"И не саображавајте се овоме вијеку, него се преображавајте обновљењем ума свога, да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља Божија".(Рим.12,2)
Свети Апостол Павле саветује Хришћане у Риму, али и све потоње генерације Хришћана, да се не саображавају овоме вијеку него да се преображавају обновљенем ума свога , тј. да задобију ум Христов. (1. Кор.2,16)
А то значи да ми Хришћани " не примисмо духа овога свијета, него Духа који је од Бога, да знамо што нам је даровано од Бога; ( 1 Кор.2,12). А плодови Духа Светога су : љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање.“ (Гал. 5, 22-23)
Нажалост врло често ми Православни Хришћани, како свештена лица свих чинова исто тако и верници, више се својим животом саображавамо овом вијеку него што се преображавамо и ум Христов имамо.
Дух овога света , са својим заводљивим и примамљивим искушењима "мами" сваког од нас да се саобразимо њему и постанемо једно са њиме и тако се полако одвојимо од црквеног- богослужбеног живота а самим тиме од самог Господа нашег Исуса Христа.
Врло чести покушаји разних свештених лица као и верника да се приближимо савременом човеку кроз савремене методе психологије или филозофско- социолошких расправа и симпозијума као и уметничких или спортских догађаја нажалост не приближавају лик Христов човеку нашег времена.
Изгледа да кроз "световне методе" којима се служе одређена свештена лица или верници , да би се приближио Господ наш Исус Христос савременом човеку , да се некако заклиње лик Господњи а на површину испливавају те личности и самим тиме се ствара култ личности .
Најчешће се дешава супротно од онога што је рекао Свети Јован Крститељ за његов однос са Христом, а то би требало да важи за све нас како клирике тако и лаике у нашем односу са Господом: "Он (Исус Христос) треба да расте, а ја да се умањујем." ( Јн.3,30).
Смирење је кључ за приближавање Господа нашег Исуса Христа свим људима свих генерација па и ове наше тзв. вештачке интелигенције. А смирење је нераскидиво повезано са светотачким предањем Православне Цркве који свој најдубљи израз доживљава кроз литургијски начин живота , тј. кроз наше учешће у Светој Евхаристији.
Када су питали Владику Атанасија Јевтића шта Црква ради или доприноси овом свијету, он је одговорио :" Служи Свету Литургију!" И управо кроз узвишени богослужбени дух Свете Литургије Господ наш Исус Христос привукао је руске изасланике Светог Кнеза Владимира и мајке му Свете Кнегиње Олге читав руски народ у окриље Православне Цркве.
А како је тада пре десет векова привукао руски народ ка Себи кроз Свету Литургију тако је и у 20 веку привукао амерички народ кроз Свету Литургију ка Себи , оличеног у личности младог Американаца , студента философије , Јуџина ( потоњег јеромонаха Серафима) Роуза. Наиме када је једном приликом у Сан Франциску ушао у руску Цркву " Пресвете Богородице ", за време Свете Литургије коју је са пламеним жаром служио Архиепископ Сан Франциска и Шангаја Јован , потоњи Светитељ, осетио је тада млади студент Јуџин у својој души да је " сада дома"! ( Now I am at home.)
Заиста Православна Црква је Дом свих верујућих, Дом Хлеба ( Бетлехем= Дом Хлеба) и то "Хљеба Живота "(Јн. 6,35) како рече за самог Себе Господ наш Исус Христос. А то значи и да сваки: " ко једе од овога хљеба живјеће вавијек;" ( Јн.6,51) јер " хљеб ћу ја (Христос) дати тијело је моје, које ћу ја дати за живот свијета. који сиђе са Небеса"(Јн. 6,51).
Пре Тајне Вечере и конституисања Свете Евхаристије Господ наш Исус Христос најављује ту највећу Свету Тајну својим ученицима , Светим Апостолима а кроз њих своме роду људском. Света Тајна Евхаристије даје се роду људском кроз учешће у Светој Литургији, и управо она је увек најсавременија и увек најактуалнија беседа о Господу нашем Исусу Христу.
Божанску силу Свете Литургије осетили су многи и у Африци, као што видимо у списима покојног православног мисионара јеромонаха Козме Григоријатског . Где је служена Света Литургија магије и враџбине афричких шамана и магова су биле немоћне тако да су многи од њих постали Православни Хришћани и свештеници.
Заиста драга браћо и сестре, нема потребе да се саображавамо " духу овог вијека" да би се " додворили " и тим путем кобајаги приближили лик Христов савременом човеку, него да будемо ватрени молитвеници који свим бићем учествујемо у Светој Литургији и са смирењем и покајањем се причешћујемо.
Тиме драга браћо и сестре, показујемо да нема снажније беседе о Господу нашем Исусу Христу до нашег учешћа у Светом Причешћу. Само тако се преображавамо и ум Христов задобијамо а самим тиме постајемо најлепша беседа о Господу нашем Исусу Христу. Јер само тада ће се пројављивати кроз нас дарови Духа Светог, толико неопходни роду људском а поготово у ово данашње бурно доба , дарови као што су : љубав , радост , мир...( Гал. 5,22)
архимандрит Евсевије Меанџија
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.