Проблем разумевања добра и зла

Човек је производ културе. Много тога што имамо не формирамо ми сами, не личним трагањем, већ нам је дато као резултат васпитања, културе, историје, традиције, традиционалне вере, нације и тако даље и тако даље. Односно, човек је производ свих могућих врста култура, а свака култура је пуна својих специфичних митова. Ови митови су увек педагошки. Они образују човека у одређеној парадигми даљег пута, даљег избора. Овај избор се између осталог формира генерацијски. Формира га, рецимо, традиција нашег васпитања и наших родитеља. А наши родитељи у почетку формирају у нама примарне појмове добра и зла. Да ли је ово еталон разликовања добра и зла? Наравно да не. Зато што се у нама формирају одређени митови које ови концепти добра и зла формирају. Али заједно са њима се формирају лажни концепти добра и зла.
Постоје културни митови који говоре да је историја ваше земље увек историја добрих, дивних људи. И у вашој земљи људи су увек много љубазнији и бољи него у остатку света. Религиозни мит ће рећи да је ваша вера нај-најисправнија, нај-најистинитија и да стога нема ништа лоше у томе што ваша вера побеђује друге, јер ако је ваша вера истинита, онда је добро на вашој страни, а ако они нису исте вере као ви, онда код њих нема никаквог разумевања за добро. Постоји маса таквих идеологема, таквих митова који формирају колективно схватање добра и зла. Ви чак и немате никакву рефлексију о овом питању, једноставно се придржавате историјског избора који је већ направљен. Границе твоје државе су увек свете, твоја земља је увек света. Ви сте под окриљем најбоље вере на свету. Сви ваши преци су носиоци светлости. И само у иностранству постоје тамне, мрачне силе које су увек оличење зла. Ово је обична људска митологија, она постоји и постојала је увек и свуда. И чим овај колективни мит почне да функционише, човек ни не размишља шта треба да ради.
На потпуно природан начин, човек бира између добра и зла прикључујући се већ оствареном колективном избору. И ово је веома тешка прича, јер је то прича читавог човечанства. Добро и зло се испостављају као колективни појмови. Ово је веома, веома опасна ствар. Јер се добро и зло не може тако остварити. Зато што ове митологије добра и зла формира људска свест пећинског човека. Баш тог тренутка када је човек оградио своју пећину чистом оградом и рекао: ово је света земља, а ко уђе у ову земљу без дозволе, мој је непријатељ. И ако ја тог непријатеља ударим батином по глави, онда ће то бити добро. Тако се то догађа у примитивним племенима.
о. Алексеј Умински

приредила администрација Поуке.орг

извор