Напредак без духовних резултата

Протојереј Дионисије Татсис

  Савремени човек је изузетно импресиониран сталним проналасцима, иновацијама (увођењем нових метода) и новим стварима. Верују да ће брзо пронаћи стабилну и трајну срећу у свом животу јер ће имати много материјалног богатства уз мало труда да га стекну, а постепено ће нестати различити проблеми са којима се свакодневно суочавају. Очигледно имају „снове у летњој ноћи“.

  Погрешно је мислити да ће изуми учинити наше животе бољим. Обично нови напредак науке више доприноси несрећи него срећи. И то је природна последица, јер се презире духовни напредак човека, који претпоставља морална начела, истраживачи и научници га одбацују и покушавају да „уздигну” људе материјалним користима. Наравно, њихов покушај је неуспешан јер људи постају све гори, а криминал, неправда и опште сиромаштво у њиховим животима су њихове главне карактеристике.

  Људи су навикли на сталне промене. Они све преиспитују и све традиционално сматрају застарелим. Традиција им је потребна само из естетских разлога. Не за стил живота. Традиционалне вредности се презиру, иако их неки проучавају из историјских и фолклорних разлога, али не и да понуде људима одговарајуће образовање и помогну им да стекну морал.

  Међутим, упркос жестоком порицању било каквих традиционалних вредности од стране „духовних“ и „мудрих“ људи света, постоје људи који поштују морална начела и придржавају их се у свом животу. Сматрају их вредним и јединственим решењима свих својих проблема, као и непогрешивим компасом у борби за врлину, тачније, за духовни живот у Христу. Традиционалне хришћанске вредности имају вечну важност и не толеришу мешање или модернизацију. Они су јединствени све док се прате да би се постигли резултати.

  Када се то догоди, многи изуми који се користе за побољшање живота људи постају бескорисни и непотребни. Најупечатљивији пример је развој технологија које пружају много, а мало су на корист. Нажалост, људи прихватају многе штетне ствари и презиру оно мало ствари које су здраве и корисне! Импресионирани су виртуелном реалношћу и не могу да прате стварност живота! И ово је трагична чињеница. Они претражују интернет за подстицајима и начинима да постигну срећу, која је постала синоним за телесна задовољства. Веома су слични наркоманима. Нажалост, то се не дешава само младима. Имамо и људе средњих година које је задесила иста судбина. И неко поставља питање: како се са овим људима може разговарати о моралном животу, о врлинама и Царству Небеском? Које речи и који аргументи могу променити овај ток уништења?

  Свети Николај Велимировић је говорио о иновацијама и проналасцима научника нашег времена: Европа живи у зачараном кругу проналазака. Свако ко смисли нови проналазак проглашава се генијем. Свако ко описује туђе изуме проглашава се за доктора наука. Проналасци Европе су бројни, готово безбројни, али ниједан од проналазака не чини човека бољим, племенитијим и просветљенијим. Током последњих хиљаду година, Европа није дошла ни до једног јединственог изума у духовној и моралној сфери, већ су искључиво и само у материјалној сфери проналасци Европе довели човечанство на ивицу уништења. Они су га довели до духовног мрака и суморног пропадања без преседана у историји хришћанства“.

  Блажени су они људи који са опрезом гледају на резултате изума и држе свој ум будним. Они теже духовним благодатима које уздижу и формирају исправан лик са којим могу живети побожно, пуни наде и за Царство Небеско, за разлику од људи света који су, уз помоћ илузија, ово заборавили.

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор