Божанско откровење

Божанско Откровење је посебан, тајанствен утицај Бога на човека, саопштавање истинског знања о Богу, о самом човеку и о нашем спасењу.

Назива се натприродним јер његов извор није ништа створено, већ сам Бог, који је изнад сваке природе. Само Он може људима дати духовне истине које превазилазе когнитивне моћи нашег ума и односе се на спасење човека.

Од давнина, Творац се откривао светим и праведним људима, чија је воља била усмерена ка познању Његове воље. То су библијски преци Авељ, Енох, Ноје, Аврам, пророци Мојсије, Давид, Исаија, апостоли Јован, Петар, Павле и многи други. Неки од њих су записали Откровење Божије које им је дато. Тако је, постепено, из многих књига, настало Свето писмо . Библију су писали пророци и апостоли под утицајем Божјег Духа. Стога се Свето писмо назива и речју Божјом, јер је то реч самог Бога, написана од стране светих људи људским језиком.

Духовне истине Светог писма , посебно оне које се односе на Бога и спасење човека, као што ћете видети у наставку, јединствене су и немају аналога у учењима других религија. И то потврђује да хришћанство, у суштини, није могло ништа позајмити од плодова људског ума. У том смислу, чак је и Жан-Жак Русо (1712–1778) рекао: „Погледајте књиге филозофа, колико су безначајне у поређењу са Библијом. Да ли је могуће да тако невероватна, а истовремено једноставна књига буде дело људских руку?“

Божанско Откровење је срж хришћанства и његов чисти извор. Да ли сте икада наишли на књигу која, без обзира колико пута је поново прочитате, увек остаје занимљива и информативна? Вероватно ће чак и најзабавнији роман постати досадан због понављања заплета. Велики немачки филозоф Имануел Кант је признао: „Све књиге које сам прочитао нису ми пружиле утеху коју ми је пружила Божја реч.“ И многи људи су приметили да што више читате Свето писмо, то вас оно више обогаћује и чини мудријим.

Када је енглески писац Волтер Скот (1771–1832) умирао, обратио се свом зету Локхарду речима:

- Сине, донеси ми књигу.

У кући је била велика библиотека, и збуњени зет је поново упитао:

- Која књига, господине?

Умирући човек је одговорио:

- Постоји само једна Књига. Сине, донеси ми то.

Тада је Локхарт схватио шта је писац тражио. И донео му је Библију.

Реч „Библија“ је грчког порекла и значи „књиге“. Ово име указује на то да се Свето писмо састоји од многих књига, укупно 77. Називамо их Светима јер су написане Божанским надахнућем и показују пут ка светости, односно посебну духовну блискост са Богом.

Ове књиге су писане током периода од преко 1.600 година, што је обухватило животе 60 генерација. Написало их је више од 40 аутора из свих друштвених слојева, укључујући краљеве и сељаке, војсковође и рибаре, филозофе и пастире, државнике и лекаре, песнике и научнике. Писани су на различитим језицима, на различитим местима на три континента: Азији, Африци и Европи. Али истовремено, сви они говоре о једној ствари: о томе како је човек изгубио Рај – своје блаженство и срећу, и како се човек може вратити у тај Рај.

Библија није збирка апстрактних догми, није скуп моралних забрана и правила. Библија садржи тајну човекове комуникације са Богом, тајну која се открива искреном трагаоцу. Свако ће у Библији видети себе, разлоге својих грешака и падова, ослонац својих нада. Свето писмо је кључ за откључавање блага људске душе. Она приказује пут човека ка Богу и откриће Бога од стране искрене, верујуће душе.

„Све што је овде написано садржи велико богатство мисли... Нема ниједног слога, ниједног реда у Светом писму, у чијим дубинама нема великог блага“, рекао је Свети Јован Златоусти (†407). Стога, када је француски слободни мислилац Ла Харп бачен у затвор са свакодневном претњом смрћу и када му је Библија пала у руке, након што ју је прочитао, окренуо се Богу, а након изласка из затвора постао је бранилац хришћанске вере.

Свето писмо се састоји из два дела - Старог и Новог завета, иако је јединствена целина. Стари завет је припремне природе; Говори о односу целог универзума са Творцем, о човековом губитку божанског достојанства, о његовим лутањима и потрази за изгубљеним Богом. Стари завет је прорекао долазак Спаситеља и забележио прве духовне и моралне заповести за људе.

Срж сваког Божанског Откровења је Нови Завет, а пре свега Јеванђеље, у којем је утиснут лик Господа Исуса Христа, откривен у догађајима Његовог земаљског живота, у Његовим делима и речима. Тек у Христу се Бог истински, у свој својој пуноћи, открио људима.

Реч Јеванђеље значи добра вест. Ово је вест да су човеку враћени вечни живот, радост и срећа.

„У поређењу са Библијом , све људске књиге су мање планете које своју светлост и сјај добијају од Сунца“ (Р. Бојл).

„Не можете смислити ништа више од онога што је већ у Јеванђељу. Колико пута се човечанство већ повукло од њега и колико пута се окренуло ка њему? Неколико пута ће човечанство завршити свој циклус... неколико мисли ће бити завршено... обрт мисли... и поново ће се вратити Јеванђељу, потврдивши искуством догађаја истинитост сваке његове речи. Вечно, оно ће се укорењивати све дубље и дубље, „као што дрвеће, пољуљано ветром, пушта своје корење све дубље и дубље“ (Н. В. Гогољ).“

„Био ми је потребан... несхватљиво високи идеал вере. И, узевши Јеванђеље, које никада нисам читао сам (а већ сам имао 38 година), пронашао сам тај идеал за себе“ (Н.И. Пирогов).

„Добро чините што тражите једини мир у Јеванђељу, јер је оно неисцрпан извор сваке истине, који разум никада нигде другде неће наћи“ (И. Кант у писму Ј. Стилингу).

„Не сећам се да сам икада узео Јеванђеље са хладним осећајем... У свим годинама, у различитим приликама, враћао сам се читању Јеванђеља, и сваки пут је његов садржај доносио мир и кротост мојој души“ (А. И. Херцен).

„А каква је ово књига, Библија! Величанствена и огромна као свет, укорењена у дубинама Универзума и уздижућа се до тајанственог плаветнила небеског!.. Заиста – ово је реч Божија, док све остале књиге света изражавају само своју људску уметност.“ „Већ сам говорио о преображају који се, у вези са Божанским пословима, догодио у мојој души. Своје освећење дугујем једноставно читању једне књиге. Књига? Да, то је стара, веома стара књига... и ова књига се једноставно зове Библија . С правом се назива и Свето писмо“ (Г. Хајне).

„Нови завет је најбоља књига коју је свет икада упознао или ће упознати“ (К. Дикенс).

Постоји још једна важна тачка коју треба размотрити. Не сви доживљавају Свето писмо на исти начин, и не увек ће читалац речи Божије одмах правилно схватити њено свето, свето значење.

o.Валериј Духањин

приредила Ј. Г. (Поуке.орг)

извор