Jump to content
  • Милан Ракић
    Милан Ракић

    Пилотима Шестог ловачког пука-одлетелим у вечност…

    Само буктињама збори се кроз тмине;
    У зрцалу мача будућност се слика;
    Преко палих иду пути величине;
    Слава, то је страшно Сунце мученика. 

    (Јован ДУЧИЋ, Химна победника)

    image-1.jpg

    5. април 1941. године - управо сада, око 21 сат. Манастир Крушедол...

    56531179_10206068010016479_8314716068379

    Пилоти 51 групе. Шестог ловачког пука поред ловца ИК3

    Утихнула су звона древне светиње…

    Пилоти 32. ловачке групе Шестог ловачког пука са пратећим саставом су међ` манастирским зидинима…

    Крушедола…

    Свако са својим мислима. У тишини… Са Богом…

    56352684_10206068013296561_2612637445199

    Манастир Крушедол

    На летелишту испред манастира, налазе се „постројене“ три ескадриле ове ударне ловачке групе. Са 27 најмодернијих ловаца Месершмит Ме-109…

    У сталном су контакту са колегама на земунском аеродрому… Из 51. ловачке групе… Са такође три ескадриле. Они имају 16 авиона. Десет „месера“ и шест ИКЗ…

    56526725_10206068098898701_2774021021735

    Месершмит Ме-109Е из састава 6. Ловачког пука

    И они чекају.

    Ослушкују…

    Тишина…

    Погледају каткад ка Бежанијској цркви…

    56780997_10206068016496641_8735671856079

    Црква Сцетог Великомученика Георгија

    У манастиру, са својим пилотима и механичарима је и њихов командант пука.
     
    Потпуковник Божидар Костић…
     
    Тихо им се обраћа…
     
    Издаје задатке… Бодри их да мало одспавају…
     
    Буђење и први извиђачки летови почињу сутра, 6. априла… У три сата…
     
    Таман кад прође оно тамно – „глуво доба“ ноћи…
     
    Опет тишина…
     
    Манастир…
     
    Молитва…
    56296915_10206068022536792_4700595165759
    Потпуковник Божидар Костић, пилот ловац
     
    Понеко и заспи… У манастиру…
     
    Колеге у Земуну нису те среће…
     
    Иако је наређено повечерје, читаву ноћ се по аеродрому мотају сенке…
     
    Људске…
     
    То нису људи…
     
    То су изроди људски…
     
    Ометају сан. Таман први сан на очи, а неко лупи на прозор…
     
    Сенка се изгуби у тмини Дојног поља…
     
    Сан се некако врати…
     
    Сенке се појаве опет…
    56214336_10206068024456840_5824355517463
    Генерал пуковник Александар Лер
     
    Понеко, „ломећи се“ измеђ` сна и јаве, наивно помисли: „Ма неће они нас сутра… Неће уопште… Можда… Па њихов командант „Саша“ је наш! Православац по мајци!“
     
    И тако… Чекају…
     
    И знају наредбу…
     
    Остала је иста!
     
    Без обзира што је колико прекјуче, онај изрод Владимир Крен из Загреба авионом побегао у Бечко Ново Место и Александру „Саши“ Леру однео наше ратне планове…
    56325169_10206068118459190_3485352358542
    Капетан Владимир Крен
     
    “Саша” ће остати упамћен као дивљак…
     
    Човек који је дивљачки разорио понижену земљу и њен престони град… И још много градова и села... 
     
    И њега и издајничко псето Крена, дочекао је на крају рата метак… Као милост…
    56472509_10206068051937527_5086873494885
    "Паклена врата Београда"
     
    Сви су на картама и у својим главама разрадили линију која „не сме пасти“…
     
    Инђија-Војка-Авала-Панчево… „Паклена врата Београда“…
     
    Чекали су јутро… Шестог априла…
     
    И часно борећи се, одлетели у вечност!

    Милан РАКИЋ
     
     
     



    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Нема коментара за приказ.



    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...