Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'грабовца'.
Found 4 results
-
Барокно зидно сликарство у Мађарској: Фреске манастира Грабовца
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Култура
Истраживачка група на смеру Историја уметности Католичког факултета Петер Пазмањ, завршила је дугогодишњи пројекат изучавања споменика барокног зидног сликарства у Мађарској. Као резултат овог значајног истраживања у области историје уметности, радови истраживача биће у периоду од 2019. до 2022. године објављени у репрезентативној едицији од 4 велика тома под насловом Барокно зидно сликарство у Мађарској. Приређивач заједничког издања Мађарске академије уметности, Мађарског музеја архитектуре и Документационог центра за заштиту споменичког наслеђа је др. Јанош Јерњеи Киш. Издање обједињује целокупан каталог барокних фресака са територије данашње Мађарске. У њему се детаљно обрађује и историјат грађевина у којима се барокна дела налазе, делатност фрескописаца и поручиоца, као и историјат настанка зидних слика и њихово садашње, актуелно стање. Други том овог издања изашао новембра 2020. године обухвата жупаније Барању, Шомођ, Толну и Залу. У њему је нашло места више од 50 грађевина црквеног и световног карактера, украшених барокним фрескама. О њима је петнаест историчара уметности написало прелепе, фотографијама богато илустроване, научне радове. На више од 40 страница, са 23 илустрације у боји у овој књизи историчар уметности др Ксенија Голуб аутор је најопширније студије која доноси опис јединствених фресака српског православног манастира Грабовац. Подигнута између 1736. и 1741. године, црква грабовачког манастира посвећена је Светим Архангелима а њен живопис по налогу владике Софронија Кириловића радили су Андреј Шалтист и Франц Флоријан Хофман. Научни текст писан је на основу архивског и теренског истраживачког рада протеклих десетак година. У њему се детаљно описује свака зидна слика ентеријера цркве (укупно око 100 композиција!) као и декоративно сликарство које у српској уметности представља јединствен пример, јер у њу уноси западноевропске, барокно-илузионистичке тенденције. Зидно сликарство храмова Српског Ковина и Стоног Београда, иако настало у 18. веку, није ушло у круг поменутог истраживања, јер оно није рађено по принципима западноевропског барока. Тако је од српских споменика на територији Мађарске у овај пројекат укључен једино Грабовац. Ово издањe има огроман значај за Србе у Мађарској, јер о Грабовцу – који је дуго био наш једини живи манастир – овако детаљан рад из области историје уметности све до сада није објављен. Извор: Инфо-служба СПЦ -
У посети породици Филимоновић из Грабовца Представници Хуманитарне организације Срби за Србе посетили су средином марта породицу Филимоновићиз Грабовца код Обреновца. Филимоновићи су били жртве породичног насиља које је оставило психофизичке последице на њихово здравље. Сада породицу чине самохрана мајка Ивана и деца Александар (11 година), Марина (10) и Ђорђе (9).Мајка отежано говори и нерадо се присећа тог периода с обзиром да онда изнова проживљава те ситуације, а Ђорђе има астму. Филимоновићи живе у старој оронулој кући у коју не вреди улагати. Поред куће имају бунар, али вода није за пиће. Немају ни купатило, па се купају у кориту и користе пољски тоалет. Живе од дечијег додатка (11.000 динара), помоћи цркве и добрих људи и првенствено уз помоћ Иванине три сестре.Такође, обрађују мању башту. Ипак, иако су многи обилазили породицу Филимоновић до дана данашњег није решен њихов горући проблем, а то је кућа.У дворишту се налази и штала која је новије градње и која би могла да се преуреди како би постала стамбени објекат што је већ и започето. У том смеру би и наша организација покушала да помогне у наредном периоду. Породици је потребна и нова веш машина, замрзивач, бојлер, а жеља им је и да имају пластеник.Позивамо све Обреновчане и добре људе широм Србије и света да се укључе у акцију помоћи за породицу Филимоновић да би за ову намучену мајку и ову дивну децу дошли неки лепши дани. https://www.srbizasrbe.org/u-poseti-porodici-filimonovic-iz-grabovca/
-
Празник Свете Ирине – имендан игуманије Грабовца
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
-
Мати Ирина, настојатељица манастира Грабовац, прославила је 10. августа свој имендан Светом Литургијом којом је у светињи началствовао протојереј-ставрофор Јован Петровић, уз саслужење обреновачког свештенства и драгог госта оца Рафаила, игумана манастира Подмаине код Будве. Отац Рафаило је беседио о Светој Ирини, по којој је мати добила име, и о њеној непоколебљивој вери и оданости Христу. Отац Рафаило је подсетио да је народу потребно да опипа светињу, да је осети, али светиња над светињама је светиња Тела и Крви Христове. „Највећа трагедија нашег народа јесте у томе да не препознајемо највећи дар Господа, а то је Црква Христова, Света Литургија и Свето причешће“, рекао је отац Рафаило. Поред беседе оца Рафаила, чућете и нашу колегиницу Јадрнаку Јанковић која говори о Светој Ирини која је живела 103 године и која се подвизавала у 9. веку. Прилог смо преузели са интернет странице радија Источник, Епархије ваљевске View full Странице
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.