Барокно зидно сликарство у Мађарској: Фреске манастира Грабовца

Истраживачка група на смеру Историја уметности Католичког факултета Петер Пазмањ, завршила је дугогодишњи пројекат изучавања споменика барокног зидног сликарства у Мађарској.

Као резултат овог значајног истраживања у области историје уметности, радови истраживача биће у периоду од 2019. до 2022. године објављени у репрезентативној едицији од 4 велика тома под насловом Барокно зидно сликарство у Мађарској.

Приређивач заједничког издања Мађарске академије уметности, Мађарског музеја архитектуре и Документационог центра за заштиту споменичког наслеђа је др. Јанош Јерњеи Киш.

Издање обједињује целокупан каталог барокних фресака са територије данашње Мађарске. У њему се детаљно обрађује и историјат грађевина у којима се барокна дела налазе, делатност фрескописаца и поручиоца, као и историјат настанка зидних слика и њихово садашње, актуелно стање.

Други том овог издања изашао новембра 2020. године обухвата жупаније Барању, Шомођ, Толну и Залу. У њему је нашло места више од 50 грађевина црквеног и световног карактера, украшених барокним фрескама. О њима је петнаест историчара уметности написало прелепе, фотографијама богато илустроване, научне радове.

На више од 40 страница, са 23 илустрације у боји у овој књизи историчар уметности др Ксенија Голуб аутор је најопширније студије која доноси опис јединствених фресака српског православног манастира Грабовац.

Подигнута између 1736. и 1741. године, црква грабовачког манастира посвећена је Светим Архангелима а њен живопис по налогу владике Софронија Кириловића радили су Андреј Шалтист и Франц Флоријан Хофман.

Научни текст писан је на основу архивског и теренског истраживачког рада протеклих десетак година. У њему се детаљно описује свака зидна слика ентеријера цркве (укупно око 100 композиција!) као и декоративно сликарство које у српској уметности представља јединствен пример, јер у њу уноси западноевропске, барокно-илузионистичке тенденције.

Зидно сликарство храмова Српског Ковина и Стоног Београда, иако настало у 18. веку, није ушло у круг поменутог истраживања, јер оно није рађено по принципима западноевропског барока. Тако је од српских споменика на територији Мађарске у овај пројекат укључен једино Грабовац.

Ово издањe има огроман значај за Србе у Мађарској, јер о Грабовцу – који је дуго био наш једини живи манастир – овако детаљан рад из области историје уметности све до сада није објављен.

Извор: Инфо-служба СПЦ