Духовни великан Београда - прота Дејан Дејановић

Протојереј-ставрофор Дејан Дејановић (1930—2016) остао је уписан у историју Српске православне цркве као један од најомиљенијих и најзначајнијих духовника послератног периода. Иако је највећи део живота провео далеко од медијске пажње, његов тихи, али неуморни пастирски рад оставио је неизбрисив траг у срцима хиљада људи.

Када је 1986. године дошао у Београд и преузео скромну и тада поприлично запуштену гробљанску цркву Светог Трифуна на Топчидеру, многи су тај премештај посматрали као казну. Међутим, прота Дејан је често понављао своју чувену девизу: „Нема малих парохија, већ само малих свештеника.” За неколико година, својом благошћу и очинским приступом, успео је да разбије предрасуде о гробљанској капели и од ње створи један од најживљих духовних центара у престоници, који је заједница касније прозвала Кампсада.

Живот оца Дејана био је испуњен искушењима и ратним избеглиштвом. Из родног Босанског Петровца је избегао испред усташког тррора 1941. године. Све то је изградило човека огромне ширине и разумевања за људске слабости и патње. Пре доласка у Београд, пуне 22 године служио је у Мркоњић Граду у Босни. У време строгог комунизма, када су свештеници углавном били изоловани, прота Дејан је срушио баријере тако што је редовно посећивао утакмице локалног фудбалског клуба, дружио се са омладином и стекао огромно поштовање чак и међу неправославним становништвом.У Београду је покренуо знамениту трибину „Духовни разговори”, која је одржана чак 343 пута. На њој су гостовали бројни епископи и интелектуалци, а сале су увек биле препуне младих људи који су тражили одговоре на савремена животна питања.

Као врстан исповедник, прота Дејан је највише пажње посвећивао очувању породице, коју је сматрао темељем друштва. Његови савети родитељима и данас су врло актуелни:

Педагогија је вештина стрпљења: Упозоравао је да родитељи често праве грешку јер желе брзе резултате преко ноћи. Говорио је да подизање човека захтева дуготрпљење, време и пре свега лични пример, а никако нагле казне и присилу.

Јединствен заједнички фронт:

Наглашавао је да отац и мајка пред децом морају наступати потпуно усаглашено. Ако отац нешто брани, а мајка тајно дозвољава, деца то инстинктивно осете и почињу да манипулишу слабостима родитеља.

Тајна успешног брака:

Сматрао је да данашње време доноси брзе разводе због себичности. Брачни суживот, према његовим речима, не почива на површној заљубљености, већ на спремности оба супружника да жртвују свој его зарад мира у кући.

Отац Дејан се упокојио 31. јануара 2016. године, а сахрањен је управо испред топчидерске цркве којој је посветио три деценије свог рада. За собом је оставио богату духовну баштину и сећање на свештеника који никога није посматрао као број, већ је сваком човеку прилазио са љубављу, топлином и речју утехе. Његов лик и дело остају светао пример како хришћанска љубав, благост и култура дијалога могу да преобразе средину у којој човек живи и ради. Вечан му спомен!

извор