Промишљања проте Дејана...

О споју две личности у браку
Брак није спој двеју крштеница па да видимо колико ко има година, да ли је идеална разлика... Брак није спој ни две штедне књижица, ни два поседована листа. Брак је спој две личности и ако се личности заволе, разумеју, подударе, то је тај предуслов да буде срећан брак. Ако се умеша интерес, онда сам почетак није добар. А да се не би десило нешто што не треба, онда треба молитвено стражити, непрекидно се молити, непрекидно Бога у помоћ призивати. Ви знате како се завршава молитва Оче наш са речима избави нас од лукавога. Не смемо се заваравати, лукави, сатана, ђаво, он је кнез овога света, како сам Господ каже: „Он бејаше човекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему, кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи“ (Јован 8,44). Зли духови харају овим светом, хоће да покваре све што је свето, честито, богоугодно, да поремете односе између супружника, родитеља и деце, деце међусобно, браће и сестара, пријатеља, комшија, колега на послу.
То све зли дуси непрекидно раде, а ми православни људи имамо сигурну одбрану у Светој Литургији – Светом Причешћу и непрекидној молитви Господу Сведржитељу. Знате да је Господ толико пута говорио када су му се невољници, болесници обраћали: „Не бој се, само веруј“ (Мар. 5,36)!
О супружницима саподвижницима
Сама реч супружници, када се продуби у смисао и порекло речи значи да су муж и жена, да се сликовито изразим, заједно упрегнути да вуку животна кола. А пошто муж располаже већом снагом, треба мало више да подметне леђа у вучи тих кола. Сасвим је оправдано рећи да смо ми сви личности за себе и свако од нас понаособ одговара пред Богом за себе, а супружнички живот има циљ да једни другоме помогнемо да свој крст носимо, односно да једни друге подстичемо и охрабрујемо у том добродетељном, хришћанском животу. Има она старинска реч, често се помиње у црквенословенском да су неки људи саподвижници, значи заједно се подвизавају и иду оним спасоносним уским путем, да се међусобно подржавају, када се једно умори и поклекне, не мислим на физички умор, оно друго му притекне у помоћ. У томе је, између свега осталога, и циљ супружничког живота, наравно рађање, подизање, васпитање деце, али и међусобна помоћ и подржавање на путу спасења.
О венчању у Цркви
Прави брак је за нас православне људе онај брак који је склопљен у цркви и где супружници добијају благослов Цркве за свој заједнички живот. Раније власти су донеле такав закон да се није могао склопити црквени брак док се не склопи грађански, односно младенци када би дошли у цркву на венчање, морали су свештенику да покажу документ да су склопили државни, грађански брак. Тек тада је свештеник имао право да их венча. Добро је склопити тај грађански брак, као административну процедуру која је из практичних разлога потребна. Али венчање је само и искључиво у Цркви. Младенци постају муж и жена када на чину венчања пред свештенством, кумовима и свим присутнима кажу да слободно узимају једно друго за мужа, односно жену, када изговоре оно да.
О благослову родитеља за брак
Добро је, потребно и лепо да родитељи своју децу благослове за брак, али то не може да има апсолутно значење, јер понекад се може десити да родитељи из потпуно неоправданих разлога ускраћују благослов. Некада су то разлике у годинама, социјални статус, углавном разлози за које Црква нема забрану. Међутим, хвала Богу, често та безразложна љутња родитеља прође, ако не пре а оно свакако кад се роди унуче.
О обавези свештеника на просвећивању младенаца Наш народ је у току више од 50 година био изложен насилној атеизацији. Родитељи многих садашњих младића
и девојака су црквено непросвећени, неупућени, не знају.
Стање је такво, али да видимо шта се ту може учинити? Данас је црквено венчање мање из религиозних побуда, више из традиционалних, естетских. Сада се венчања снимају
