леци су састављени из материјала које су припремили истакнути мисионари Руске Православне Цркве: Свештеномученик Данил Сисојев, свештеници Георгије Максимов и Павле Гумеров. Позивамо све људе Цркве који желе да помогну својим ближњима да учествују у овом пројекту. http://www.svedokverni.org/pravoslavni-leci-misija-dostupna-svakom/

Хммм, да.. Пази, да си, пре него што си опљунуо тек онако у пролазу, потрошио макар 45 секунди и кренуо да читаш текст, видео би да о. Авраам управо говори против таквих бесмислица са јајима која наводиш. Ево рецимо пар одломака из његове беседе: "Данас су пак веома распрострањена апокалиптичка расположења, људи размишљају о крају света, али не знају шта треба да чине. Говоре да није потребно прихватати ИНН , нове пасоше. Понекада има и комичних ситуација: неки сматрају да је пасош неопходно „испећи“ у микроталасној, након чега у њему нестају некакви кодови и тада је могуће користити тај пасош. Данас се деле леци са саветима шта је потребно чинити када ти приђу људи који желе да ти дају ИНН или нови пасош – потребно је да имаш водени пиштољ, напуњен светом водом и када човек прилази, ти гађаш у њега из воденог пиштоља. Или шприц са којим „антихристовим агентима“ треба да прскаш или у лице или да их убодеш. Ето како се људи припремају за крај света – купују водене пиштоље. Људи су доспели до такве, може се рећи, слабоумности. Међутим, ми не треба да будемо налик на њих." "Неопходно је непрестано се молити, ова молитва треба да буде сједињена са покајањем. Нико нема права да осуђује било кога и да сам сматра да је безбедан. Човек треба увек да се каје и тада ће бити оправдан. Управо је оваква припрема неопходна човеку ако размишља о крају света или, што је здравије и безбедније, о сопственој смрти. Али нека чак и мислимо о крају света, нека се чак и бојимо тог краја, очекујемо га – неопходно нам је да се молимо и кајемо. А то, на жалост, међу одређеном групом људи никако не видимо. Нигде у „литератури“ о ИНН (иако, наравно, нисам много такве литературе читао: неопходно је велико трпљење за читање таквих брошура, књижица и летака), нисам видео да је неопходно непрестано се молити и кајати. Чак супротно, у „Руском веснику“ је било специјално издање у коме се говорило да ако човек не прихвати ИНН, све ће му бити опроштено, чак и страшни греси. Људима су дозволили да се не кају, само да не прихвате ИНН." "Сам Спаситељ говори о бдењу и непрестаној молитви. Људи, заузети проблемом ИНН, о томе ништа не говоре. Па не могу ништа ни да знају јер да би схватили, видели знаке времена, управо морају са тим и да почну, то јест, са бдењем и молитвом. Човек који има Царство Божије које се открива унутар њега, видеће његово приближавање и у целом универзуму. Како може да види Царство Божије човек који и не зна шта је то уопште? Може да се догоди и да човек који размишља о крају света и који се боји антихриста управо и прими њега: он не зна ни Христа, ни Његово Царство унутар себе и није у стању да разликује Христа од лажног христа. Избегавајући сваку опасност у виду ИНН и других неважних ствари, он упада у мреже онога који ће под маском ревности „чувати“ своје штићенике и предлагати им некакву духовну слободу." Дакле, полако, макар прочитај то што хоћеш да пљунеш.

Да, људи се обично "накостреше" јер им мирише на секташење (и није да нема основе). о. Авраам одлично објашњава шта је суштина православне припреме за крај (и света и наш сопствени).

