Чин Тајне Јелеосвећења

За свршавање тајне јелеосвећења поставља се покривен с т о и на њега се меће здела са пшеницом. Зрна пшенице означавају обновљење и нов живот оздрављења и живота после смрти (Јов. 12,24; I. Кор. 15,36—38). Изнад пшенице меће се празно кандило (сасуд), у који се пред „молитвом јелеја над кандилом" улива чист јелеј, који дотле стоји у једној боци.
Треба да је ту и једна боца са црвеним вином . Уље је видљив знак благодати и исцељења према речима јеванђелија: (Апостоли) Помазиваху уљем многе ране и исцјљиваху. Вино је знамење крви Христове изливене на крсту ради људског спасења и" ради сећања на лек, који је употребио милосрдни Самарјанин (Лук. 10,34) . Око кандила (суда) с јелејем убадају се у пшеницу седам стручака (босиљка) обавијених ватом за помазивање. На сто се меће и св. јеванђелије и крст. Истина имамо јеванђелије које се чита при тајни јелеосвећења у самом чину у требнику, али оно је знак присуства Христова, као што то видимо из закључне молитве. Обично се на сто мећу седам свећа, а и свештеници обучени у светле фелоне , стојећи око стола, имају упаљене свеће, које пале после молитвеног дела, а гасе сваки после свога помазивања. И сви присутни имају упаљене свеће. Први свештеник „кади око стола јелеј који је на столу и сву цркву или дом и народ, и ставши пред столом,гледајући према истоку почиње" тајну јелеосвећења возгласом: Благословен Бог наш. . .

Чин тајне јелеосвећења има три дела:

1. молбени део
2. освећење јелеја
3. само помазивање јелејем.

Молбени део сличан је јутрењу. Иза почетних молитава чита се 142. п с : Г осподе услиши молитву моју. . . Затим мала јектенија,иза које се поје: алилуија (као у посту) са покајним тропарима:
Помилуј нас Господи . . . и т. д. Иза ових долази 50. пс. и свечан канон, који је саставио у IX. столећу Арсеније у пустињи. У канону се приказује моћ тајне. Припев канону ј е : Милостиви Г осподе услиши молитве слугу твојих који ти се моле . Иза канона, ексапостилара, стихира (у којима се моли болноме исцељење од болести и болова), трисветога и тропара, почиње други део чини јелеосвећења, који почиње јектенијом, у којој се моли да Бог благослови јелеј силом и дејством и наитијем св. Духа. После јектеније улива се уље и вино у кандило и смеша се жлицом, и сви свештеници читају (први гласно а остали тихо) молитву јелеја над судом с јелејем ( Г осподе, милошћу...), молећи се да ово уље буде онима који се њиме помазују на исцељење и на уклањање од сваког страдања и нечистоте тела и духа и сваког зла и т. д.

Затим долазе три тропара Господу Исусу Христу, два св. апостолу и брату Господњем Јакову, по један св. Николи, св. Димитрију, св. Панталејмону, св. бесребреницима. св. Јовану Богослову и Богородици.

Затим настаје трећи део чина јелеосвећења.

У овом делу читају се седам перикопа из апостола и јеванђелија и седам молитава. После сваког јеванђелија говори се иста скраћена сугуба јектенија. Сва ова читања су веома свечана и поучна.
У првом апостолу овако учи св. апостол Јаков: „Браћо! узмите пророке као пример страдања и трпељивости, који су говорили именом Господњим. Гле сматрамо као блажене оне који трпе.
Чули сте трпљење Јова и видели сте крај Господњи, јер је Господ многомилостив и милосрдан", и потом апосгол излаже заповест о јелеосвећењу (Јак. 5,10—14). У јеванђелију се излаже прича како је Самарјанин превио уљем и вином ране онога, који је пао у руке разбојника (Лук. 1 0 , 2 5 - 3 7 ) . Иза јеванђелија и скраћене сугубе јектеније, први свештеник чита молитву: „Беспочетни, вјечни,...", у којој се спомињу доброчинства Божја према људском роду, и моли се да Бог пошаље свога светог Духа да освети овај јелеј, да буде јелеј радости, освећења, одећа царска, оклоп силе, одгнање сваког ђаволског дејства, и т. д. После ове молитве свештеник узима стручец, умаче га у св. јелеј, помазује крстообразно болесника по челу, ноздрвама, образима,устима, прсима, по рукама с обе стране, т. ј . оне делове тела,кроз које се грех лакше усељава у душу човечју. При овом помазивању свештеник изговара речи тајне јелеосвећења: „Оче свети, љекару душа и тијела...". Помазивање болесника почињекод речи: исцијели раба твојега . . . , а свршава код славословља св. Тројице . Овако се читају још шест апостола и јеванђелија,говори се кратка јектенија, шест молитава и шест пута помазују свештеници болесника (сви свештеници по једанпут редом) уљем уз изговарање речи тајне при сваком помазивању.

