Jump to content
  • Дејан
    Дејан

    Проблем са крајностима еволуционизма и креационизма

      Највећи проблем у бескрајној расправи између еволуциониста и креациониста јесте у томе што се и једни и други држе искључивих ставова. Упорни еволуционисти који су већином и атеисти виде у теорији еволуције како је они разумеју оправдање за одсуство Бога и еволуцију тумаче пре свега тако да рационално могу да објасне тајне живота и уопште постојања. С друге стране креационисти који иду у крајност већином то чине зато да би оправдали себи и другима своју веру у Бога и једно дословно (буквалистичко) тумачење Светог писма, што њихови противници еволуционисти исмевају. Тај непомирљиви сукоб не може никада да се оконча пре свега зато што све тајне живота и постојања не могу да се докажу научно, али исто тако што ни постојање Божије не може да се докаже методама емпиријске науке. 

    Мислим да је за нас православне хришћане веома важно да разумемо да повест о стварању Божијем које је описано у књизи Постања није научни трактат који треба стално поредити са научним теоријама ни у афирмативном ни у негативном смислу. Ми верујемо да је Бог створио све што постоји, све је привео у постојање својом вољом и све је створио да постоји вечно кроз Сина Његовог Јединородног. На известан начин процес стварања још није завршен иако је Бог све створио као добро. Потребно је било да човек као једино словесно биће изрази сагласност са Божијим планом и то је остварено у последња времена кроз Богочовека Исуса Христа у коме и кроз кога сва творевина бива сједињена и на крају времена биће у Христу предата самом Богу Оцу да буду сви једно у Христу (уп. Гал 3.28; 1Кор 15.28 итд). На крају времена, Бог ће (пре)саздати ново небо и земљу, све ће се променити. То је коначни циљ стварања света и пре свега човека кроз кога васцела твар улази у вечно постојање у Богу. 

    Проблем са крајностима еволуционизма и креационизма који набрајају аргументе и цитате јесте у томе да се рационално докучи начин како је Бог створио свет. Да ли јеврејски ЈОМ значи дан од 24 часа или неодређено дуг временски период потпуно је ирелевантно питање јер Бог све што хоће може да уради без икаквих временских ограничења. Уосталом он је у самом почетку створио небо и земљу, дакле, васцели невидљиви и видљиви свет. Извештај о стварању само говори о даљем обликовању видљивог света без улажења у детаље како се процес одвијао. За онога који гледа из ширег контекста на Божије стварање света није зато толико важно да ли је једна врста настала из друге или их је Бог одједном створио онакве какве јесу. И једно и друго је могуће, јер је Бог свемогућ. Оно што је суштински важно јесте да смо сви повезани и да се у нашим телима одвијају слични биохемијски процеси који показују да човек није неко надземаљско биће које је спуштено у свет, већ да смо суштински повезани са свим оним што постоји, и штавише да је по својим душевним својствима човек сродан и анђелима. Наравно, за онога који хоће да рационално све објасни и да докаже себи и другима или ригидни еволуционизам или буквалистички креационизам, овакав одговор није довољан. У томе је суштински проблем, јер човек жели по сваку цену да Бога смести у ограничене оквире свог разума, што није ништа друго него да сам овлада Богом, односно да сам постане Бог без Бога, што је суштина човековог пада. Отуда су ове недоумице последица падног стања човековог, јер човек је створен да живи у најнепосреднијој заједници са Богом, а не да га објективизује као неког другог кога треба испитати и протумачити. 

    Зато процеси еволуције које је наука донекле испитала и доказала нису суштински супротни нашој вери и учењу о Божијем стварању света јер ипак је на почетку Бог морао да све уведе у постојање. Ми смо сви саздани од оног материјала који је створен у самом почетку када су се формирала сазвежђа и галаксије. Бог није наново стварао оно што је настајало после и видимо врло конзистентну употребу глагола у јеврејском језику који указују на стварање (односно, обликовање) од онога што је већ створено. У том контексту могућност да је све ишло по неком чудесном Божијем софтверу (логосности) не само да није супротна нашој вери, већ штавише, утврђује нас у вери да све бива по Божијем предвечном благовољењу. Размишљајући у овим координатама ни најмање не доводимо у питање да је Бог све створио или улазимо у безбожну идеју да нешто може настати само од себе или механички мимо Божије воље да постане нешто друго. Овакво тумачење еволуције је дубоко погрешно, као што је с друге стране један буквалистички креационизам који негира динамику Божијег стварања и међусобну повезаност свега створеног у крајњем смислу засновано на негирању Божије свемоћи и одсуству вере у Бога, на један или други начин.

