>>Тријадологија кападокијских Отаца<<

[Milan Nikolic]

Где пронаћи списе оригинала (на изворном језику)?

Колико издања постоји на страном (енглеском, немачком итд.) и српском језику?

[marko_13]

Оригинале у Патрологији греки.

[marko_13]

На енглеском и немачком постоји на десетине издања (неки још с почетка прошлог века), не целокупних списа, али појединих сегмената. Колико је мени познато, изворни текстови, који се тичу тријадологије Кападокијаца, на српски нису превођени.

[Лазар Нешић]

Оригинале у Патрологији греки.

Ja имам комплет ПГ у електронском (пдф) издању. Наравно у оригиналу.

Али су огромни формати, тј. мегабајти.

Најбоље да се нареже на диск.

Продајем за 1000 еврона комплет greengrin

Имам гомилу и на енглеском, критичка издања са Оксфорда. Упоређивао сам их са оригиналом (са мојим оскудним знањем грчког) и веом су добра. Имају одличне коментаре тешких места и добре уводе.

Колико ја знам, осим оригинала, најутицајнија и најпознатија едиција светих отаца је чувена Sources Chrétiennes, на француском. Њен зачетник је Анри де Лубак, у сарадници су били Конгар, Данијелу и екипа. Она је и данас најутицајнија, чини ми се да еп. Атанасије њу много пута помиње. Ево, па ко зна француски нек види: http://www.sources-chretiennes.mom.fr/

На енглеском и немачком постоји на десетине издања (неки још с почетка прошлог века), не целокупних списа, али појединих сегмената. Колико је мени познато, изворни текстови, који се тичу тријадологије Кападокијаца, на српски нису превођени.

Има и код нас, Марко. Нешто је преводио отац Алескандар Ђаковац од св. Григорија Ниског, чини ми се два текста о тријадологији, тако нешто. Има у часопису Саборност. А можда може да се нађе на верујем.рс ... Такође, има и превода чувених Пет теолошких беседа св. Григорија Богослова, додуше са руског језика... наравно, у питању су минимални напори на преводу Отаца у Србији, на жалост!

[marko_13]

Знам за те појединачне покушаје, али то је безначајно мало када се упореди са количном текста.

[Лазар Нешић]

Знам за те појединачне покушаје, али то је безначајно мало када се упореди са количном текста.

Баш тако.

Сећам се да је још пре десетак година било најаве да ће еп. Атанасије издати зборник текстова од св. Иринеја Лионског, требало је то да буде књига бр.2, и ево још чекам...

Задњих година сви су се уватили за св. Максима, као да је он једини свети отац на свету овоме, а нико, али нико да преведе например све беседе св. Григорија Богослова или св. Василија Великог писма, беседе, чувени спис о Светом Духу, светог Григорија Ниског, Амфилохија Иконијског, нпр....али нико, брааате!...ја да сам студирао у Грчкој, као ГОМИЛА наших студената која јесте и која студира, па макар би превео неку беседу, неко писмо, неку реченицу, нешто...

[Milan Nikolic]

Оригинале у Патрологији греки.

Ja имам комплет ПГ у електронском (пдф) издању. Наравно у оригиналу.

Али су огромни формати, тј. мегабајти.

Најбоље да се нареже на диск.

Продајем за 1000 еврона комплет

Имам гомилу и на енглеском, критичка издања са Оксфорда. Упоређивао сам их са оригиналом (са мојим оскудним знањем грчког) и веом су добра. Имају одличне коментаре тешких места и добре уводе.

Колико ја знам, осим оригинала, најутицајнија и најпознатија едиција светих отаца је чувена Sources Chrétiennes, на француском. Њен зачетник је Анри де Лубак, у сарадници су били Конгар, Данијелу и екипа. Она је и данас најутицајнија, чини ми се да еп. Атанасије њу много пута помиње. Ево, па ко зна француски нек види: http://www.sources-chretiennes.mom.fr/

На енглеском и немачком постоји на десетине издања (неки још с почетка прошлог века), не целокупних списа, али појединих сегмената. Колико је мени познато, изворни текстови, који се тичу тријадологије Кападокијаца, на српски нису превођени.

