Када сте последњи пут клечали пред Господом? Кажете да имате посао, идете на предавања, бринете о породици и физички пропадате. Знам то, али ви ипак често причате о Њему у свом друштву, својим пријатељима и познаницима. Али колико често разговарате с Њим?
Напустили смо молитву и зато смо испуњени мислима. Лако падамо у грехе, лако се предајемо страстима. Јер не предајемо своје срце и ум Господу. Одупиремо се својом тврдоглавошћу.
Клекнимо пред Њим. Узмимо благословену бројаницу и започнимо молитву. Ми говоримо о Њему, али не говоримо Њему. Али да бисмо говорили о Њему, пре свега треба да говоримо Њему. Радује се душа онога ко се молитви предаје. Уопште, молитвеник се креће на другачији начин у животу. Суочите се са стварима другачије, са више храбрости, са више вере.
Идите у своју собу. Затворите врата. Клекните говорећи „Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног“. Видећете да ће се у вама пробудити наклоност. Покрет пун светлости, наде и мира ће уништити очај, малодушност, безнађе.
Шта год да проживљавате у свом животу, ма колико то било тешко, ма колико вам бола и туге наносило, колико год да сте уморни, не напуштајте молитву. У молитви ћете наћи утеху, мир, радост и одмор. Јер у молитви ћете срести Христа, који ће вас умирити.
Тражите Христа у свом животу и Он ће доћи. Говорите му и Он ће вас чути. Много пута Га заборављамо и мислимо да је Он нас заборавио. Али Он нас увек чека. Он поштује нашу слободу. Он очекује да отворимо своја срца да би ушао, Он очекује да отворимо свој ум да нас просветли.
Христос чека бар један наш поглед, макар један призив Његовог имена, да појури. Немојмо Га оставити да дуго чека.
***
Нека би Господ дао да разумем и опростим другима као што Он разуме и прашта мени.
Нека увек будем у стању да прихватим друге као што Бог прихвата мене.
Да ћутим о грешкама других као што Бог ћути о мојим.
Нека се понизим као што се Бог понизио за мене.
Нека увек волим друге као што Бог воли мене.
Нека увек волим Бога као што Бог воли мене.
Да живим онако како Бог хоће...
***
Хајде да одлучимо како желимо да проведемо остатак свог живота: у својој удобности, у свом незнању, свом непокајању? Или у Истини и покајању, прихватајући у свему учење Православне Цркве?
Наше је право да живимо како желимо. Али будимо спремни да прихватимо резултате овог нашег избора, који неће бити привремен, само у овом животу, већ ће бити вечан.
***
Не говорите „бескористан сам“ јер то није понизност. Поента је да схватите да имате вредност, не зато што сте је стекли аутономно, већ зато што вас је Бог благословио. „Све добро што имам, Бог ми је дао“, тако да говорите. Скроман човек је пре свега захвалан Богу, али и другима.
архимандрит Павлос Пападопулос
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.