Преподобни Бенедикт Нурсијски - Друга недеља Великог поста

ПРЕПОДОБНИ БЕНЕДИКТ

Рођен у Нурсијској области у Италији 480. године, од родитеља богатих и знаменитих. У школи се не задржа дуго, јер сам увиде да због књижног учења може изубити „велики разум душе своје.” И изиђе из школе „ненаучен мудрац и разуман незналац.” Побегне у неки манастир, где га инок Роман замонаши, после чега повуче се у једну врлетну гору, где у пећини оста преко 3 године на великом труду око своје душе. Роман му доношаше хлеба и спушташе са врлетне стене на канапу до пред пећину. Кад се прочу по околини, он, да би избегао славу од људи, удаљи се из те пећине. Беше према себи врло суров. Једном кад га нечисти бес телесне похоти спопаде, он се скиде наг и ваљаше по коприви и трњу, док не одстрани од себе и сваку помисао о жени. Обдари га Бог многим даровима духовним: прозираше, исцељиваше, изгоњаше зле духове, васкрсаваше мртве, јављаше се другима и на јави и на даљини у сну. Један пут прозре, да му је наслужена чаша вина с отровом. Он прекрсти чашу, и чаша прште. Основао 12 манастира, у свакоме у почетку по 12 монаха. Доцније се створио нарочити ред бенедиктинаца, који и данас постоји у римској цркви. На шест дана пред смрт он нареди да се отвори његов гроб, раније припремљени, јер светитељ прозре да му је крај близу. Сабра све монахе, посаветова их и предаде дух свој Господу, коме је верно послужио у сиромаштини и чистоти. Његова рођена сестра, Схоластика, живела је у једном женском манастиру, па угледајући се на брата свога и сама се много подвизавала и дошла до великог духовног савршенства. Када свети Бенедикт испусти душу своју, два монаха, један на путу а други опет у некој удаљеној ћелији на молитви, видеше истовремено исту визију: пут од земље до небеса застрт скупоценим тканинама и осветљен по странама редовима људи; на врху тога пута стајаше неки човек неописане красоте и светлости, који им рече, да је тај пут спремљен за Бенедикта, Богу омиљенога. По тој визији та два брата сазнадоше, да је њихов добри игуман отишао из овога света. Скончао мирно 543. године и преселио се у вечно царство Христа Цара.

СВЕТИ ЕВСХИМОН

епископ лампсакијски.У време иконоборачко трпео гоњење и тамновање. Упокојио се у време цара Теофила иконоборца (829–842. године).

СВЕТИ ТЕОГНОСТ, митрополит кијевски

Грк по пореклу и прејемник светог Петра Кијевског. Страдао много у монголској хорди од Xинибека. Јер беше оклеветан код монголског цара од својих људи, Руса, како не плаћа цару никакав данак на свој чин. Кад га цар дозва и упита о том он рече: „Христос Бог наш искупио је цркву Своју од незнабожаца чесном крвљу Својом.” На што сад плаћати данак незнабошцима? Најзад се некако ослободи и поврати дома. Управљао црквом 25 година. Упокојио се у Господу 1353. године.