Има и код нас, Марко. Нешто је преводио отац Алескандар Ђаковац од св. Григорија Ниског, чини ми се два текста о тријадологији, тако нешто. Има у часопису Саборност. А можда може да се нађе на верујем.рс ... Такође, има и превода чувених Пет теолошких беседа св. Григорија Богослова, додуше са руског језика... наравно, у питању су минимални напори на преводу Отаца у Србији, на жалост!

Управо сам пронашао тај превод о.Ђаковца у књизи свети Григорије Ниски, О СВЕТОЈ ТРОЈИЦИ, београд-шибеник, стр.71: >>О разлици између ,,суштине'' и ,,ипостаси''<<. Нисам до сада видео овај текст тако да ћу га тек прочитати.

У поменутој књизи још се налазе текстови светог Григорија Ниског преведени са енглеског - превод сестринства Тројеручице, Шибеник. Ови преводи делују ми веома напорни за читање, с обзиром да је вишеструки превод где је енглески језик вероватно отежао разумевање.

Волео бих да уложимо изузетан напор да преведемо и уредимо текстове на српском језуку. Из тог разлога вољан сам да научим старогрчки барем у неопходној мери. Свакако без заједничког труда није могуће све то постићи и зато се надам помоћи братије. Оно што мене привлачи овом делу је то што желим уложити искуствено тумачење (разумевање) и направити јасан текст превода.

[marko_13]

Знам. Жалосно. И сам се сада мучим због тога јер, буквално, ниједну књигу за дисертацију немам на српском!

Можда смо и ми крви, јер не вршимо "притисак" на одговорне да се покрене нека библиотека и да престанемо да се ослањамо на људе рођене у четвртој деценији двадесетог века.

Ма и то што су се ухватили светог Максима нема неку епохалну вредности, осим Луче...

[Лазар Нешић]

Волео бих да уложимо изузетан напор да преведемо и уредимо текстове на српском језуку. Из тог разлога вољан сам да научим старогрчки барем у неопходној мери. Свакако без заједничког труда није могуће све то постићи и зато се надам помоћи братије. Оно што мене привлачи овом делу је то што желим уложити искуствено тумачење (разумевање) и направити јасан текст превода.

Треба много добро познавати грчки да би се превело, основно знање није довољно. Овде се ради о врхунском језику, не о причама за децу. Ја са положио грчки са добром оценом и научио пуно (мада је то новозаветни грчки, далеко лакши од отачког), али кад узмеш да читаш, пааа...много је тешко!

Нека ми се не замери, али знам поуздано да многи наши млађи преводиоци са фрчког користе уствари преводе са енглеског, па као онда додају на другој страни упоредно на грчком, па као "ово је са оригинала"...није довољно знати само пар речи, нити је довољно упоређивати енглеске преводе са грчким, мора много добро да се зна грчки...да се буде и филолог и теолог истовремено...никада не бих дао филолозима да то преводе сами, као ни теолозима...мора заједно да се ради!

Ето, на пример, Марко и ја имамо срећу да су нам жене филолози

[marko_13]

Срећа у несрећи!  319.gif Најгоре је кад су обоје теолози. 

Мени је велико охрабрење случај П. Јевремовића. Човек је психијатар, али је самоинцијативно савладао отачки грчки и сиријски, тако да преводи светог Максима или Јефрема Сиријског без проблема. Његови текстови и предавања имају још једну вредност, а то је да он не зависи (читај: финансијски) од Цркве, па нема никакве самоцензуре као код других.

[Лазар Нешић]

Срећа у несрећи!   :) Најгоре је кад су обоје теолози.  319.gif

Мени је велико охрабрење случај П. Јевремовића. Човек је психијатар, али је самоинцијативно савладао отачки грчки и сиријски, тако да преводи светог Максима или Јефрема Сиријског без проблема. Његови текстови и предавања имају још једну вредност, а то је да он не зависи (читај: финансијски) од Цркве, па нема никакве самоцензуре као код других.

