Морамо наћи време за тишину

Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу.
Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу настањује чудесан мир. Такав човек налази покој у својој души. А тај мир се преноси из душе на тело, дајући му нову снагу за нова дела. Ово осећање беше дивно познато свим светима: мир, спокој, благодат и велика радост. Али да бисмо постигли духовни мир, морамо уложити труд. Потребан је напор да се стекне Божанска благодат. Морамо волети да чинимо подвиге Бога ради и ради добробити других…
Морамо неко време пронаћи да обитавамо у тишини. Наравно, не можемо да бити у пустињи двадесет четири сата дневно, као што је био Свети Антоније Велики, али би било добро да бар неколико минута будемо у тишини, нарочито ноћу. Немојте проводити по целу ноћ на телефону или у спавању. Посветите део ноћи будности, лишите се сна и тада ћете наћи виталност духа; ваш ум ће се разбистрити. И тако ћемо макар мало бити слични Светом Антонију Великом, Светом Јовану Претечи, Пророку Мојсију, и пророку Илији. И сам Христос и Пресвета Богородица ће нам помоћи, као што су помогли и свим поменутим светитељима. Шта је заједничко свимо воим светима? Сви су имали исту жељу: да стекну Божанску енергију – благодат Светог Духа.
Свето ћутање, одвојеност од света, молитва и пост за њих нису били сами по себи циљ, већ средство за постизање циља. Нису били искључиво везани за молитву и пост. Исто важи и за читање Псалтира. То није циљ, већ средство. А шта је наш крајњи циљ? Наш циљ је да постигнемо чистоту срца: Срце чисто сатвори у мени, Боже, и дух прав обнови у мени(Пс. 50:12)...
Нека нам Бог да овај добар и узвишен циљ. А да бисмо имали тако велике циљеве, потребни су нам велики узори. Молим вас, обавезно прочитајте житија светих ако желите да живите духовним животом, како би се у вашем срцу родила жеља за светим тиховањем, жеља за одвојеношћу од света, жеља за молитвом, жеља за светошћу. Иначе ћемо остарити и наследити не светост, него поквареност...
Апелујем на оне који живе у градовима: Да ли желите да будете модерни и да пратите моду? Идите из градова. Пронађите мирно село где бисте се могли одморити од градске вреве. Али не понесите градску метеж са собом на село, иначе ће бити нарушен његов спокој. У природи, ван града, можемо уживати у миру и тишини, посебно ноћу. Кад дођем у Евриху, успем да уграбим неколико сати тишине сваког дана, упркос мојим епископским дужностима.
Искористите ове сате тишине како треба, за проучавање Светог писма, за молитву и за општење са Пресветом Тројицом, Богородицом и светима. И имајте пример за угледање у личностима светих.
Често се сећам Светог Јакова Евијског. Мало ко зна од ког је свеца у свему узимао пример. Мисле да је то био свети Давид Евијски. Али заправо, не. Он је опонашаоСветог Данила Столпника. Једне године на Васкрс једва да је ишта јео тако да сам му дао примедбу. Он је одговорио: „Шта мислиш, шта је јео свети Данило док је стајамо на стубу?“ Наравно, он није био столпник, али је то искрено желео да буде. И сада га је, за његове напоре и подражавање овом светитељу, Господ прославио међу светима, као светог Данила.
Зато понављам: имајте одличне узоре и одвојите време за тишину. Тишина има свој глас и подстиче духовни рад. Читај Псалтир, јер ћеш у њему наћи извор радости и извор суза које чисте срце твоје.
Недавно је дошла код мене жена која заиста воли Псалтир и свакодневно чита псалме. Шта ми је рекла? „У почетку нисам много разумела. Било је много речи које нисам знала шта значе. Али када завршим са читањем, осећам већу радост него икад. Одакле ова радост у мом срцу?” Одговорио сам: „Та радост је од просвећење Духа Светога.
Какав год да вам је живот — монашки или породични — имајте светле примере које ћете подражавати и сигурно ћете имати користи. И имаћете шта да пренесете својој деци и унуцима.

Митрополит Морфујски Неофит (Масура)

http://hramsvetijovan.blogspot.com/2021/11/blog-post.html