Не плаши се да кажеш да осећаш страх

НЕ ПЛАШИ СЕ ДА КАЖЕШ ДА ОСЕЋАШ  СТРАХ

Не плаши се да признаш да те је страх
у своја четири зида кад останеш сам.
Не осећа свако страх, он је нормална ствар.
Он је онај ветра дах који осећаш  невреме кад наиђе.
Олује буду и прођу. И људи трају и нестају.
Најбољи коњи се за трке са препонама узимају.
Гвожђе се кује у ватри, оно може да је преживи...

Не плаши се да кажеш да те је страх јер ниси сам.
Анђео чувар дат ти на рођењу никад те неће оставити
и Бог који све види и све зна
 ће ти послати своје људе да не будеш сам,
они ће да повуку твој брод из олује да не потоне...
Пут свој погледај.
Они су већ ту.
Они мало причају.
Они не питају.
Они знају шта мислиш и кад ћутиш.
Они небитни, они су већ отишли
јер кад једрењак  тоне,
пацови побегну,
капетан  прво
побаца у воду невредне ствари
онда небитне људе,
јер сваки терет  вуче на дно.
Не осврћи се у прошлост
тамо се ништа није променило,
тамо се никад ништа неће променити.
Деда је на небу са својим гускама
које су се претвориле у облаке...
Мислиш да он не зна кроз шта пролазиш?
Mислиш да му је лако што није ту сад
поред тебе...
Био је некад  Петар од камена.
Запамти људска душа не умире,
само је бедно људско тело смртно.
Драги људи који су отишли
гледају са неба шта радиш
и страх их је да не попустиш,
да не изгубиш своју душу,
да те непомници не повуку на дно
јер они вребају са свих страна,
они желе снажне душе,
оне слаби их не интересују
њих добијају лако
једним ударцем шапе,
не трудећи се,
не размишљајући много...
Победа је оборити снажног,
устани и бори се,
велики је грех
немање свести о греху.

Запамти непомници
не носе крст око врата.
Колико ли их је таквих прошло кроз
твој живот и твој сан,
колико ли их је таквих прошло кроз твој стан,
колико ли их је на твом срцу оставило свој траг...
Заборави их и њихове сенке отерај.
Умеју они и да гађају камењем,
да уједају, клеветају, сикћу, проклињу...
Не обраћај пажњу.
Није свим лисицама грожђе слатко,
нарочито оно које им је измакло из замке...
Заборави их и њихове сенке отерај.
Или си наш или си њихов.
На цркви светог Петра и Павла увек су отворена врата.
Живот је дар, он мора да се живи до краја,
на крају крајева свако добије шта је заслужио.
У  име Оца и Сина и Светог Духа устани
и не напуштај свој пут.
И кад год паднеш
примири се,
сакупи снагу и устани јер ниси сам.
Замисли како је било Пересвету
кад је звер погледао у очи...
Знаш ли ко је био Александар?
Знаш ли како је у души твом Александру
но он није оставио своје огњиште,
не краде, никога није убио,
он не иде за бесрамним женама које се
не стиде ничега и никога...
Он поштује своју матер.
Он никада никога није осрамотио.
Па ако некад и посрне, он устане и иде даље,
он не напушта свој пут...
Он се бори са демонима који га нападају
супроставља им се и одупире, буди са њим...
Заборави на изгубљене битке,
многе ти нису ни требале...
Заборави на туђе поразе,
свако је бирао свој пут.
Гледај у будућност...
Нема много година пред нама.
Гледај у своју децу,
устани и иди даље
и бори се...
Реци ми
ко је многе бродове на мирно море извео,
ко је град Мир од глади спасао,
кога је из тамнице Диоклецијанове  Сведржитељ  избавио
ко је у Никеји сведочио за Истину...

Мислиш ли да те је Он напустио?
Један смо живот добили на поклон од Бога,
нећеш никад више имати шансу да будеш човек.
У божијим очима једно столеће траје колико један дан...
Погледај дом свој човече...
Опрости да би ти и она опростила...
Свака прва жена је боља него друга, трећа и све остале,
она те бар никад није осрамотила за разлику од извесних...
И није побегла са бојишта него ће тамо остати до краја...
Устани и бори се, ове олује пролазе, неке друге доћи ће
но ниједна неће бити страшнија од ове кроз коју корачаш...
Бог ти је већ послао своје људе који ће ти помоћи,
погледај око себе, они су већ ту...
Кроз гору и воду и долином сјена смртнога Он ће те провести,
душу ће твоју утешити, на тиху воду ће те извести
стазама праведним већ идеш...
Не плаши се да кажеш да те је страх
и не бој се зла јер ниси сам...

ОЛИВЕРА ОГЊЕНОВИЋ - СИНЂЕЛИЋ