Свештеномученик Рафаило Шишатовачки

Овај наш преподобни и свеблажени отац и
добропобедни мученик Рафаило (Момчиловић),
игуман манастира Шишатовца на Светој Гори
Фрушкој, и иконописац – рођен је у селу Дероње у
Бачкој 23. априла 1875. л. Г., од родитеља Велимира
и Персиде, којима је био треће и последње дете. На
Светом крштењу добио је име Ђорђе. У дванаестој
години, по завршетку основне школе, отац га
одводи у манастир Ковиљ. После неколико година одлази у
манастир Бођане. У оба манастира се самоуко бавио сликарством.
У Србију прелази 1897. л. Г., и бива примљен у манастир
Манасију, где бива замонашен добивши име Рафаило, а убрзо и
рукоположен за јерођакона, а већ идућег 1898. л. Г. за јеромонаха.
Добивши стипендију од Синода и Митрополита уписује се у
Уметничку школу у Београду; потом три године проводи у Москви,
а једну у Риму усавршавајући вештину сликарства. Из Рима се враћа
у Србију, а одатле у свој манастир Ковиљ (1908. л. Г.?). Сабрат
манастира Шишатовaц постаје 1935. л. Г., а после три године и његов
игуман.
Други светски рат 1941. л. Г. бесни и на територији Краљевине
Југославије, а Срем (у коме се налази манасир Шишатовац) је под
влашћу злогласне усташке Независне државе Хрватске. Дана 25.
августа 1941. л. Г. Усташе хапсе игумана Рафаила са још три сабрата
(Димитријем, Германом и Теофаном), и одводе их у Славонску
Пожегу. У возу су му почупали целу браду и страховито га тукли,
као и остале. На железничкој станици у Славонској Пожеги, игуман
са осталим калуђерима чека до двет часова увече, када стиже воз из
Славонског Брода са око 400 ухапшених Срба сељака из срезова
Босански Брод и Дервента. На станици усташе сврставају Србе у
колону, и на чело стављају игумана Рафаила са његова три сабрата; и
тако ударајући спроводе их кроз град. Старци и немоћни су
посртали од удараца, међу њима и игуман Рафаило. Усташе су их
још више тукле, и терале да све време певају „Спрем’те се, спрем’те~
четници ...“ и „Свети Боже, ...“. Пред баракама у логору су стајали
пуна два сата и све време били тучени. Затим су им наредили да у
трку улазе у бараке. Игуман Рафаило, већ сасвим испребијан и
измрцварен, пада на под; а остали су га изгазили морајући да трче.
Ту, како је пао није се више ни дигао; пренесен је у бараку без свести,
а затим у логорску болницу.
Издахнуо је 3. септембра 1941. л. Г. од задобијених повреда. По
једнима: то је било у логорској болници у Славонској Пожеги, а по
другима: возом је пребачен у Београд; тако да је могуће да му се
свете мошти налазе на неком од београдских гробаља, или масовних
гробница из оног времена.
Господе Исусе Христе, непорочно Јагње заклано за спасење света,
васкрсло и седеће на престолу Царства са Оцем и Светим Духом,
помилуј нас и спаси и Царства небескога удостоји, у коме се већ
веселе и радују – гледајући незалазну светлост лица Твога –
неизбројни свети србски нови мученици, међу којима и овај наш
преподобни и изврсни отац Рафаило, игуман Шишатовачки.
Њиховим и његовим молитвама, Господе Исусе Христе, Боже
наш, помилуј и спаси нас. Амин

http://www.novisrbljak.narod.ru