Утеха од ’Бога сваке утехе‘

Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,

Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.

(2. Koринћанима 1:3, 4)

Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.

(Јован 3:16)

Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе. 

(Матеј 20:28)

Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,

У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.

Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.

Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.

Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.

(2.Коринћанима; 4.3-7)

Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,

Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.

Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.

Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо.

И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утешавамо, за вашу је утеху и спасење, знајући да као што сте заједничари у нашем страдању тако и утеси. (2.Кoринћанимa 1:3-7).

Могли смо вам бити на досаду, као Христови апостоли; али бисмо кротки међу вама, као што дојилица негује своју децу.

Тако смо вас радо имали да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије, него и душе своје, јер сте нам омилели.

Као што знате да сваког од вас као отац децу своју

Молисмо и утешавасмо, и сведочисмо вам да живите као што се пристоји Богу, који вас је призвао у своје царство и славу.

(1. Солуњанима 2:7, 8, 11, 12).

Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.

Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.

Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.

(Матеј 11:28-30)

Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.

(Римљанима 12:15)

Ударише сузе Исусу.

(Joвaн 11:35)

Исповедајте, дакле, један другом грехе, и молите се Богу један за другог, да оздрављате; јер непрестана молитва праведног много може помоћи.

(Jaков 5:16 )

И сваком молитвом и мољењем молите се Богу духом без престанка, и уз то стражите са сваким трпљењем и молитвом за све свете,

(Eфесцима 6: 18 )

Болује ли ко међу вама, нека дозове старешине црквене, те нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем у име Господње.

И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се. 

(Jaков 5:14-15).

Ја, ја сам утешитељ ваш; ко си ти да се бојиш човека смртног и сина човечјег, који је као трава? 

(Исаија 51:12)

Као кад кога мати његова теши тако ћу ја вас тешити, и утешићете се у Јерусалиму. 

(Исаија 66:13).

У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.

Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се.

Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом.

(Псалам 119:50, 52, 76).

Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати. (Дела апостолска 20:35)

Али Бог, који теши понижене, утеши нас доласком Титовим.

(2. Koринћанима 7:6).

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)