Да, можда би требало са њим разговарати, направити неки професионални контакт итд? Чисто на академском нивоу. Видим да је већ "Отачник" кренуо у акцију, издају једну његову збирку текстова.

Пре годину дана чуо сам једну непроверену вест, па као неко зна нека јави: С. Јакшић (преводиоц већине издања "Беседе" из Новог Сада) годинама већ преводи и припрема Сабрана дела светог Максима. То би било лепо, за почетак.

[marko_13]

Мислим да би са Јевремовићем било неопходно што пре направити неку сарадњу њега ради. Језик му се претвара у страшно херметичан и има тенденцију потпуног неразумевања. Мислим да би у сарадњи са богословима успео да се врат на "прави пут" и био би много сврсисходнији.

Нисам ништа чуо о томе...

Ми немамо осећај за организацију и организовање, а то нам је сада неопходно, јер квалитетних људи имамо довољно.

[Milan Nikolic]

Верујем да текстови које треба да преведемо садрже кључне аргументе које треба протумачити како би нам помогли у актуелним Црквеним питањима. Изузетно је важно да имамо на српском језику тријадолошко богословље Кападокијаца и то оно које се бави директним тумачењима постојања Свете Тројице. Значај тога је што се Еклисиологија темељи на правилности Тријадологије, а двадесет и први век носи велике изазове за Цркву.

[Лазар Нешић]

Мислим да би са Јевремовићем било неопходно што пре направити неку сарадњу њега ради. Језик му се претвара у страшно херметичан и има тенденцију потпуног неразумевања. Мислим да би у сарадњи са богословима успео да се врат на "прави пут" и био би много сврсисходнији.

Нисам ништа чуо о томе...

Ми немамо осећај за организацију и организовање, а то нам је сада неопходно, јер квалитетних људи имамо довољно.

Да, књиге му нису лаке.

Била би обострана корист са њим радити.

Међутим, на предавањима је много мекши, а посебно у личним сусретима, онда се потпуно отвори.

Па ето, да не спамујемо више тему, ја предлажем да се некако бацимо на рад око ових текстова Кападокијаца...тј. или да учимо језике или да научимо да молимо оне који већ добро знају, како би кренули да преводе....на пример, масу наших студената у Грчкој. Наравно, некоме са стране ово је потпуно небитна тема, али...ко зна зна!

Мислим да ће "Отачник" ускоро издати дело "О Мојсијевом животу" од св. Григорија Ниског. То је мали помак.

Верујем да текстови које треба да преведемо садрже кључне аргументе које треба протумачити како би нам помогли у актуелним Црквеним питањима. Изузетно је важно да имамо на српском језику тријадолошко богословље Кападокијаца и то оно које се бави директним тумачењима постојања Свете Тројице. Значај тога је што се Еклисиологија темељи на правилности Тријадологије, а двадесет и први век носи велике изазове за Цркву.

Браво! Слажем се потпуно.

[Milan Nikolic]

Па ето, да не спамујемо више тему, ја предлажем да се некако бацимо на рад око ових текстова Кападокијаца...тј. или да учимо језике или да научимо да молимо оне који већ добро знају, како би кренули да преводе....на пример, масу наших студената у Грчкој. Наравно, некоме са стране ово је потпуно небитна тема, али...ко зна зна!

Треба почети, знам да није лако, сваки почетак је тежак. Али када пође онда ће бити лакше, мада аргуменети које треба правилно превести захтевају изузетно напрезање. Можда у већини текстови нису толико захтевни, али на оним местима где се формулише тријадологија, као што је случај са учењем о Узроку (Оцу) који исходи Духа кроз Онога (Сина) који је непосредно од Узрока, мора се уложити изузетан напор како би на савременом језику било у потпуности разумљиво.