Наша лажна визија нас води до духовног слепила. Видимо оно што је корисно за нашу себичност, а не праву истину. Обично нас истина боли, изазива нас и позива на промене.
Палмине гранчице су постале ексери, аплаузи су постали шамари, „Осана“ је постала „Распни га“. Колико је пута „Хвала Богу“ постало „Зашто ја, Боже мој?“ Колико пута речима „Како Бог одлучи“ желимо да се деси оно што ми мислимо да је добро? Колико пута када говоримо о Божјој вољи заправо тражимо од Бога да благослови нашу вољу?
Погрешно гледамо на ствари. У време Христа људи су хтели земаљског ослободиоца и светског цара, али чим су чули да им говори о слободи од страсти и о царству небеском, окачили су Га о крст јер није испунио њихова очекивања.
Ми смо исти. Већина нас иде у цркву да би нам Бог дао здравље, успех наше деце на пријемним испитима, добар посао, новац, световно благостање, успех у сваком световном кораку. Због свега овога кличемо "Осана!" Аплаудирамо Христу, дајемо прилоге, идемо у цркву, али чим нам Господ покаже пут у Царство небеско, који често пролази кроз пећ бола, почињемо са „Распни га!“. Желимо Бога по својој мери. Христос нам не треба.
Не, драги људи, Бог није нека невидљива световна сила коју призивамо кад год нам падне на памет да извршимо своје светске планове који имају рок трајања. Такав Бог не постоји и он нам у крајњој линији не треба. Ако је смрт крај и Бог је мој натприродни слуга, онда нам Он није потребан.
Али са Богом који је особа, који је Женик и са којим сам ја лично повезан, ствари се мењају. Лична веза захтева храброст. У њој је одговорност, праштање, борба, падови, осмеси, подвижништво, бол. Ко жели све ове ствари?
Једини који је „видео“ Христа какав је заиста био, био је разбојник. И због овог признања постао је први становник Раја.
Христос је Богочовек, Он нам је отворио двери Царства небеског.
***
Покајање блуднице уништава савремена схватања телесних грехова. Јеванђеље не оцрњује човека, већ га лечи. Марија Магдалена је жена коју је Христос заштитио када је онима који су стајали око ње рекао: „Ко је међу вама безгрешан, нека први баци камен на њу“. А њој: „Одлази и не греши више“. Није јој рекао: „Иди и забави се, ништа се није десило!“. Он јој опрашта, али јој говори да престане да греши јер то води у смрт.
Блудница мрзи телесне насладе, мисли на пакао и све оставља ради Христа. Спасење захтева смеле одлуке. Да бисмо отишли у рај, морамо оставити грех, борити се против њега, излечити се. Не можемо бити заробљени и слободни у исто време.
За блуд Црква има лек: уздржање кроз подвижништво или свету тајну брака. Друге праксе не постоје.
Нека нас Бог просветли да задобијемо срце блуднице која је донела управо ту одлуку.
о. Спиридон Скоутис
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах