Митрополит Амфилохије о Светој великомученици Христини и Преподобној Олимпијади

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Ћелији Добрској. 7. августа 2009. године

Нека је благословен празник небеских покровитељки наше мати Олимпијаде и Христине, Преподобна мати наша Олимпијада и Света великомученица Христина. Христина, која је, како каже пјесма коју јој пјевамо, као јагањац клицала: „Господе мој, Тебе љубим и Тебе иштући за Тебе страдам и приносим се Теби на жртву. Прими ме као ону која се жртвује цјелосно за Тебе.“

A Преподобна мати наша Олимпијада, сестра великог светитеља Цркве Божије, Василија Великог, такође је сав свој живот принела Господу на дар. „Није искала покоја”, како каже пјесма у њену част, него се непрекидно трудила да, свим својим срцем, душом и тијелом, угоди Господу и да постане сасуд Божије благодати, као што је и постала служећи Господу и служећи својим ближњима и приносећи себе Господу на дар. И једна и друга, свака на свој начин, су биле слушкиње Христове. Спадају међу оне премудре дјевојке које су запалиле светиљке своје. И не само да су запалиле светиљке своје, испунивши се врлинама као светиљкама, него су, својим врлинама, својим подвизима, придодавале и уља, што значи Духа Светога.

Благодаћу Божијом и благодаћу Духа Светога су постале оно што су постале: угоднице Божије, примивши ријечи Господа у себе, у своје пролазно тијело и душу, да би вјечно са Господом биле. Уселио се Господ у њих, пун благодати и истине. И зато је њихово име и њихов спомен непролазан. Ево, вијекови су прошли од страдања мученице Христине, њеног проливања крви за Господа и жртвовања и од времена када је, на други начин, носила свој крст и трпила мучеништво савјести Преподобна Олимпијада. Прошли су вијекови, али ево до данас, њихов спомен остаје неизмјењив. Њихови свети ликови се сликају на иконама и љепотом њихових икона ми узносимо свој ум њима и открива нам се свјетлост која је сијала из њих.

Тако да и оне спадају међу оне светиљке које се не стављају под кревет и које се не скривају, него се стављају на свјећњак, да усмеравају оне који усмеравају свој поглед ка њима. И да, свјетлошћу својом, прослављају Оца нашега који је на небесима, јер Он је једини Свети, и они који Њега примају том свјетлошћу Његовом, божанском, вјечном и непролазном, зраче и обасјавају вијекове. Тако да и ове двије дивне Божије угоднице су Господа прославиле и прослављају Га и данас, прибране око светога престола Његовога, око престола Јагњета Божијег, закланог за живот свијета. Јагње Божије, Христос Господ, и Света Христина, јагњица Божија, која се Њему приноси на дар и Преподобна Олимпијада, која се одрекла свијета и „мудрованија тјелеснога“ како каже у пјесми, да би заблистао Господ кроз њу. Не само у току њенога земнога живота, него блиста и сија и до данас и сијаће до краја свијета и вијека.

Господу који је диван у светим мученицима и мученицама Својим, преподобним оцима и матерама, Господу који је јуче, данас и сјутра исти, Њему нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.

https://mitropolija.com/2025/08/05/mitropolit-amfilohije-o-svetoj-velikomucenici-hristini-i-prepodobnoj-olimpijadi/