У Светопреображенском храму у Загребу, призивом Светог Духа за благословен рад Епархијског савјета, који је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин др Порфирије, у суботу 24. марта 2018. године отпочело је редовно, годишње засједање Епархијског савјета Епархије загребачко-љубљанске.

 

Радни дио сједнице настављен је у просторијама Епархије. У уводном дијелу Митрополит је нагласио да је циљ сједнице овог црквеног тијела сагледати, колико је то могуће, догађаје и резултате рада који су иза нас и у предстојећем периоду настојати инсистирати на ономе што је било добро.

У наставку су разматрани резултати обнове храмова, поврата имовине, рада Српске православне опште гимназије Кантакузина-Катарина Бранковић и Господара у Загребу. Усвојени су Завршни рачун Епархијског управног одбора за 2017. годину и Приједлог буџета за 2018. годину. Истакнуто је да се у сарадњи са Министарством културе Републике Хрватске обнављају и цркве у оним мјестима у којима практично нема наших људи. У ове просторе се улажу прилично велика средства, а нажалост, ријетко када и коме се врата тих цркава отварају. Током протекле године настављени су радови на обнови храма Манастира Лепавине. Посебна пажња посвећена је сагледавању и дубљој анализи околности у којима данас живе православни Срби у Хрватској и Словенији. Српска заједница у Хрватској, слично као и већинска популација, посљедњих неколико година у прилично великом броју напушта своја мјеста одлазећи у европске земље гдје релативно лако проналазе послове и квалитетније услове живота. Овај тренд је присутан и у Републици Словенији. Митрополит је истакао да је пред нама велики изазов како да анимирамо наше људе да сачувају и продубљују свој духовни идентитет.

- Без очувања тог духовног идентитета и савосвести тешко је да можемо имати било какву перспективу. Важне су и добре све друге институције које постоје у нашем народу, чак и партије. Међутим, колико год да су оне важне у датом тренутку, на дуге стазе оне могу бити нека врста илузије и обмане да је то простор у коме се ми можемо очувати. Неопходно је и овде неговати тај духовни корен из кога сви извиремо, а то је наша Православна Црква. То потврђује сва наша историја. Погледајте сву нашу дијаспору. Само они који су везани уз Цркву остају свесни и свога идентитета, истакао је Митрополит.

На завршетку сједнице Митрополит се захвалио члановима Савјета на труду и љубави које несебично улажу на добро Цркве Христове.