Како се припремати за крај света? – Схиигуман Авраам Ридман Предлажемо вашој пажњи корисну беседу оца Авраама, веома актуелну данас, када у умовима многих људи који су већ у Цркви и који прилазе Богу тема последњих времена избија често у први план и паником која се развија због погрешног схватања и приступа овој важној теми заклања Онога Који је рекао „гледајте да се не уплашите“. Нико не негира да је неопходна припрема за крај света (који за нас наступа и са тренутком наше смрти између осталог), али је важно да постоји истинито разумевање. Схиигуман Авраам показује на који начин да се припремимо. http://www.svedokverni.org/kako-se-pripremati-za-kraj-sveta-shiiguman-avraam-ridman/

Приручник за разговор са протестантима и Јеховиним сведоцима – Свештеник Вјачеслав Рубски Ретки су људи који нису имали прилике да буду у додиру са проповедницима „другог Исуса“ (2 Кор. 11:4). О њима је свети Јефрем Сирин говорио: „оно што му је било потребно (ђаво) је узео из Писма, а што му је противречило је изоставио. Тако и јеретици из Писма узимају оно што им је потребно за своје саблажњујуће учење, а изостављају оно што противречи њиховој заблуди, да би се на тај начин јасно показали као ученици свог учитеља“. За савременог православног хришћанина није довољно просто да зна Истину, неопходно је да се учи да штити Истину. Штити Истину не због Њене „рањивости“, већ из бриге за свој вечни удео. Цена духовног незнања је прескупа. Ово дело ће вам помоћи да на протестантско „писано је“ (Мт. 4:5) умете да одговорите гласом Цркве „и ово је написано…“ (Мт. 4:7). http://www.svedokverni.org/prirucnik-za-razgovor-sa-protestantima-i-jehovinim-svedocima-svestenik-vjaceslav-rubski/

Ми нисмо слуге, слуге нисмо ми? (о неопаганској пароли „мој бог мене робом не назива!“) Објављујемо још једну од анализа родноверних „аргумената“ којим покушавају да оправдају своје непријатељство према истинитом Откривењу и Ономе Који га је донео на земљу, Распетом Исусу Христу, Сину Божијем. У тексту се даје одговор на аргумент који може да узменири и збуни неке људе, који можда може да „звучи добро“ а у суштини представља још једно показивање сопственог незнања. Неопагани „хуле на оно што не знају“ (Јуда 10). http://www.svedokverni.org/mi-nismo-sluge-sluge-nismo-mi-o-neopaganskoj-paroli-moj-bog-mene-robom-ne-naziva/

Митрополит Атанасије Лимасолски, „кипарски Златоуст“, духовни син Светог Пајсија Светогорца нас, како само он уме, поучава какав наш став треба да буде према људима других вера, да ли оно што може да нам се чини као „ревновање за веру“ заиста јесте ревност или се нешто друго иза тога крије? Владика нам показује и који је прави пут између две крајности које су данас собом скоро потпуно заклониле све друго. http://www.svedokverni.org/napad-na-drugog-pokazuje-da-sam-imas-problem-sa-verom-mitropolit-atanasije-limasolski/

Расуђивање човека који представља образац православног мисионара нам помаже да не упаднемо у искушење које се догађа код неких људи – да говорећи о Богу заборављамо на Бога, да говоримо о ономе што сами не живимо, да се не држимо смиреног по. „Царски, средњи пут“ је пут истинских мисионара и зато је јако важно оно што говори и саветује о. Данил Сисојев. http://www.svedokverni.org/zivot-u-hristu-upravo-i-jeste-sama-dubina-u-kojoj-covek-treba-da-zivi-svestenomucenik-danil-sisojev/

Јел си читао можда сведочанство арапског путника десетог века, ибн Фадлана који је провео са руским незнабошцима неко време на Волги? Прочитај па ће ти бити јасно зашто је била и сурова и одвратна. Или ибн Руста, или франачких летописаца? Намерно наводим њих, јер ако бих наводио хришћанске проповеди посвећене том мраку, свако би могао да каже да је у питању само злоба. Прочитај сведочанство човека кога није било ни најмање брига за незнабошце са Волге, а који је итекако био згрожен оним што је видео. И заиста, изазива гађење оно што он описује. Тај документ је пронађен у Ирану, објављен за време Совјетског Савеза, дакле нема места "хришћанској пропаганди"... Не знам да ли под "социјализацијом" подразумеваш да жена упокојеног мора да сексуално општи поред мртваца са његовим друговима јер на тај начин показује љубав према свом драгом? И наравно, она мора да пође за својим мужем, љубавником, господарем, а пре тога је још мало силују његови рођаци, ако проба да се одупре да не крене у "рај". Прочитај код ибн Фадлана све је јасно као дан.

