Волети Бога преко разарања Троје и Картаге, и без утехе. Љубав није утеха, она је светлост.
Никад не мислити о некој ствари или о неком бићу које се воли, без претпостављања, ако их немамо пред очима, да је дата ствар уништена а дато биће умрло.
Нека та мисао не ослабљује осећање стварности, него нека га чини интезивнијим.
Сваки пут када се каже: „Нека буде воља твоја“, представити себи у целини све могуће несреће.
Извор: Simone Weil, La Pesanteur et la grâce, Paris: Plon, 1988.
Превод: Петар Вујичић
Recommended Comments