Свети Григорије Богослов, Архиепископ цариградски

Ко заиста жели да упозна било ког од Св. Отаца Ране Цркве наjбоља могућа опција је да чита текстове које су они naписали.

Дакле ради се о томе да човек директно и непосредно упозна било ког од Св. Отаца, а не да вам то неко препричава. На пример шта је боље да неко некоме препричава шта пише у Св. Јовановом Јевнађељу или да чоек' сам узме и да прочита текст четвртог Јеванђеља. Расудите сами шта је боље.

Ево и текстова Богослова Кападокијског па ко има времена нека прочита барем нешто:

Богословске беседе енглески/немачки:

https://www.libgen.is/book/index.php?md5=86A78DED3801B77945CD5678A095024D

https://www.libgen.is/book/index.php?md5=6F57009F3A065C880CCB52D443C2418C

Одабране беседе:

https://www.libgen.is/book/index.php?md5=22093722BA565E7136B376072C4CE61D

Презаничне Беседе:

https://www.libgen.is/book/index.php?md5=3BEBDAA4C30026091BE9FC83616E8438

Овде имате одабране текстове тројице Кападокијаца - изузетно добар тематски избор:

https://www.libgen.is/book/index.php?md5=374778ABADF5EA815906367606C9A1E7

Погребне беседе:

https://www.libgen.is/book/index.php?md5=A9668C4E750687EA4D322FB92A70B520

Овде имате упоредо грчки- енглески текст,

https://www.libgen.is/book/index.php?md5=591BE06E9F67F814EFBC16548596797B

личне аутобиографске стихове Богослова Кападокијског где он говори сам о себи а које је написао после повлачења из Цариграда, тј. пред крај живота, где са толико горчине говори о играма које су постојале унутар Цркве у то време. По мени ово је један од најбољих текстова за порчитати ко хоће да заиста да упозна овог Св. Великог чоека'. Нисам сигуран да би се сложио са свим оним шта данас пишу о њему...

Ето то је то, надам се да ће барем бити неко од вас да прочита нешто од овога горе што сам поставио. Тако да ми неће бити жао што сам утрошио време да окачим све ове линкове са скенираним књигама. Грдни је то поса' био

Поздрав за све људе добре воље.

PS. А овде имате добре студије-књиге, па ако би којим случајем био неко, може кога интересује да погледа-прочита:

https://www.libgen.is/search.php?req=gregory+nazianzus&open=0&res=100&view=simple&phrase=1&column=def

https://www.libgen.is/search.php?req=gregory+nazianzen&open=0&res=100&view=simple&phrase=1&column=def

Колико ја знам нажалост нема тих превода. Могуће да има нешто, али то су парцијални преводи, кратки изводи из појединих дела.

У томе и јесте проблем што у СПЦ имамо мало преведених дела, како да се наши студетни баве Теологијом (људи који ће сутра учити народ), како да причамо на тему Теологија у СПЦ, ако нема превода?

Читање неке патролошке скрипте типа: те и те године је рођен, написао та дела, био добар чоек, много вилео Цркву итд је препирчавање...... ово није изучавање дела Отаца Ране Цркве.... једина опција је да се уче страни језици (модерни или стари) и да се чита оно што су написали.

На пример Patrologia Graeca има 161 том.

https://en.wikipedia.org/wiki/Patrologia_Graeca

док Patrologia Latina има око 218 томова

https://en.wikipedia.org/wiki/Patrologia_Latina

и још да споменем да Patrologia Orientalis  има 49 томова.

https://en.wikipedia.org/wiki/Patrologia_Orientalis

Кад су у питаљу ови томови горе које сам споменуо - код нас у СПЦ преводилачка делатност је још на самим почетцима почетака, тј. у припремној фази да се нешто уради на овом пољу. Ту и тамо нађе се нешто преведно али то је кап у мору, али опет за похвалу ко год да је нешто превео.

На пример после другог светског рата Французи су урадили највише на том пољу основавиш едицију Sources Chrétiennes,  потом долазе Швабе, Енглези (Америка), Италијани што се тиче превода и студија. Исто тако Грци а и Руси имају доста преведенога. Једино ми смо ето још у припремама да започенемо нешто на овом пољу- тако ствари стоје.

Замислите да се (у Србији или Русији) појави неко из Јапана или Кине и напише-приреди најбољи икад речник Цркенословенског језика. Вероватно то би било просто неверовтно.

Е ово се управо догодило Грцима, набоље речнике Античког грчког, Новозаветног/патритсичког Грчког написани-састављени су на Западу- Оксфорду а не у Грчкој:

Само неколико да споменем,

1. Greek-English Lexicon:  by Scott Liddell

2. A Patristic Greek Lexicon. Edited by G. W. H. Lampe

3. A Greek-English Lexicon of the New Testament and Other Early Christian Literature Hardcover  by Walter Bauer

Зашто је битно да се изучавају оригинална дела отаца Ране Цркве, a а не да вам то неко препричава као сентименталне-сентиш причице? па да знамо, да можемо да проверимо изнова и изнова да ли су наши ставови-схватања Црквених питања исправни, и да ли исправно учимо друге да по томе живе. 

"А ако слепац води слепога, обојица ће пасти у јаму.“

Данас има доста људи-најамника који се олако просто са невероватном смелошћу усуђују, упуштају се да говоре-пишу да уче друге о нечем а о чему немају појма-благе везе народним језиком како би се то рекло.

Има их, цели живот 30 или 40 година служе литругију Св. Златоустог или Св. Василија а да ништа од њих не прочитају, и тако оду са сцене у обе пензије новчану -овоземљску и ону вечну која нас све чека. Или да их пита неко на  годишњем нивоу колико прочитају књига?  Ко је крив за овакво стање? Ово је смртни најамнички грех, хула на Истину.

Али Хвала Богу има и људи и који читају Оце Ране Цркве који се труде да то живе што су прочитали, исчитали, изучили, и да исто све то друге науче.

Ово су мало прејаке теме, бојим се да не спржим неком ум-мозак док буде читао ово, тако да ћу се овде зауставити, што је сигурно сигурно.

Дакле још само да резимирам, нема превода колико ја знам, ако има комплетни превод било ког дела од Богослова Кападокијског замољавам нека ме неко исправи.

Поздрав за све људе добре воље.