Из једноставног разлога што је вера незнабожаца Словена била толико сурова, одвратна, мрачна да су незнабошци којима савест још увек није била угашена просто са олакшањем дочекали и прихватили хришћанске мисионаре и проповед о Богу Љубави Који Себе приноси на жртву за људе из љубави. Када се то пореди са свим оним жртвоприношењима, вечитом страху од казне "богова", оном мраку у души коју је то стварало, постаје јасно зашто се хришћанска пропвоед тако лако ширила. И то управо насупрот много већој војној сили незнабожаца у то време иако неопагани тврде супротно (измишљотина о насилном крштењу, итд.). Просто је људима било мука од те таме. Постоје описи живота незнабожаца тог времена који јасно показују сву таму незнабоштва и када то све прочиташ онда ти другачије звуче речи да "народ који седи у тами виде светлост велику"... Ускоро ће, ако Бог да, на мисионарском блогу бити постављено још материјала који показују оно у шта неопагани желе да се врате...

Претпостављам да алудираш да по твом схватању "немам довољно љубави, разумевања, толеранције"? Ја искрено и немам, али не према људима, већ према учењу које као ниједно друго, изобилује глупостима, измишљотинама и фалсификатима. Просто је човек некада у недоумици да ли да се смеје или да се нервира због толике дрскости. Мала је једна порука да би се указало на све засебно. "Родноверје" представља класичан пример онога што Апостол Петар описује речима "пас се враћа на своју бљувотину". Људи просто траже изговор, било какав, да могу да се предају разврату, јер "богови не дају никакве моралне забране". Чак немају довољно искрености да то отворено признају као што је један атеиста био толико поштен па је рекао да неће да верује у Бога јер би то значило да мора да поштује седму заповест. Пошто нема на чему, не постоји ништа просто на чему би могли да изграде свој идолопоклонички култ, они почињу да пљују по хришћанству и на томе и граде целу своју фантазију. А ми хришћани треба да смо пуни "љубави" па да не одговоримо на пљување по Христу, називање Христа "блудним обрезаним Јеврејем"? By the way, твој аватар указује да можда волиш Перуна, Дажбога или Велеса, ако се не варам? Или ти је неки скандинавски "бог" можда више по мери?

Неопаганске измишљотине о хришћанству – анализа основних антихришћанских ставова у вероучењу неопаганских (родноверних) група Предлажемо вам користан текст посвећен феномену неопаганизма – родноверја (родоверја) које се последњих година шири међу словенским народима. Текст је посвећен одговорима на уобичајене „аргументе“ које нови незнабошци истичу против хришћанства. Хришћанство је одувек било „трн у оку“ свим људима који желе да се препусте греху. „Аргументи“ јасно показују да нема основних знања о хришћанству и, што је тужно, да нема ни жеље да се упозна. Текст је преведен са руског, али даје одговоре и на „аргументе“ неопагана са ових простора јер они углавном све преписују од своје духовне сабраће из Русије. http://www.svedokverni.org/neopaganske-izmisljotine-o-hriscanstvu-analiza-osnovnih-antihriscanskih-stavova-u-veroucenju-neopaganskih-rodnovernih-grupa/

"АПОСТОЛИ XXI ВЕКА - ИДИТЕ И НАУЧИТЕ СВЕ НАРОДЕ" Православни мисионарски центар "о. Данил Сисојев" са благословом Његовог Преосвештенства, Г. Иринеја, Епископа новосадског и бачког организује изложбу фотографија мисионарских заједница из целог света: "АПОСТОЛИ XXI ВЕКА - ИДИТЕ И НАУЧИТЕ СВЕ НАРОДЕ" - Савремена спољашња мисија Православне Цркве, у периоду од 3. до 5. априла 2015. године. Изложбу ће отворити Његово Преосвештенство, Г. Јероним, Епископ јегарски 3. априла у 17, 30 часова. У склопу изложбе ћете имати прилику да чујете и предавање о актуелној ситуацији спољашње мисије наше Цркве, о значају мисије као испуњавању Христове заповести, 5. априла у 18 часова. Изложба се одржава у Културном центру града Новог Сада. Дођите и видите подвиг православних мисионара: Пакистан, Филипини, Индија, Кина, Тајланд, Кенија, Обала Слоноваче, Јужноафричка република... Погледајте само неке од фотографија мисионара које ћете моћи да видите на изложби, о чијим ћете подвизима моћи и да чујете! Поделите ову вест са својим пријатељима, нека што више људи дође и чује за апостолско служење које Црква данас испуњава. https://www.facebook.com/events/351886591684373/

