Православна Црква, 12. октобра по новом а 29. септембра по старом календару, прославља Светог Киријака Отшелника, кога народ зове Свети Михољ, па се због тога овај празник назива и Михољдан.
Тропар, глас 1.
Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Киријаче. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцељење.
Кондак, глас 8.
Као моћног заштитника и заступника, поштује те свештена твоја лавра свагда, празнујући твоје годишње успомене: Пошто имаш слободу пред Господом, сачувај нас од ђавола који нас наладају, да ти кличемо: Радуј се, оче, триблажени.
Михољдан је непокретни празник, а уколико се падне у посни дан, среда и петак, спрема се посна трпеза. Овај празник највише славе Православни на приморју, јер је он заштитник морепловаца. У току времена, народ је приметио да се око празника време пролепша и отопли, па је тај кратки период од неколико дана, прозвао Михољско лето.
Преподобни Киријак Отшелник је рођен у граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер Свете Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих пустињачких усамљивања. Још од детињства, време је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој години пође он у Јерусалим, где посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона. Ту се почео подвизавати и отиде у пустињу преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да буде послушан. И ту се млади Киријак показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи одмора.
Након што се упокоји преподобни отац Јевтимије, Киријак се пресели у његову лавру у пустињу. Заветова се на ћутање, једини разговор би са Богом. Након тога он се пресели у Сикијски манастир, где би примљен као искушеник, обављајући сва послушања и дужности те након четири године би постављен за ђакона, а затим за презвитера и канонарха. У том послушању проведе пуних осамнаест година, али ни то га не задовољи те напусти и тај манастир и оде у пустињу и поведе са собом једног ученика. Чинио је чудеса, јер беше велики угодник Божији. Прочуо се као велики подвижник надалеко те многи долазише к њему у пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају са њим и добију какав користан савет за душу. Није желео славу, те се повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје болесне ради исцељења, јер свети Киријак својом молитвом исцели многе и из многих истера демоне. Својом молитвом и речју он је сатирао безбожно учење јеретичко, заблуделе је одвраћао од заблуде, а православне утврђивао у вери. Овај велики угодник Божији се упокојио у Господу у 109. години живота.
http://radioglas.rs/Newsview.asp?ID=2010
Recommended Comments
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах