Слободан Продић: Свети Трифун или "Дан заљубљених"

На жалост код нас се све више слави "дан заљубљених" него Свети Трифун! Што је најгоре све више се "слави" и Ноћ вештица!

Не може се дотични празник, па ни обичај, који се везује за Светог Валентина, назвати незнабожачким, једино што је пореклом везан за западну хришћанску традицију. У супротном, показује се само да нисмо ништа даље отишли у разумевању од протестанских секташа (не мислим на чланове Традиционалних цркава реформације, већ на суботаре и сличне), који не разумеју црквени чин инкултурализације, или присније речено - охристовљења обичаја или дана (који након тога губи пагански карактер). Као што повезивање Светог Трифуна са вином и заштитником винограда, није паганство, тако није ни повезивање Дана заљубљених  са Светим Валентином (па чак ни новији "тренд" повезивања  Дана заљубљених  са Светим Трифуном, у младих Срба). 81% Руса  прославља Дан заљубљених, али дан повезују углавном са Светим Валентином, док наша младеж боље чини јер тај дан све више повезује са Светитељем кога им Мајка црква СПЦ слави на тај дан - Светог Трифуна. И једно и друго је добило и има дубок хришћански мисао, који ипак треба само јаче и јасније нагласити, и ништа друго. Шта има лоше у заљубљености? Неко ће рећи - Зашто заљубљеност, зар љубав није права ствар?!
Јесте, но прво иде заљубљеност, која је у почетку слична води, чиста, свежа итд. али склона кварењу, те треба  тек да се преобрази у вечну љубав, као вода у вино благословом Христовим на Свадби у Кани, што и јесте порука Христва младенцима, онда и сада. Тај процес у Цркви започиње епископско-свештеничким благословом, венчањем - пијењем вина из једне чаше. С тим у вези, због присуства у чину венчања чаше вина, може се довести и Свети Трифун, јер је Дан заљубљених веома присутан међу српској младежи.

Свети епископ Валентин и дело које је, између осталог, вршио у склопу своје свештеничке службе, имао је за савременика Светог Трифуна из Фригије, који је био из области у којој је забележено јако упориште црквене струје која је из литургијске употребе избацивала вино, а употребљавала само воду тзв. аквиристи. Свети Трифун као гушчар и виногрдар и свети поборник  и заштитник винограда, имао је виноград који су му помрачени људи чупали и уништавали, али се виноград чудесно, радом и молитвом његовом, обнављао, те је упорно од приноса као литургијско вино доносио епископима у цркву за причешће и венчање.

Тако је Свети Трифун чувао виноград и доносио принос у Цркву, а Свети Валентин благосиљао и венчавао младенце из те једне чаше.