На православном интернету се у протеклом периоду појавило мишљење да су Копти-монофизити, који су пострадали од руке припадника терористичке „Исламске државе“, пострадали за Христа, да њихово страдање представља мученички подвиг. Њихово зверско убиство (и то још пред камерама) изазива тугу, саосећање и саучешће у трагедији која је задесила и њих и њихове породице. Међутим, овај тужни догађај и осећања која се јављају, никако не могу бити повод за пренебрегавање онога што је учење Свете Цркве на ову тему. На жалост, ови људи нису били чланови Цркве и њихова смрт их није учинила члановима Царства Небеског. У питању није лични став или презир према људској трагедији, већ јасно учење Лаодикијског Сабора као и древног учитеља и Оца Цркве, Светог Кипријана Картагинског. Људи у Цркви се налазе пред избором – да ли ће, када чују учење Цркве, смирено прихватити и преклонити ум или ће остати упорни у свом мишљењу (на тај начин и ставу) да саборни ум Цркве греши. Треба бити опрезан да се не одбаци јасно сведочанство Духа Светога дато кроз учење Сабора и Светих Отаца, да неприхватањем тог учења не похулимо на Духа (Мт. 12:31). http://www.svedokverni.org/ne-moze-biti-mucenistva-van-pravoslavne-crkve/

„Моја срећа на земљи је добро стање мисије…“ – Свети Николај Јапански Честитамо свима празник великог и равноапостолног Николаја Јапанског, просветитеља Јапана. Са вама желимо да поделимо неколико његових размишљања о различитим питањима мисионарског служења која могу и нама да помогну, објасне нам шта је мисија заправо, поуче нас, надахну нас… Нека буду на духовну корист ови бисери из ризнице овог „сасуда преизобилне љубави Христове, јераха равноапостолног“ како о њему пева данашњи тропар. http://www.svedokverni.org/moja-sreca-na-zemlji-je-dobro-stanje-misije-sveti-nikolaj-japanski/

Да, мисионарски центар "о. Данил Сисојев" се налази у саставу Мисионарског одељења и самим тим има благослов Синода СПЦ. Што се тиче дистрибуирања у све парохије... знате, ово је на добровољној основи. ако се некоме од свештеника допадне идеја може да преузме летке. Ако се пажљиво прочита сам текст и позив, види се да је намењен за учешће лаицима који могу да питају старешине својих храмова и на тај начин узму учешће у пројекту. Потребно је да учествују у томе сви који пожеле.

