ХРИСТОС УКРАСИТЕЉ

Сине Божји, красото вечности!
Ти си украс земаљске худости;
Красота Ти у звездама сија,
У цвет мири, у пламену нија,
Опевана славујевим гласом,
Шушњем лишћа и морским таласом,
Изрезана у див-планинама,
Исписана шарним долинама,
Навезена дугом и муњама,
Ишарана по кожи тигрова
И крилима лаких лептирова,
Заслађена медом и нектаром,
Окађена смирном и ливаном.
Но све ово слика је пребледа
Красоте Ти коју небо гледа,
Та красота не зна за промену
Ни за старост ни ропство времену
Ни за боре чела смежурана
Ни за сузе срца самохрана
Ни за трулеж ни за гробну таму
Ни сав ужас досуђен Адаму.
Том красотом некад и ми сјасмо,
Докле греху под власт не потпасмо.
Том красотом Адам краси главу –
Грех и смрт је даше забораву.
Ти је снесе на земљу у телу,
У целини, не у једном делу:
Показа је људима у лице,
Јоште од ње блистају светлице,
Те нам светле у земној ругоби
Од самртне отимљу нас коби.
Ти си, Христе, Царевић прекрасни
Ког свет знаде у сну и у басни,
У пророштву и у нагађању,
У чекању и дугом надању –
Док Ти дође, од сна сваког слађи
И од света старији и млађи,
Лепши, јачи но цар у баснама
И милији но Бог у песмама.
Ти се јави у човечјем телу
Да човеку дигнеш палу цену,
Да осветлиш време вечитошћу,
Да мирошеш кукњаву радошћу,
Да украсиш што је поружњало,
Да подигнеш што је у кал пало,
Да исправиш што се искривило,
Да повратиш што је негда било.
Красота се Твоја умножила,
Твојим ликом светце украсила,
Твојим ликом цркву обасјала,
Земљу на Рај њиме подсетила. -
Слава Теби, наш Украситељу,
Слава Теби, Христе Спаситељу!

Свети Николај Охридски и Жички