Храбра љубав

Љубав је увек опасна јер укључује ризик и лишавање удобности. Кад волиш јако, не мариш ни за шта – ни за живот, ни за удобност, у теби већ живи вољена особа за којом чезнеш и због које си спреман на све, ма колико опасно било. Нема ту логике, нити шема и математичких операција, јер љубав се ни у шта не уклапа. Она кида окове, па чак ни смрт није успела да обузда њену жељу као Личности. Бог долази као лудо заљубљен, узима тело и отвара нам врата Царства небеског. Све нас је ово шокирало. Када вам друга особа каже да је лудо заљубљена у вас, то вас шокира. Не знаш шта да радиш, полудиш, плашиш се, осећаш опасност. И питаш се: „Шта ако се повредим? Шта ако погрешим?' У срцу ти је дрхтај јер си позван да скочиш у непознато. Оставити све константе и почети ходати по ужету да дођемо до супротне обале на велики састанак. И зашто се ово дешава? Врло једноставно: зато што нисмо спремни да прихватимо апсолутну љубав, јер нисмо спремни да безусловно дајемо своју љубав другом. Само одлучношћу можемо превазићи тешкоће, али да би наша чежња била остварена, морамо се ослободити страха да ћемо нешто изгубити. Бојимо се да волимо јер нам себичност вришти: „Стани! Не дај све!". Међутим, храбро срце одговара: "Не, даћу све, ни смрт ме неће зауставити!" И одједном Христос постаје „предмет спора“ у животу сваког човека. У зависности од тога колико особа жели да буде укључена у ову љубавну везу. Христова љубав нас плаши јер од нас захтева да не будемо хладни, већ да доносимо смеле одлуке у свом животу. Међутим, нисмо спремни за то. Да бисмо ушли у Христову љубав, морамо Христа учинити својим животом делима својим, а не половичним речима типа „видећемо, вероватно, можда, не треба толико, ја то не могу“. У овој љубави или дајете све или уопште не напредујете. Ово је љубав која вам не обећава руже, него искушења, да бисте се удостојили њених плодова: „А прије свега овога дигнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у синагоге и тамнице: водиће вас пред цареве и намјеснике због имена мојега.“ (Лука 21:12). Јосиф Ариматејски, Никодим и мироносице одважили су се да траже Вољеног. Одакле њихова дрскост? Од храбре унутрашње љубави према Христу. У мраку неизвесности, туге и опасности, кренули су ка Многожељеним. Постојао је ризик да Јосиф изгуби своје место у друштву, а да мироносице, те простодушне и слабе жене које живе у патријархалном друштву, буду прогоњене. Чежња за Вољеним у свом најчистијем облику! Усред опасности и мрака појавила се јака смелост према вољеној особи. Пре љубави, ове опасности су изгледале као ујед комарца. Не заборавимо да жалац смрти није дотакао оваплоћену Љубав. Христос не жели ништа од нас и од наших живота. Он жели нас, као што је прихватио целог човека и понудио Себе. Не заборавимо да „сваки који остави кућу или браћу или сестре, или оца, или мајку, или жену, или децу или њиву ради имена мога, примиће стоструко и наследиће живот вечни“ (Мт. 19,29). Ризик храбрости је увек повезан са лепом чежњом: „Могу да умрем да би ти живео“. И ова чежња мирише на Васкрсење.

о. Спиридон Скутис
 

приредила:Ј.Г

извор