Желели смо да вас позовемо на учешће у једном мисионарском пројекту нашег центра који је актуелан у наредном периоду, у дане Великог и Часног Поста. Погледајте о чему се ради. Наш мисионарски центар је припремио летке са поукама Светог Владике Николаја Жичког за сваку недељу Великог Поста „Срце уз Часни Пост“ – у питању су поуке из „Мисионара“ који је уређивао велики Николај. Дакле, за сваку недељу Великог Поста је припремљена његова поука за конкретну недељу. Мишљења смо да ће то користити многим нашим људима који у храм долазе током Поста, пале свеће, буду на служби и причесте се али не хране своје душе читањем Писма и поукама Отаца. Молимо вас да одштампате по примерак ових летака и питате старешине својих парохијских храмова да ли би били вољни да ови леци стоје у храмовима током Поста. Наравно, одговарајући летак за конкретну Недељу Поста. Први летак би требало да стоји на Литургији наредне недеље, тако да се поука за прву недељу Поста чита током седам дана до Недеље Православља, када би требало да у храмовима стоји летак посвећен Другој Недељи; на Литургију у Другој недељи, недељи Григорија Паламе треба да стоји летак за Трећу недељу и тако до краја Поста. Што се самих летака тиче: припремљени су у формату А5 (половина А4 папира), у црно-белој боји, тако да се могу лако и јефтино одштампати у одређеном тиражу. Ви можете са старешином храма да се договорите који би тираж био, у зависности од величине храма број примерака би могао да се креће од 300 па до 500? На полеђини сваког летка стоји лого нашег центра као и информација да се налазимо у саставу Мисионарског одељења Српске Православне Цркве тако да не би требало да постоји проблем са питањем ко смо, одакле смо и да ли смо препознати од стране Епископата наше Цркве. Ово је добар начин да помогнемо унутрашњу мисију (катехизацију) нашег народа током светих дана Поста. Не захтева се од нас много времена, новца или физичке заокупљености. Важно је само да на време обезбедимо да одговарајући леци стоје у храму у одговарајуће време током Поста. Ево начина да сви реално учествујемо у испуњавању Христове заповести. Нека то буде наш подвиг током Великог Поста за спасење нашег ближњег, подвиг који неће бити заборављен од стране Онога Који је некада рекао и Који ће још једном рећи Своје чувене речи: „Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове Моје најмање браће, Мени учинисте“. (Мт. 25:40). Молимо вас да нам пишете ако старешине ваших храмова буду пристале да леци стоје код њих, корисна је информација да се зна у колико храмова ће стајати леци Светог Николаја, а такође и да имамо информацију са којим смо свештеницима на неки начин остварили контакт. Ко зна, можда Господ уреди да послужимо још некако тим конкретним парохијама. Ево летака. https://drive.google.com/folderview?id=0BzrGw2LTtU1ufktNSWxJSlBEemdUV2NqUkxNOUZMM2M3a3h2TmdYQURub0tNUVloQm42X2M&usp=sharing

Вашој пажњи предлажемо још једно поглавље из књиге истакнутог мисионара Руске Православне Цркве о тужној реалности која постоји у Цркви. Иако о. Георгије обраћа пажњу на ситуацију у његовој Помесној Цркви, не може да се не призна да је ситуација идентична и код нас и у већини Помесних Цркава. Јако добро објашњава разлоге за чести парадокс данашњице, када неко ко себе сматра православним хришћанином може истовремено да буде противник самој идеји да и други људи треба да чују за Христа Спаситеља, Творца и Искупитеља, самим тим показујући да не жели да испуни Христову заповест… http://www.svedokverni.org/protivnici-misije-svestenik-georgije-maksimov/

Sveti Atanasije Veliki govori da je i bezboznost hula na Duha Svetoga... dakle, "hula na Duha" se odnosi i na ljude koji nisu u Crkvi, u ovom slucaju potpuno ocigledno na "umetnike" iz Sarli Ebdoa.

На петогодишњицу почетка рада нашег мисионарског центра поклањамо изузетно важно размишљање великог мисионара 21. века. У овом тексту о. Данил одговара на многе дилеме које се појављују када се проговори о мисионарској делатности у Цркви: од Кога заправо потиче заповест о мисији, да ли је мисија исто што и модернизам, да ли нам је Православље у генотипу… Јасно као дан је показао шта православна мисија јесте, а шта није. Не само речима, већ најважније – подвигом и животом. http://www.svedokverni.org/vojujuca-crkva-i-hriscani-dezerteri-svestenomucenik-danil-sisojev/

„На сваком од нас у извесној мери лежи дуг апостолског служења... Ми смо призвани од Господа не само на лично спасење, већ и да помогнемо спасењу наше браће. То је дуг хришћанске љубави. ‘Не могу да верујем’, говори Свети Јован Златоуст, ‘да ће се спасити онај ко не брине о спасењу ближњег’. Ове речи васељенског учитеља волео је да наводи Свети Тихон Задонски и додавао од себе: ‘Нико не може више да љуби Христа од човека који иште спасење ближњег’. Ту исту мисао нешто детаљније објашњава Свети Димитрије Ростовски: ‘Хришћанин је по Божијој заповести дужан да љуби ближњег као себе самог. Ако љуби као себе, онда је дужан да му жели и спасење исто као и себи. Човек који се не брине о спасењу ближњег, не љуби га као себе самога и нема истинску љубав према Богу. Међутим, неко може да каже: мени је довољно да пазим на себе а не на другог, да пазим на сопствено спасење а не да бринем о спасењу других. Таквоме одговара Свети Златоуст, говорећи: ако и све у себи исправи а на корист ближњега се не труди, неће ући у Царство. Дакле, врлинском хришћанину није довољно за спасење само сопствено исправљање, ако другима не доноси корист и не исправља их. А ако неко каже: ја нисам учитељ, нисам свештеник, нисам духодник, нисам пастир душа; не треба никога ја да учим – таквоме одговара Свети Теофилакт: ‘не говори: нисам пастир и нисам наставник, не треба да учим друге: лажеш, јер за поучавање свих нису довољни само учитељи; јер Бог жели да свако саветује и поучава другог (види 1 Сол. 5:11). Али и у Старом Завету, Свети Давид, будући цар, зар није бринуо о користи ближњих? Научићу, говори, безаконике путевима Твојим и безбожни ће се обратити Теби (Пс. 50:15)... Колико смо више ми, који смо добили нову благодат, дужни да то чинимо!’“

Вашој пажњи предлажемо поглавље из књиге оца Георгија која даје практичан пример користи мисије у духовном животу, али и сазнање да је мисија доступна свакоме ко то само пожели. Код уцрквењених људи може да наиђе период одређеног „застоја“ у духовном животу и управо труд на испуњавању Христове заповести о мисији може помоћи да се огањ духовног живота поново разгори, да човек осети велику истину духовног живота да смо живи само док се жртвујемо за друге у Христу Богу. http://www.svedokverni.org/roditi-za-boga-svestenik-georgije-maksimov/

Честитамо свима велики празник великог Светитеља наше Цркве – светог Николаја. У овом одломку из беседе свештеномученика Данила Сисојева можете сазнати какав је мисионар био сам свети Николај и какву је мисионарску свест имао. Свети Николај је радио оно што неки од православних данас мисле да раде „само секташи“, примењивао „секташке технике“, „понашао се као да је Јеховин сведок“. У ствари велики Светитељ није могао мирно да гледа како људи гину ван Цркве и цео живот свој ставио на служење Цркви, желео да што више људи приведе у Лађу Спасења. Верујемо да је то један од разлога зашто га је Господ толико прославио и прославља до данас. http://www.svedokverni.org/misionarska-svest-svetog-nikolaja-mirlikijskog-cudotvorca/

Ја лично мислим да у нашем црквеном народу постоје снаге које би могле да се озбиљно баве мисијом. Искуство са мисионарским пројектима показује да има много жртвених људи, који су спремни да се одазову, да дају прилог, да се помоле када су у питању потребе мисија по целом свету. И видим да постоји велика жеља да се ради и на унутрашњој мисији, да људи желе да Црква код нас активно покрене још више пројеката везаних за унутрашњу мисију. Мислим да је поред свештенства, веома важно да постоје и лаици који желе у томе активно да учествују, који у испуњавању ове заповести виде начин узрастања у Цркви. Мислим да када би се створила заједница преданих људи, лаика и свештеника, који би синхронизовано радили, преузимали искуства из других Помесних Цркава могло би са релативно мало средстава да се уради доста. За мисију су потребна срца која горе за Христа, ту је највећи "дефицит", а новац ће Господ да пошаље када види да има људи који желе да се потруде за Њега. У нашем народу је тренутно као заспало, потиснуто поверење у Цркву, можда и мало пољуљано због медијских кампања које су оркестриране против Цркве последњих година (има кривице за то и у људима Цркве, не можемо да не видимо то), али ако би Црква кренула у свом сјају и лепоти коју изнутра поседује да ради још више у нашем народу (где год наш народ да се налазио) мислим да би ово скорашње пољуљано поверење брзо нестало и да би се људи окренули Цркви. Преосвећени Владика Иринеј Буловић је о Светом Порфирију Кавсокаливиту писао следеће речи: "Издалека је, благодаћу Божјом, видео да српски народ, подсвесно, гаји само још једну наду, наду у своју Цркву" - зато мислим да би Господ дао велики плод унутрашње мисије наше Цркве. Али, како Бог да. На нама је да се трудимо, а Господ ће даровати да узрасте ако је Њему угодно.