О родослову Господа Исуса Христа...

aутор: Ст. Софроније Врачански
Најстарији праведници нису знали шта је књига, нити су је имали, али зато су имали чисто срце и разум, били су просветљени Духом Светим, познавали заповести Божије и лично су разговарали са Богом. То су Ноје, Аврам, Исак, Јаков, Мојсије и други пророци. Али касније, када су људи осиромашили у вери и постали недостојни Духа Светога, милостиви Бог им је дао Свето Писмо да из њега науче шта је Божја воља. Коначно, када је дошао Христос, који је рођен од Свете Дјеве Марије, све је рекао устима апостола и послао их по целом свету да открију вољу Божију. Али пошто је Христос знао да ће се многи јеретици појавити у свету и да ће покушати да униште прави пут хришћана, зато је благословио да се напише Наука Његова, тј. Јеванђеље, да људи из њега науче истину и да не буду оштећени од кривог јеретичког учења.
Прво Јеванђеље написао је Матеј, осам година после Христовог вазнесења, друго Марко, десет година после Христа, треће Лука, после петнаест година, и четврти - Јован после тридесет и две године.
Када је писао прво Јеванђеље, Матеј је започео Христов родослов од Авраама и Давида, јер су Јевреји желели да знају како се Христос родио. Матеј је набројао све нараштаје од Авраама до рођења Христовог и назвао га Сином Давидовим и Авраамовим (Мт. 1, 1), да би се Јевреји обрадовали и поверовали јер је Бог рекао Аврааму и Давиду да ће се Христ родити из њихове лозе. Матеј почиње са њима и каже: Родословна књига Исуса Христа, сина Давидовог, сина Авраамовог (Мт. 1,1). Матеј га је назвао Давидовим сином , јер је постојао и други Исус - Син Сирахов. Јевреји су више поштовали Давида него Авраама, јер је Давид изабран за краља од стране Бога и Богу се највише допадао. Давид је био прави Христов пралик, јер као што је Давид царовао после одбаченог Саула, тако је Христос царовао после грешног Адама, који је био изгнан из царства раја. Аврам је родио Исака (Мт. 1:2).
Матеј почиње родослов Христов од Авраама, јер Авраам беше отац Јевреја, из његове лозе се родио Христос, и кроз Христа се благословише сви народи, који беху проклети због Адамовог преступа. Матеј није поменуо Авраамовог сина Исмаила, већ само Исака, јер Јевреји нису потекли од Исмаила, већ од Исака, који је био благословен као његов отац Авраам.
Исак је дат оцу два пута: први пут, када је Бог рекао да ће Сара родити Јакова, а Јаков ће родити Јуду и његову браћу (Мт. 2,1). Помиње Јуду, јер ће се из његовог рода родити Христос. Споменуо је и Јудину браћу, јер јеврејски народ потиче од дванаест Јаковљевих синова. Овај народ је био подељен на дванаест племена, а вођа сваког племена био је један од Јаковљевих синова. Они су се називали патријарсима израиљског народа, од кога се родио Христос.
После њих, Матеј је навео све нараштаје и праведнике, до рођења Христовог, јер су сви били праведни и свети, што се јасно доказује њиховом вером и њиховим добрим делима. Јер, вером је Авељ принео Богу угодну жртву и назван је праведним. Вером је Енох узет жив са овог света и није видео смрт. Вером је Ноје саградио ковчег и спасао се жив заједно са свима који су били с њим. Вером је Авраам напустио своју отаџбину и настанио се у туђини коју му је Бог обећао. Вером је Сара родила старца Исака. Вером је Авраам принео свог сина на жртву, верујући да Бог може да васкрсне заклане. Вером је Јаков, умирући, благословио Јосифове синове. Са вером је Јосиф, када је умирао, рекао да ће Јевреји изаћи из Египта. Са вером се Мојсије роди и одрасте, и остави злог фараона и побеже из Египта. Вером је прошао Црвено море, у коме су се Египћани удавили. Вером су три младића угасила огњени пламен у пећи у Вавилону. Са вером је Данило затворио уста лавовима. Вером су сви мученици пострадали и примили Царство Небеско, како каже апостол Павле: сви ови свети вером су победили царства, извршили правду, испунили обећања, затворили уста лавовима, угасили су силу огња, побегли од оштрице мача, од нејаких постали стасити, били јаки у рату, васкрсавали мртве и сви помрли у вери, иако нису сви они претходно примили ово обећање од Бога, као Авраам и други, него су га у мислима посматрали издалека са надом ( Јевр. 11:4-40). Јер, ко има веру, има и наду и стрпљиво чека, као што сви чекамо благослов који је Бог обећао да ће нам дати, и који су ови стари праведници примили, неки вером, а неки по добрим делима, јер је један Бог, једна је вера хришћанска, једно је крштење (Еф. 4, 5). Зато Бог жели да будемо једно (Јн. 17,11, 21,22) да будемо сједињени (повезани) кроз веру и љубав, да живимо у миру и слози, да будемо сви као једно тело и једна душа, да се волимо и поштујемо као права браћа, јер смо рођени из исте крстионице Духа Светога.
Иако смо различити по годинама и карактеру, Дух Свети нас је још на крштењу ујединио да будемо једно тело. Али ако не волимо једни друге, ако се не слажемо у сваком добру, ако не штитимо и не подржавамо једни друге, онда јасно губимо благодат (дар) наше вере, коју нам је Бог дао на светом крштењу. Јер, Бог и благодат Духа Светога је љубав (1. Јн. 4, 8), а ко има љубав, односно ко воли људе, у Богу живи и Бог у њему, дакле, браћо хришћани, морамо увек да имамо љубав међу собом, и ако смо сагрешили Богу, покајмо се свим срцем својим, а када се очистимо од телесних и душевних грехова, причестимо се Телом и Крвљу Његовом. Ко нема чисто срце и није припремљен покајањем и исповешћу, нека не приступа овој страшној тајни, јер, како јасно каже свети апостол Павла: „ који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега.“ (Кор. 11,29). А ко се достојно причешћује, освећује душу и тело своје, као што је и сам Христос рекао: „Ко се достојно причешћује, живи у Мени и Ја у њему“ . Слава Богу у векове векова, амин.

св. Софроније Врачански

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор