>>Тријадологија кападокијских Отаца<<

[Aristotel]

или да учимо језике или да научимо да молимо оне који већ добро знају, како би кренули да преводе....на пример, масу наших студената у Грчкој.

U svakom slučaju je bolja prva mogućnost. 

[Augustinus]

Постоји једна едиција патролошких списа на енглеском језику Early Church Fathers у 35 томова. Са изворника превео их је дугогодишњи професор Патрологије и Црквене историје на Унији богословских семинара у Њујорку Филип Шкаф. Иначе протестан по опредељењу, али су му преводи добри и кад се упореде са оргиналом можемо му се доделити висока оцена 9. Ко није упознат са академским енглеским језиком краја 19 века, имаће мало проблема при разумевању јер је склоп реченица мало архаичан у погледу на савремени енглески. Поред превода постоји одлична историјска позадина, велики број информација и упоредних места са осталим Светим Оцима. Наравно иако је цела едиција насловљена на Филипа Шкафа, (првих осам је његово самостално дело) док је у раду осталих 27 узело учешћа велики број професора, филолога и историчара. Ја сам већ неке њихове књиге поставио на теми НОВЕ ЕЛЕКТРОНСКЕ КЊИГЕ ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ НА ЖРУ. Наравно поседујем целу едицији као и Патрологију Греку и Патрологију Латину у фототипском издању. Увек сам расположен за сарадњу. Тренутно радим на једној књизи за Философско друштво Србије и Философски факултет - преводим, тј. превео сам делове из Јеванђеоске припреме Евсевија Памфила, Стромате Св. Климента, затим целокупно Писмо Ермија Философа Исмевање пагаснких философа а сад радим на Библиотеци Св. Фотија Великог (кодекс 212). Такође, скоро сам превео Страдање Св. Христофора са најстаријег западног изворника који се налази на ирском, а потиче са краја XIII и почетка XIV века, који ће се објавити у васкршњем броју часописа СОКО.

[marko_13]

Свака част! Само напред.

[Milan Nikolic]

Како се иначе учи старогрчки на БФ? Да ли постоји могућност да се неки вид импровизације постигне на овом форуму? отворили би посебан ПДФ. Имам идеју и за могућност прављења програма за превођење, који би свакако био недовољан, али са кориговањем преведеног текста могло би да олакша све укупан посао.

[marko_13]

На Богословском факултету се ради тзв. новозаветни грчки и то доста квалитетно. Сада, због "болоње" мало сажетије, али ипак коректно. Међутим, да би се разумевао, а камоли преводио светоотачки грчки потребан је озбиљан рад и учење. Никаква импровизација није добродошла.

[Лазар Нешић]

Како се иначе учи старогрчки на БФ? Да ли постоји могућност да се неки вид импровизације постигне на овом форуму? отворили би посебан ПДФ. Имам идеју и за могућност прављења програма за превођење, који би свакако био недовољан, али са кориговањем преведеног текста могло би да олакша све укупан посао.

На Богословском факултету се ради тзв. новозаветни грчки и то доста квалитетно. Сада, због "болоње" мало сажетије, али ипак коректно. Међутим, да би се разумевао, а камоли преводио светоотачки грчки потребан је озбиљан рад и учење. Никаква импровизација није добродошла.

Колико ја знам из непосредних прича кад сам био и Грчкој, Грци студенти имају проблема са светоотачким грчким језиком, а камоли они који нису Грци...тако да....треба дебееело учити да би се преводило. Исто мислим да импровизација никако није добродошла. Томе треба приступити озбиљно. Значи, човек или људи које екстра знају српски језик, екстра старогрчки и екстра су потковани у општој лингвистици.

Али, ако би нашли неког ко би нас учио, макар само почетне основе, то би било добро.

Иначе, касније је све непрестани индивидуални рад.

Има прича да је Флоровски целог живота учио грчки.

Иначе, мени лично превођење патристике није толико блиско.

Али, ако се мора...онда....не знам....

[Milan Nikolic]

Данас је на БФ у Београду предавао еп.Атанасије Јевтић на тему светог Григорија Паламе. Поменуо је да има мало превода светих Отаца и да би требало неко да се озбиљно позабави тиме.

Слажем се да је потребно уложити велики труд и научити старогрчки језик. Међутим, нема свако исти таленат (= дар), неко има дар језика (= познање многих језика), неко има дар управљања, итд, итд. Такође је потребно да на превођењу светих Отаца имамо изврсног тумача јер ће тако и превод бити исправан.

[Лазар Нешић]

И, шта смо закључили?  0212_rolleyes

[marko_13]

Бацамо се на учење...  0212_rolleyes navijanje

[Александар Милојков]

На енглеском и немачком постоји на десетине издања (неки још с почетка прошлог века), не целокупних списа, али појединих сегмената. Колико је мени познато, изворни текстови, који се тичу тријадологије Кападокијаца, на српски нису превођени.

Има "неких јада", што би рекао отац Владан Перишић. Ја код себе имам следеће преводе, који говоре нешто од тријадологије Кападокијаца:

-Григорије Ниски, "О Сцетој Тројици" - зборник његових списа о Светој Тројици и другим теолошким питањима (издање Истина, Београд-Шибеник 2008)

-Григорије Богослов. "Сабрана дела" - има беседа које се баве темом тријадологије (издање Хришћанска мисао, Београд 2006)

-Григорије Богослов, "Празничне беседе" (+Атанасијев превод) - и ту има делова који говоре о тријадологији

-Василије Велики, "О Духу Светоме" (хрватски превод, има га на нету)

[marko_13]

Постоје Беседе светог Василија Великог у издању Хиландара, као и светог Јована Златоустог празничне и на разне теме, неких мање познатих издавача.

[Лазар Нешић]

Бацамо се на учење...  .mislise. greengrin gringrin

па то је једина опција!  crvenilo

[Milan Nikolic]

И, шта смо закључили? 

 

И да ли има неких новина - неких нових превода?

[Лазар Нешић]

И да ли има неких новина - неких нових превода?

 

После три година разговора на овој теми, бацио сам се на учење и рад.

Урадио сам 5 превода за "Теолошке погледе", до сада су три изашла; у наредним бројевима ће остала два.

Четири превода су од Евагрија, а један од Теодорита Кирског. Мислим да ћу за 5-10 огдина урадити целог Евагрија; то је педесетак (мањих и већих) дела, заједно са његовом преписком.

 

Иначе, осим Златоустог (2 или 3 тома дела изашло), преводи иду генерално слабо у СПЦ.