Мора се проповедати рај, а не забрањивати пакао

Некако сам наишао на кратак видео-снимак Петра Мамонова, где је причао о колеги који је био хронични алкохоличар и у једном тренутку престао да пије (осам година) – почео да ради и доспео до ордена Црвене заставе рада. Рекли су му да орден мора «залити»: наточили су му чашу коњака, дали му орден, он је испио чашу, залио орден - и отишао на пијанку два месеца, а онда умро. А Петар Мамонов објашњава: «Мислите ли да је победио ову страст? Не, он је трпео осам година».

Тако је то. Мора се проповедати рај, а не забрањивати пакао. Треба показати људима лепоту молитве, милосрђа, радост осећања када немате зле воље ни према коме, када сте спремни да опростите свима, када живите да бисте усрећили оне око себе. Онда живиш у рају, већ овде.

Стари Завет је сам по себи обимнији, одатле можете више да извучете. Осим тога, мало је праведнији, садржи једноставне ствари које су јасно распоређене на полицама. А Нови Завет више није Закон, већ Благодат, и новозаветни човек мора да буде способан да рамишља.

Сећате се Беседе на гори? «Чули сте да је речено: „Око за око и зуб за зуб.” А ја вам кажем да се не противите злу, него ако те ко удари по твом десном образу, окрени му и други» (Мт. 5:38). Јеванђеље – оно је неупоредиво веће и наравственије.

Старим Заветом је веома лако манипулисати. Уништење Јерихона – ох, колико се само може оправдати! Видите, Исус Навин је тако поступао – значи и ми можемо. Или можете рећи да је Лот спавао са сопственим ћеркама, што значи да свако може. Патријарх Јуда, син Јаковљев, спавао је са проститутком – значи свако то може.

Кад човек хоће нешто да оправда, наћи ће начин. Али ако узмете цитат из Старог Завета, бар видите како је то могуће потврдити Новим. Ако се руководиш Старим, зашто је онда Бог закључио са нама Нови?

Бог нас толико воли да тражи било какав разлог да нас спасе. Једном сам прочитао у «Отачнику» (дело Св. Игњатија (Брјанчанинова). – Прим. ред.) причу о веома похлепном пекару који никада никоме није уделио милостињу. Један од просјака се кладио да ће га умолити за хлеб, и молио га је цео дан. Овај није издржао, узео је једну кифлу и бацио је на њега. Када се овај пекар појавио на Страшном суду, његови греси су били на једној страни ваге, а друга је била празна. Тада је његов анђео чувар узео ову кифлу, ставио је на празну страну ваге – и она је превагнула. То јест, кифлица коју је бацио на просјака, не из љубави, већ зато што ју је бацио (просјаку)!

Људи не треба да предвиђају Божији суд. Човечанство је неправедно, сваки правосудни систем је несавршен – колико је невиних затворено, колико кривих ослобођено. Божански суд није такав. Да ли имате пророчки дар да утврдите да ли ова особа крши Божју вољу? Не. Можда је, напротив, ближи Богу од онога који осуђује.

Бог мрзи грех, али воли грешника. «Ако шта погреши, казнићу га прутом људским и ударцима синова људских. Међутим, милост моја неће се удаљити од њега» (2 Сам. 7:14-15). Како отац може да мрзи своје дете? «Може ли жена да заборави пород свој, да се не смилује на чедо утробе своје? Кад би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе», — говори Господ кроз пророка (Ис. 49:15).

Ми се трудимо да одмах осудимо човека. Ако некога не волимо, одмах размишљамо како да учинимо да би њему било лоше. Обично у таквим ситуацијама постављам питање: «Да ли ви желите да се земља отвори и пакао да га прогута, или да се он исправи и постане добар?» Ако човек изабере прву опцију, не можете с њим разговарати о хришћанству.

Постоје свети људи. Могу ли ратници бити свеци? Могу. Али они нису свети због свог војничког подвига. Александар Невски није слављен због битке на Чудском језеру или на реци Неви. И он уопште није Александар, већ Алексије у схими, он је монах. Зашто се Фјодор Ушаков слави у лицу светих? После рата отишао је у манастир код свог стрица Теодора Санаксарског и замонашио се, водио је врлински живот. И он је такође био прослављен не због војне службе, већ упркос томе.

о.Александар Востродимов

https://www.pravmir.ru/ne-nado-privykat-k-zlu-svyashhennik-aleksandr-vostrodymov/