Манастир Рујан: Место где је штампана прва књига у Србији

Манастир Рујан је обновљени манастир из 15. века. Данас припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Налази се на Пониквама. Смештен је у атару села Врутци, код Ужица, на десној обали истоименог језера. Манастирски храм посвећен је светом Великомученику Георгију. Порекло имена Рујан је од биљке руј, која расте у долини реке Ђетиње. По њој је читава област, као и манастир добила име, Рујно.

У порти манастира сахрањен је епископ жички Хризостом Столић (1939—2012).[1]

Прошлост и значај

Богати манастирски поседи и приходи од "бање"[2] су довели до тога да он доживи процват. Та манастирска бања звала се "Биоштанска Бања". Манастир има посебан значај за српску културу. У њему је настала и радила прва штампарија у Средњовековној Србији. Монах Теодосије, је 1536. и 1537. године, штампао чувено Рујанско четворојеванђеље, у импровизованој техници, у дуборезу израђеним словима. Међутим, Турци су убрзо открили штампарију, спалили је, а манастир уништили. Преживели монаси су пребегли у манастир Рачу.[3] Постоји и претпоставка да је манастир пострадао и 1608. године.[4] Манастир су Срби масовно походили до Кочине крајине (1788) да би од тад запустео. Земљиште су присвојили Турци из Биошћа. До 1856. године срез се звао по њему Рујански, као и претходно кнежина тог имена.[5]

По једном запису из 1857. године, од манастирске цркве је остао само камен часне трпезе, а стубови однесени и узидани у зграду медресе (муслиманске средње школе) у Ужицу. По изградњи бране „Врутци” на Ђетињи 1980. године, манастир је потопљен након формирања вештачког језера Врутци.

Рујанско Четворојеванђеље

Једини потпуни сачуван примерак Рујанског Четворојеванђеља, се налази у Националној библиотеци у Прагу у саставу Шафарикове збирке и има укупно 300 листова. Други, делимично оштећен примерак, са 296 листова се чува у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу. Народна библиотека Србије је поседовала један примерак, али је он уништен у бомбардовању Београда, 1941. године. Само један одломак, од 92 листа се чува у музеју Српске академије наука и уметности.[6]

Обнова манастира

Манастир је обновљен у периоду од 2004—2006. године, када је освештан 5. маја 2007. године и насељен монасима. Обновљен је у спомен прве српске штампарије.[7] Првобитно манастириште је потопљено и ту се налази водоакумулација (језеро) Врутци. Рујан се сада налази на новој, вишој локацији. Игуман манастира је 2018. године јеромонах Теодосије, а братство чине четири монаха. Као и првобитни храм и нови је посвећен Светом Георгију и обложен црвеним каменом који подсећа на руј, биљку црвене боје. Храм је зидан у стилу базилике.[8]

1.  „Sahranjen vladika žički Hrizostom”. Mondo. Приступљено 4. 9. 2017.
2.  "Гласник Српског географског друштва", Београд 7-8/1922.
3.  „rujan[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 24. 11. 2014. г. Приступљено 31. 01. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
4.  "Гласник Српског географског друштва", Београд 1974.
5.  "Београдске новине", Београд 1918.
6.  „Рујан”. Архивирано из оригинала 04. 02. 2014. г. Приступљено 31. 01. 2014.
7.  "Војска", Београд 2004.
8.  Епархија жичка/10 година обнове манастира Рујан