Поводом 125. годишњице рођења и 40 година од упокојења у Господу Александре Серђукове, о књизи су говорили директор Гимназије г. Радивоје Стојковић, презвитер Игор Игњатов, г. Алексеј Арсењев, историчар руске емиграције у Новом Саду и госпођа Вера Милосављевић, приређивач збирке. Присутне је поздравио протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма, истакавши да је Александра написала сведочанство о три дара које је од Бога добила: дар живота, дар рада и дар вере. Она је сматрала да није добила многе дарове. Она набраја само три, али знамо да их је добила много више и много их више умножила. Она је упркос свему, живећи на различитим местима, у различитим временима и у многим тешким околностима, одржала своју веру и захваљивала Богу за ове дарове, рекао је отац Жељко.
Господин Радивоје Стојковић је навео да је књига објављена као вид благодарности професорки Серђуковој која је, пре скоро један век, ходала ходницима Гимназије. Професорки која је држала часове бројним генерацијама ђака ове Гимназије, трудећи се да им на тим часовима приближи и открије руски језик и руску културу. Писала је есеје, огледе и чланке који су објављивани у најеминентнијим часописима тога времена, истакао је г. Стојковић.
Историчар руске емиграције у Новом Саду објаснио је да је у овом Граду током 1920. године уточиште нашло око две хиљаде избеглица са југа Русије. Личност и опсег културне делатности Александре Анатољевне издвајају је из средине новосадске руске колоније. За разлику од већине Руса, она се брзо укључила у јавни живот Града и за оно време је дала редак пример еманциповане жене, објаснио је г. Алексеј Арсењев, додајући да је Александрина мисија била да служи руској култури до последњег дана свога живота.
У име Епископа бачког г. Иринеја, о књизи је говорио отац Игор Игњатов, који је казао да текстови у објављеном зборнику одају аутора изузетне ерудиције, способног за проницљива философско-теолошка разматрања. Својим стилом и продуховљеношћу, трезвеношћу мисли, неодољиво подсећа на Исидору Секулић. Реч Александре Серђукове у времену огољеног хуманизма, који је човека не само обезбожио него и рашчовечио, позива на повратак човечанства истинском теохуманизму, богочовештву које се налази у безбедном и топлом крилу Цркве, нагласио је отац Игор.
Приређивач збирке и ученица Александре Серђукове, госпођа Вера Милосављевић је изнела лични доживљај и поделила са присутнима детаље из живота своје наставњице, како ју је звала. Животни принцип Александре Серђукове, поред служења руској култури, био је – живети тако да би ближњима било добро. Она је заиста тако живела и радила. Не само да је издржавала породицу, него је помагала и старе Русе, младе студенте и ђаке, казала је госпођа Милосављевић.
Александра Анатољевна Серђукова је рођена 1893. године у сибирском граду Омску, а упокојила се у Господу 1978. године у Новом Саду. Књига Заветно служење руској култури садржи двадесет и три огледа и есеја, а налази се у продаји у Издавачкој установи Епархије бачке Беседа.
Програм Госпојинских дана биће настављен у четвртак, 20. септембра, од 18 часова, служењем бденија у Успенском храму, благосиљањем славских дарова поводом славе храмовног хора Антифон и концертом овог црквеног хора. На дан празновања Рођења Пресвете Богородице, у петак, 21. септембра, света Литургија ће почети у 9 часова.
Извор: Радио Беседа
Recommended Comments
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.