    Човек је врхунац Божијег стварања јер је човек једино словесно биће у универзуму и зато је сам Син Божији постао човек да би кроз њега све ушло у ипостасну (личну) заједницу са Богом. Зато је човек микрокозмос и биће које повезује видљиви и невидљиви свет. Чињеница да човек рекапитулира  све што је створено и са њим је непосредно повезан суштински је важна за нашу веру и разумевање домостроја спасења (оцелотворења) свега у Христу Исусу. Зато ово веровање треба да буде полазана тачка за свако размишљање не ову тему. Стварање света можемо зато разумети само из перспективе коначног циља и смисла зашто је Бог све створио, а то нам је открио сам оваплоћени Син Божији, Христос Богочовек. 

     

    Архимандрит Сава Јањић

     

    Извор

    Измењено од Дејан




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    A da! Kako sam to samo zaboravio? Ti veruješ da vreme, zapravo, ne postoji, jer je sliveno sve što postoji sa samim Bogom. Kakva površnost.

    Kada bi samo, blagi moj brate, pročitao zašto se Crkva sudila unutar sebe, zbog moranja, zbog vere. Kakve kategorije su bile važne da ne bismo zastranili.

    Ali drugom prilikom ćemo o tome, treba još piti mleka. Razmisli i o krvnim sudovima i čime se baviš. Ja ne znam šta drugo da ti kažem posle tri godine konstantne priče.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 минута, Kratos рече

    Odvijanje postoji samo u glavi.Postoji samo sadašnji trenutak i svaki događaj koji je iko ikada opazio bio je isključivo u sadašnjem trenutku.Tako da Dućko došlo je vreme da napustiš obdanište i kreneš u OŠ.

     

    Postoji samo jedna stvar koja nema opit vremena, tj, za nju vreme ne postoji- foton. 
    Na primer kad gledas neku galaksiju udaljenu milion svetlosnih godina ti zapravo gledas fotone koji se otisnuli sa zvezda te galaksije pre milion godina i tacno toliko putovali svemirskim prostranstvom... ali iz tvoje perspektive.

    Iz perspektive samog fotona taj put se nije desio... njemu su momenat nastanka u jezgru neke zvezde  i momenat absorpcije u tvom oku dva dogadjaja koja su se desila u istom trenutku ali na razlicitim mestima, bez ikakvog vremenskog intervala izmedju... zamisli to! Mnogo dobra fora... 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Milan Nikolic рече

    A da! Kako sam to samo zaboravio? Ti veruješ da vreme, zapravo, ne postoji, jer je sliveno sve što postoji sa samim Bogom. Kakva površnost.

    Nema nikakvo slivanja sa Bogom.Bog je nadvremen.Nemoj da mi inputiraš takve gluposti.

    Ne,ja ne verujem ja znam da vreme ne postoji već da samo postoji promena koju mi opažamo,što reče Heraklit sve teče sve se kreće ali da bi mogli da merimo brzinu te promene mi asptrahujemo vreme u opažanje i delimo vreme na prošlost ,sadašnjost i budućnost.U realnosti postoji samo sada,i sve se odvja u sada,i sve što se odvijalo odvijalo u sada i sve što će se odvijati odvijaće se u sada.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Nikoliću jedno prosto pitanje.Imaš beskonačni ili čak neka bude i konačni prostor,nebitno je totalno i u njemu jednu svetleću kuglu,zvezdu šta god.Ona je stacionarna,ne pomera se, prostor oko nje ne kruži,nema nikakvih tela okolo koja se kreću.Gde je vreme?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 минута, cloudking рече

     

    Postoji samo jedna stvar koja nema opit vremena, tj, za nju vreme ne postoji- foton. 
    Na primer kad gledas neku galaksiju udaljenu milion svetlosnih godina ti zapravo gledas fotone koji se otisnuli sa zvezda te galaksije pre milion godina i tacno toliko putovali svemirskim prostranstvom... ali iz tvoje perspektive.

    Iz perspektive samog fotona taj put se nije desio... njemu su momenat nastanka u jezgru neke zvezde  i momenat absorpcije u tvom oku dva dogadjaja koja su se desila u istom trenutku ali na razlicitim mestima, bez ikakvog vremenskog intervala izmedju... zamisli to! Mnogo dobra fora... 

    Ali taj foton kao da je raspet na vremenu i prostoru. Kako se prostor širi, a svetlost prelazi u prostorno širenje, onda onaj ko ne prolazi kroz vreme, počinje da se pretvara u vreme; i šta se dešava?

