Погрешно поштовање светитеља

Шта је суштина паганског мишљења? Паганин је често материјалиста. Изоштрио је своју свест за стицање одређених материјалних добара. Бог му не треба. Потребна му је одређена материјална или финансијска вредност, која му је важна и за чије стицање ће се потрудити. Укључујући и молитву у православној цркви.

Пропаст паганства лежи у томе што се губи вера у Једног Бога – Извора живота и Јединог Делитеља свих благослова, како духовних тако и материјалних. Заборављен је пут до Њега. А човек је усмерен само на материјално и на задовољење сопствених потреба, чврсто испреплетених страстима, пожудама и гресима.

И често такав човек  долази у храм да се моли светом Николи за путнике, Пресветој Богородици за децу, светом великомученику Пантелејмону за здравље.

Визуелно, такве људе у храму издаје чињеница да им олтар изгледа није потребан. Не обраћају пажњу на њега. Он им није циљ. Они јасно долазе до одређене иконе са својом петицијом. И пошто се помоле, понекад наручивши молебан од свештеника, одлазе. Њих не занима разговор са Богом. Они су заинтересовани да испуне свој специфични захтев.

Насупрот њима, одмах се препознају људи који долазе у храм Богу. Они су дошли у цркву да се причесте светошћу Творца. Један од спољашњих израза таквих људи је да су дуго у храму. Могу само да стоје или седе. Воле да буду у Дому Божијем, да осете Његово присуство на себи и у себи, да се са Њиме причешћују.

Људи који су дошли у храм због решења одређеног проблема ходају по храму 

као кроз супермаркет. Оставе свећу на посебно место, затим прилазе одређеној икону итд. Не кажем да ово није потребно. Наравно да јесте. Али пре свега треба да ураде главну ствар - да се сретну са Богом.

Мора се знати да светац није божанство одговорно за одређени сегмент живота, нити грана за дистрибуцију материјалног богатства. Света личност или анђео је, пре свега, проводник Божанске благодати и љубави Оца, Сина и Светога Духа. Због тога се свеци често називају свецима Божјим. Они су угодили Богу својим животом, и Господ их је великодушно испунио, попут неких сасуда, Својом благодаћу, изливајући је преко њих  у свет. Зато је у православној иконографији лик сваког светитеља христоцентричан. Главни лик на икони није чак ни светац, већ Бог Који сија кроз њега.

А главни задатак у храму је да разумеш, не шта ти хоћеш, него шта Бог хоће од тебе. Јер оно што желиш не мора нужно бити добро за тебе, а воља Божија увек делује на твоје спасење.