Мајкл, 12-годишњи дечак са Свете Горе

пре 40 минута, verum est in beer рече

Да мали чини чуда, левитира и остало, па да човек каже нека га тамо.

пре 21 минута, verum est in beer рече

Искрено, нема везе са везом. Колико се мени чини, то има тотално други смисао

Ако Вам није проблем да изложите укратко.

Цитат

Није Он никакав прототип и установитељ, Он није дошао да створи монаштво, већ да нас спаси.

Да ли је Христос живео монашким начином живота (практикујући сва три завета: девственост, послушност и нестицање), или је био ожењен (што је било обавезно у традицији јеврејског народа и вере)? Ко је прототип и установитељ монашког живота, ако не сам Христос?

Цитат

Монаштво као монаштво је тек касније настало и због тотално других ствари.

Ово је до пола тачно. Организовани вид монашког живота јавља се тек у 3-4. веку. Али, монаштво као начин живота постоји у Цркви од самог почетка. И не само у Новозаветној Цркви, већ и у Старозаветној.

Na kraju krajeva, Bog u Knjizi Postanja nije rekao 'Ne valja da je covek sam, daj da mu nacinimo monasko bratstvo', nego mu je stvorio zenu.

1 hour ago, verum est in beer рече

Да, као дело појединаца. Када би гледали у глобалу, то су били промили.

Наравно, увек је било, и биће, дело појединаца, јер надилази природни (пали) начин живота. Међу Апостолима беше један Јован Богослов (љубљени Христов ученик).

Цитат

И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им: рађајте се и множите се, и напуните земљу " 1Мој 9:1

Нисам баш разумео шта хоћете овим да кажете?

Цитат

Где Христос учи да треба да живимо монашким животом?

На многим местима. Сам Христос је савршени пример монашког живота. Као што Вам написах у прошлој поруци; Исус је сам испуњавао и практиковао сва три монашка завета. Био је девственик, није имао никакво имање у свом поседу (нестицање) и био је у послушању првенствено свом небеском Оцу, а онда и својим земаљским родитељима. Био је чак послушан и својим мрзитељима јер им је дозволио да ураде то што су урадили. Дакле, сам Христос је један савршени монах који самим својим постојањем постиче своје ученике да Га следе у потпуности. Неки то могу, а неки не. Монаштво није суштина хришћанског живота, већ форма. Али, монаштво је у свести и учењу Цркве одувек било узвишеније од брачног живота. То је факат, који се некоме може свиђати, а некоме не. 

Христов опис (и позив) монашког живота најбоље је изражен у Матеј 19 :16-30. у коме одрицање од свега земаљског назива савршенством. Но, то је само једно место из Писма које се односи на монашки живот.

Цитат

Епископи су се на почетку венчавали, па је тек после под утицајем монаштва то укинуто.

 Да, али не сви. Било је како безбрачних, тако и ожењених Епископа. Да ли сте се запитали зашто је Црква (вођена Духом Светим) то укинула? Да ли сте размишљали који је Апостол највише урадио за Цркву Христову? Па Павле. Павле који је био слободан и везан искључиво за Христа. Епископи са породицама једноставно нису у могућности да се једнако посвете пастви/епархији и породици. Једно од та два мора да страде, немогуће је бити предан обема. Зато је Црква укинула ожењени Епископат и никада га неће ни вратити. Епископ мора сав бити предан својој Епархији. Ту не остаје никаквог простора за породицу. Сви такви бракови би пропали, ако којим случајем све те супруге не би биле матушке Јелисавете (попадија Св. Јована Кронштатског). 

Цитат

Био је и световни, тј парохијски или азматски типик, који је опет под утицајем монаштва истиснут и превагнуо је монашки, који се искрено никада и није поштовао и који је опет стран световном животу.

Ово нема неке везе са овом причом. 

Цитат

Монаштво је по мени страно православљу, 

Ово болдовано је страно Православљу, односно може се рећи да је таква тврдња једна својеврсна хереза. Ако је монаштво страно Православљу, онда Православља нема. Остаје само протенстантизам. И то без Богочовека, који сам бејаше и јесте монахујући. Притом, само монаштво није ништа друго до практиковање надприродног живота (у овом времену и простору) које долази из Царства Божијег у коме ће сви спашени бити оно што монахујући покушавају да остваре овде. Рећи да је монаштво страно Православљу, једнако је рећи да је лопта коцкаста.

Цитат

оно не треба да буде водиља.

"Ангели су светлост монасима, а светлост, пак, свима људима јесте монашки живот". Рече Црква кроз уста Св. Лествичника.

Цитат

Јесте, монаштво је претрпело многе жртве за веру, јесте учинило многе велике ствари и изнедрило многе велике људе, али оно треба да буде тихо и са стране, а не да буде центар православља.

"Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји." (Мт 5. 14)