    Foton polako, kao, da, umire, gasi se polako njegova frekvencija i postaje ništa, nula u prostoru, a opet ko zna u kakvom svojstvu koje ipak reaguje u prostorvremenu, a to je ono što uzrokuje tamnu energije. Zar ne? Nešto što bismo nazvali samom smrću čitavog kosmosa kakvog poznajemo.

    Imao bih još mnogo toga reći o crnoj rupi, žalopojke naših saznanja i nedostataka znanja. Srećna Nova godina.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Pazi Nikoliću šta kaže Ajnštajn:

    У 20. веку њутновски појам апсолутног времена коригован је теоријом релативности, којом је Алберт Ајнштајн показао да је време зависно од простора и материје и да се не може независно од њих посматрати. Време се везује за кретање материје и да нема кретања, не би имало смисла ни говорити о времену. Ајнштајново схватање времена, које је одиграло несамерљиву улогу у развоју физике, започиње анализом појма истовремености:

    „    Ако желимо да опишемо кретање неке материјалне тачке, ми дајемо вредности њених координата у функцији времена. При томе, морамо пажљиво имати у виду да математички опис ове врсте нема физичког смисла ако нам није јасно шта подразумевамо под временом. Треба да узмемо у обзир да сви наши искази у којима време игра неку улогу увек су искази о истовременим догађајима. Ако, на пример, кажем: “Тај воз стиже овде у 7 сати”, мислим отприлике овако: “Положај мале казаљке мога сата на броју 7 и долазак воза на станицу су истовремени догађаји.    ”
    — Алберт Ајнштајн, Електродинамика тела у покрету (Специјална теорија релативности)

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Kratos рече

    Nikoliću jedno prosto pitanje. Imaš beskonačni ili čak neka bude i konačni prostor, nebitno je totalno i u njemu jednu svetleću kuglu, zvezdu šta god. Ona je stacionarna, ne pomera se, prostor oko nje ne kruži, nema nikakvih tela okolo koja se kreću. Gde je vreme?

    Vreme je unutar samog prostora, a nećeš ga moći osetiti sve dok ne zarotiraš oko svoje ose. Tvoje pitanje je simpa, postavljali su ga pre trista godina i čitao sam odgovore.

    Dakle, tvoja svetleća kugla koja bi rotirala u ,,praznom prostoru'', osetila bi nešto što je ,,povlači'' čega ima u celom kosmosu, a to je prostorvreme. Kugla bi znala kao i ti što bi znao da si na njoj, jer bi sam osećao potisak kao reakciju na prostorvreme.

    A kosmos je živi dokaz plesa prostorvremena - plesa, diktiranog gravitacijom, tim najvećim čudom. Zato naučnici uporno traže centralnu osovinu oko koje se čestice vrte, razbijaju do neslućenih granica čestice koje poznajemo, i čudimo se jednoj nepreglednosti, i nepoznanosti.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Управо сада, Kratos рече

    Eureka :cheesy3:

    Ej zezam se ja ... ta prica o informacijama je iznad mojih poznavanja materije... ovo sa fotonom sam se slucajno setio pa resih da podelim jer mi je mnogo zanimljivo, a kad razmislis potpuno je logicno. Ne utice na raspravu koju ste vodili o informacijama samo kratka zanimljivost za predah :D

     

    A vreme jeste fizicka stvar jer ostavlja fizicke posledice :P

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Управо сада, Milan Nikolic рече

    Vreme je unutar samog prostora, a nećeš ga moći osetiti sve dok ne zarotiraš oko svoje ose. Tvoje pitanje je simpa, postavljali su ga pre trista godina i čitao sam odgovore.

    Dakle, tvoja svetleća kugla koja bi rotirala u ,,praznom prostoru'', osetila bi nešto što je ,,povlači'' čega ima u celom kosmosu, a to je prostorvreme. Kugla bi znala kao i ti što bi znao da si na njoj, jer bi sam osećao potisak kao reakciju na prostorvreme.

    A kosmos je živi dokaz plesa prostorvremena - plesa, diktiranog gravitacijom, tim najvećim čudom. Zato naučnici uporno traže centralnu osovinu oko koje se čestice vrte, razbijaju do neslućenih granica čestice koje poznajemo, i čudimo se jednoj nepreglednosti, i nepoznanosti.

    :))Koji si ti lik.Pa ti potvrđuješ ono što sam rekao.Nema njega nigde unutar prostora.Rotacija je kretanje.Nije vreme.Ne vredi ti il ne kapiraš ono što sam pišeš il ja pišem na kineskom.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...