У другом апостолу (Рим. 1 5 , 1 - 7 ) опомиње св. апостол Павле да су моћни дужни носити слабости немоћних а не угађати себи,и да сваки треба да угађа ближњем у добру, јер ни Христос није себи угодио У трећем апостолу (Кор. 1 2 , 2 7 — 1 3 , 8)сећа нас апостол да смо тело Христово и удови, и набраја све степене и дарове црквене и узвишености љубави. У четвртом апостолу (II. Кор. 6 , 1 6 — 7 , 1 ) назива апостол хришћане црквом Бога живога и позива их да се очисте од сваке нечистоте тела и духа, вршећи светињу у страху Божјем. У петом апостолу (II. Кор. 1,8—12) износи апостол Павле пример своје невоље, да није имао наде на живот и препоручује наду на Бога. У шестом апостолу (Гал. 5,22—6,2) набраја апостол дарове Духа и опомиње духовне да исправљају грешећу браћу духом кротости, и најпосле у седмом апостолу (I. Сол. 5, н—23) моли апостол хришћане да уразумљују неуредне, теше малодушне и да се заузимају за немоћне.

У шест последњих јеванђелија излаже се историја о Закхеју, који се покајао када је Исус ушао у његову кућу (Лук.19,1 ш); слање дванаесторице ученика, давши им власт над нечистим дусима, да их изгоне и да лече сваку болест и бол (Мат. 10,1 — 1 2 ) ; исцељење таште Петрове и многих других болесника (Мат. 8,14—23); прича о десет девојака са светилницима, пет мудрих а пет лудих, које не узеше уља за светилнике (Мат. 25,1—13); о великој вери жене Хананејке и о исцељењу њезине кћери (Мат. 15,21—28), и најпосле позив Матеја цариника на апостолство (Мат. 9,9—13). Садржина пак осталих шест молитава је мољење за опроштај грехова болнога и ублажење његових болова.

Пошто је последњи свештеник извршио помазивање, болесник, ако може, сам долази посред свештеника и придржаван од својих стоји или седи, а ако не може тако, онда свештеници стоје око одра болесникова, и први свештеник (настојатељ) расклопи св. јеванђелије и поставља га писменима на главу болесника, као руку самога Спаситеља, који исцељује болне додиром, а свештеници држе левим рукама јеванђелије (десна треба да им јe слободна, да се могу прекрстити) . Настојатељ чита велегласно разрешну молитву: Царе свети, милосрдни и пун милости... , да Бог опрости грехе болеснику који се каје. За време ове молитве болесник обично говори Господе помилуј. Потом свештеници узимају јеванђелије са главе болесникове и дају му да га целива. Затим долази скраћена сугуба јектенија и стихире безсребреницима (Имајући извор исцјељења) и Богородици (Погледај на мољење. . . ) и отпуст, у ком се спомиње сила животворног крста Господњег и св. апостол Јаков први архијереј јерусалимски, који упућује на вршење тајне јелеосвећења. После отпуста болесник се клања говорећи: ,,Благословите, свети оци, опростите мени грешном" трипут, и примивши од њих благослов и опроштај, одлази благодарећи Богу.

Православна Литургика
Наука о богослужењу Православне Цркве
други, посебни дио ( Свете Тајне и молитвословља)