Кандић и Бисерко верују у злочине Срба али не верују у злочине над Србима

Sumnjam da su otetim Srbima na Kosovu, nelegalno uzimani

(i prodavani) organi

Piše: Piše: Sredoje Simić

Ugledni i uvaženi opšti i vaskularni hirurg, prof. dr Goran Kronja, do pre četiri godine, kada je penzionisan, šef tima za transplataciju organa na VMA, kaže (ponovo) da ne veruje da su otetim Srbima na KiM nelegalno uzimani organi.

Prvi put je to, govoreći za „Svedok“, uradio kad je del Ponte objavila knjigu „Lov“!

Ne, kaže, međutim, da takva teoretska mogućnost ne postoji, ali onda je reč o „organizovanom kriminalu veoma širokih razmera, jer to ne može da uradi samo dvoje-troje ljudi“.

Prof. dr Kronja, koji je od 1996. godine uspešno uradio više od 200 transplatacija bubrega, kaže i da su ljudi sa Kosmeta, ma ko to bio, mogli da budu samo posrednici.

- Eventualno uzimanje organa od kidnapovanih građana bilo je moguće samo uz saradnju sa državom. Ako se to zaista radilo, neka od država je u tome, na neki način, aktivno učestvovala. Suviše je mnogo aktera da tako nešto ne bi „procurilo“, a nije procurilo. Jedino kada država stoji iza tako nečega, to teško stigne u javnost. Mislim da na Kosmetu organi nisu uzimani. Ubeđen sam da ta priča ne stoji. Ako je toga, ipak, bilo to nije rađeno na Kosmetu, nego su ti nesrećnici negde odvoženi. Sve što se sada govori o nelegalnom uzimanju organa, „ne drži vodu“, sve je na jako klimavim nogama. Moguće je da je bilo zločina, da su kidnapovanima čupani organi, da su kasapljeni. Ali, ne da bi se upotrebili kao transplatativni materijal - kaže prof. dr Goran Kronja.

Svedok: Hoćete da kažete da u „žutoj kući“ nisu vađeni organi?

Goran Kronja: To su budalaštine. Gde su materijalni dokazi? Ovo na šta se sumnja da je rađeno na KiM i u Albaniji, po tipu je kavaderična transplatacija. Jedino je logično da je od živog čoveka uzet organ ili organi, a zatim je pušten da umre. Ako je to tačno, sa moje tačke gledišta, takva aktivnost je monstruotna. Onda je to najveći ratni zločin u 20.veku. Ali, ako ona nije izvršena, onda je monstruozno i razmišljanje u tom pravcu. Mozak koji tako razmišlja, samo na osnovu neproverenih, nesigurnih i proizvoljih indicija je takođe monstruozan.

S: Zašto kažete da ne verujete da su otetim nersćniicima na KiM ili Albaniji uzimani organi?

G.K: Zato što je procedura uzimanja organa jako softicirana i komplikovana. Nisam siguran da su kosovni medicinski kadrovi u stanju da to stručno urade, i da imaju neophodnu logistiku. Jer, za uzimanje organa su, pored ostalog, potrebni sterilni uslovi, dobra laboratorijska podrška, jako skupi rastvori. Donedavno je kod nas, koji smo materijalno i logistički snabdeveniji i opremljeniji od KiM, samo VMA imala laboratoriju za pravljenje rastvora. Osim toga, da bi uzeli neki organ, on mora biti određenog kvaliteta. Jer, ako ugradite bolestan bubreg ili neki drugi organ, ništa niste postrigli. Naprotiv. I treće, ne može se uzeti organ, a da doktor, koji će ga ugraditi, nema uvid u kvalitet tog organa.

S: Ko sve čini eksperatu ekipu za transplataciju?

G.K: Kod eksplantacije, odnosno uzimanja organa, učestvuje grupa vaskularnih hirurga, hirurzi subspecijalisti za određene organe, kao i drugi stručnjaci. Obično je u timu četiri-pet hirurga.

S: Veoma važan faktor uspešnosti transplatacije je, kažu stručnjaci, vreme. Za koliko mora da se, recimo, ugradi bubreg, a za koliko jetra?

