Петро-павловски пост

Почиње у понедељак после Недеље свих Светих и траје до 29. јуна / 12. јула. Зато што се завршава у дан пре Петровдана, назива се Петровски пост. Овај пост, чији је почетак покретан (јер зависи од Васкрса), а заврштетак је непокретан, установљен је на основу успомене на Апостоле који су после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед Св. Јеванђеља, постили (Дап 13,2-3). Због зависности почетка овог поста о Васкрсу, Апостолски пост најкраће може трајати једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.

Петровски пост уведен је још у првим временима хришћанства,у време цара Константина Великог (+337), прво у Риму, када је тамо подигнута базилика посвећена апостолским првацима, а потом и у Цариграду, истим поводом. На Истоку је од тада уобичајено да се пре њега пости, док на Западу та пракса није уведена. О овом посту од четвртог века говоре светитељи: Атанасије Велики, Амвросије Медиолански, касније и Лав Велики и Теодорит Тирски.

Током овог поста у среду и петак једу се само јела кувана на води, без уља, а у остале дане седмице разресено је на уље и вино, суботом и недељом мозе и риба. Ако у току овог поста у понедељак, уторак и цетвртак падне Свети са великим славословљем, разресава се пост на рибу, а ако падне у среду и петак разресава се само на уље и једемо једанпут дневно. Ако у среду и петак падне празник Светитеља са бденијем или пак Свети цији је храм, разресени су уље, вино и риба (Типик,гл.33).

О начину поста за сваког хришћанина посебно треба да одлучи његов духовник, према слабости човека и мери свега што је на корист душе".

Извор: Мanastir.se и Радио Светигора