камером, па се након венчања праве седељке младенаца и гостију, гледају и коментаришу како је ко изгледао, понашао се... Да ми сад чекамо да их верски и духовно просветлимо па да онда ступе у брак... колико ћемо чекати? Ако су већ ступили у брак црквеним венчањем, онда је то посао црквених пастира, свештеника који је венчао и који их познаје да на неки начин са младенцима успостави контакт и започне духовну просвету, духовни препород. Оно што је пропуштено кроз време, тешко је надокнадити, зато сада учинимо оно што можемо!
О предбрачним односима
Предбрачни полни односи су један озбиљан проблем.Шта вам могу рећи? Када сам био младић, била је права реткост да младићи и девојке ступају у полне односе пре брака као што је данас, чини ми се, права реткост да не ступају. Имао сам случајева да ми младић или девојка, или обоје заједно поставе питање: „Ми смо у вези, нисмо у браку и волимо
се. Зашто Црква забрањује и зашто ми не смемои не треба да будемо у полним односима?“ Пре свега, запамтите, Црква се не бави забранама, јер онај који се бави забранама има начине и средства да употреби силу и да нешто забрани.
Црква нема та средства, нити ишта насилно ради, она упућује и саветује, понекад и моли. Да ли је пожељно и важно да девојка једнога дана постане честита, добра и верна
супруга и честита, добра, нежна, пожртвована мајка? Сви се слажемо, јесте! До тог момента, када девојка треба да постане то што је пожељно и важно, постоје два пута. Који
су то путеви? Један је пут који млади називају везом. Пошто се воле и међусобно су наклоњени, ступају у полне односе. Из било којих разлога, веза се једнога дана прекине.
То је стварност, а не теорија. Иза тога, врло брзо, настаје нова веза, нова љубав. И прича се понавља. Тако до неких тридесетак година када се обично у данашње време склапа
брак. Тих веза дакле од 17–18. године па до брака може бити 7–8 некада и знатно више. А психолошка наука, такозвана, дубинска психологија тврди да полни однос није само физички однос него и дубоко душевни и психолошки и оставља трагове на психу човека, много више на психу жене него мушкарца. Сетимо се онога што смо рекли, каква
треба да буде супруга и мајка. Шта мислите да ли је бољи увод или припрема да девојка после толиких веза и љубави ступи у брак или, да је којом срећом, Virgo intacta ступила у
брак?! Где је већа гаранција и вероватноћа да ће бити верна и добра супруга и пожртвована и нежна мајка? Сви ћете се сложити да је бољи пут овај други, који је тежи, који се, фигуративно речено, на дугу стазу, за читав живот исплати. То је оно што Црква кроз целу своју историју препоручује, а не забрањује. По мени, рецимо, ако би неки младић својој девојци поставио услов да има са њим полне односе и да тиме докаже љубав према њему, ако неће он ће је напустити, или су имали полне односе а она не би желела даље да их имају, а он прети да ће је напустити, по мом дубоком уверењу она треба да остане при својој одлуци, а он и те како треба да је напусти, за њено добро. Ако тако условљава, нема говора о искреној љубави и оданости. Ако он не поштује њен став и
уверење, несумњиво базирано на духовној и моралној оријентацији, онда даљу њену пажњу не заслужује.
О молитвеном обраћању за избор брачног друга
Имате многе књиге и књижице са разним молитвама, које су намењене за избор брачног друга. Али оно што бих вам ја препоручио, то је да се младићи и девојке, који су намерни ступити у брак, а још немају одабраног супружника, моле својим речима Господу Богу и Мајци Божијој да им отвори и просветли путеве, да Господ својом благим промислом упути молитвеника у оном правцу који ће за њега бити најбољи, најкориснији, најспасоноснији. Кроз молитву Господу Богу изнесите своју добру вољу и жељу за испуњење његове заповести ступања у брак. Молите га за помоћ да то и остварите.

(из књиге: Наш прота Крстоносни Протојереј Дејан Дејановић)

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)