G.K: Ima mnogo faktora, ali je vreme veoma značajan. Sve vreme transplatacije lekari, ustvari, vode bitku sa vremenom. Prvo se uzme deo slezene i jedna linfna žlezda davalaca da bi se odredio imuni kod, kako bi se našao bolesnik koji taj organ može da primi. To je još jedan razlog zašto smatram da to nije rađeno na KiM i u Albaniji, jer nisu ni stručno, ni tehnički za to sposobni. Kod kadaveričnoe transplatacije, konzervacija organa, koji je eksplantiran, počinje još dok je u telu. Instaliraju se kanile koje ubaciju rastvor za konzervaciju, hlade se organi.

Organ koji se esplantira mora biti izvađen tako da fizički, ni biohemijski ne bude oštećen. Onda se radi tzv. bemđ - izvađeni organ se na stolu dobro ispere, napuni konzervansom i ubaci u sterilni kontejner za led. Čak i manipulacija sa kontejnerom mora biti sterilna. Za to vreme paralelno teče proces dobijanja recepijenta, odnosno primaoca organa. Bubreg mora da se presadi u roku 24 sata, a jetra do deset sati. Dok sam radio na VMA, bubreg sa „ubacivao“ za 45 minuta, do sat vremena.

S: Može se, ipak, čuti, da bubreg za transplataciju može uzeti i malo bolji hirurg ili urolog?

G.K: Šta znači malo bolji hirurg ili urolog? Nije problem samo izvaditi bubreg, već i kako ga konzerviratri, doterati, pripremiti za ugradnju. Važno je i kakvo je zdravstveno stanje čoveka od koga se organ uzima. Poznat je tzv. bombajski sindndrom. Tamo svaki osmi bolesnik, kome je ugrađen bubreg, ubrzo umre ili dobije teško obolenje, zbog kojeg posle premine. Ja sam uradio 200 transplatacija i nisam imao ni jedan takav slučaj. Čitava procedura je toliko komplikovana i vezana za stručnost i za materijalno-logističku podršku, da je to na Kosmetu i u Albaniji gotovo nemoguće uraditi. Ako, je to, ipak, rađeno, onda se radi o organizovanom kriminalu jako širokih razmera.

S: Štampa je pisala da je, u kritično vreme, na Kosmetu i na severu Albanije, bilo otvoreno nekoliko ilegalnih bolnica.

G.K: Bolnica za te namena mora biti dobro opremljena. Jedna mogućnost je, međutim, mnogo realnija i izvesnija, kada je reč o trgovini organima. U svetu postoji velika potreba za organima, posebno bubrezima. Postoje posrednici koji se oglašavaju na sajtovima, i nude usluge za prodaju organa. Kad se javi egzistencijalno ugrožen čovek, verujući da će prodajom organa zaraditi velike pare, plate mu kartu i pošalju ga u neki od centara za transplataciju u susednim državama. U Italiji postoji, recimo, nekoliko sanatorijuma koji su fantastično opremljeni, tehnički i kadropvski briljantni.

S: Da po tom receptu oteti Srbi sa Kosmeta, zatočeni u tajnim zatvorima na KiM i u Albaniji, nisu slati u te sanatorijume?

G.K: Oni bi bili svedoci. Ako su svedoci, gde su? Ako nisu svedoci, onda su ubijeni. Gde su? Na Kosmetu? Ko to u Italiji, Francuskoj ili, recimo, Bugarskoj, ubije čoveka, pa ga vrati na KiM? Koji je to rezon? Grobovi bi, onda, trebalo da budu u tim državama ili su nesrećnici završili u moru. Sve su to monstruozna razmišljana na bazi pretpostavke. Nema nijednog dokaza. A, vrlo je malo logično, praktično gledano.

Za jednu transplataciju treba 30 kg sterilnog leda

Kod kadaverične transplatacije organa potrebne su velike količine sterilnog leda. To je još jedan tehnički problem. Taj problem je vrlo značajan i na VMA. Uvek smo imali problema sa sterilnim ledom. Kod jedne transplatacije organa potroši se od 30 do 40 kilograma leda - kaže prof. dr Goran Kronja.

Ево нађох и једно другачије мишљење...