Зашто од Дјеве?

[Viktor Ljvovic]

Ali Hristos nije bio slobodan od svih prirodnih nuznosti? Cini mi se da je poenta pitanja- zasto je od svih prirodnih nuznosti Gospod bio oslobodjen samo od musko-zenskog zaceca?

[Александар Милојков]

Ali Hristos nije bio slobodan od svih prirodnih nuznosti? Cini mi se da je poenta pitanja- zasto je od svih prirodnih nuznosti Gospod bio oslobodjen samo od musko-zenskog zaceca?

Његово примање тих природних нужности (људске природе овакве каква је) било је слободно. Дакле, није постао човек нужношћу полног сједињења већ слободно. Акт зачећа Сина Божијег у утроби Дјеве је акт воље Божије - неописиви акт Божије љубави према човеку. Он је СЛОБОДНО хтео да постане човек, да пати као човек, да страда и да умре као човек. Злу коб пале природе узео је слободно, а не присиљен актом природног полног сједињења.

[Viktor Ljvovic]

Slazem se sa vasim recima, ali me zbunjuje zbog cega prirodno zacece treba posmatrati kao akt ropstva od kojeg treba biti oslobodjen?

[Milan Nikolic]

Није лако разумети појам слободе и зашто је потребно да слобода личности буде изнад природе. Није лако разумети ни појам природе. То питање треба свако да реши у себи, а како ћемо изразити учење о томе даће се колико нам Бог буде дао.

Једноставно, питање везано за девственост обухвата све теолошке појмове. Александар је дао дефиницију коју је зажето изнео митрополит Зизјулас. То ипак не значи да неће бити потребно да се објасни још подробније то питање.

Ali Hristos nije bio slobodan od svih prirodnih nuznosti? Cini mi se da je poenta pitanja- zasto je od svih prirodnih nuznosti Gospod bio oslobodjen samo od musko-zenskog zaceca?

Улазак Личности Сина Божијег у људску природу, то јест Оваплоћење, требало је бити извршено од стране слободног пристанка човека у личности Дјеве, дакле, не само дејством Духа Светога. У том смислу, Дјевин пристанак односи се на слободан акт посредством Духа Светога.

[Александар Милојков]

Slazem se sa vasim recima, ali me zbunjuje zbog cega prirodno zacece treba posmatrati kao akt ropstva od kojeg treba biti oslobodjen?

Не, не, у том смислу. Није Богу био "гадан" такав начин зачећа (па Он га је измислио, а не ја или ви). Оваплоћење Сина Божијег је акт слободе Божије те је на такав начин и требао дасе деси - лишен свих нужности па и природних. У томе се огледа дубина Божије љубави - да неко ко не мора да буде смртан и рањив, постаје смртан и рањив, не силом прироидног зачећа (као ја и ви што смо смртни и рањиви) већ слободним прихватањем те и такве природе као своје.

[Viktor Ljvovic]

Da li je, sa teoloske tacke gledista, bilo moguce da se Sin Boziji ocovecio na osnovu prirodnog zaceca, uz sadejstvo Duha Svetoga? (Ovo mozda zvuci bogohulno, ali mi to nije bila namera, ovo je hipoteza u cilju razjasnjenja pitanja).

[Александар Милојков]

Da li je, sa teoloske tacke gledista, bilo moguce da se Sin Boziji ocovecio na osnovu prirodnog zaceca, uz sadejstvo Duha Svetoga? (Ovo mozda zvuci bogohulno, ali mi to nije bila namera, ovo je hipoteza u cilju razjasnjenja pitanja).

Све је Богу могуће, јер све и бива Његовом вољом. Но, теологија је таква дисциплина да на основу факата божанске икономије који су се десили расуђује о смислу тога што се десило. Дакле, не размишљамо шта би било кад би било, већ који је смисао онога што јесте било.

Покушајте, у вези горњег питања, да разлучите следеће:

-рањив сам и смртан јер сам такав силом прилика, силом своје природе коју сам наследио од својих родитеља

-рањив сам и смртан зато што хоћу такав да будем, зато што хоћу да страдам и умрем за добро других

[Milan Nikolic]

Slazem se sa vasim recima, ali me zbunjuje zbog cega prirodno zacece treba posmatrati kao akt ropstva od kojeg treba biti oslobodjen?

Овде се ради, када је реч о полном зачећу, о делатности пале природе. Та пала природа носи тежњу за апсолутизацијом, а та тежња је страна Божијој вољи утолико што је и сама природа стекла чак демонску вољу.

Човек више није позван само да буде послушан Божијој вољи већ и да се одупре природној вољи која стреми некаквој сопственој апсолутизацији - која значи поромашај и отпадање од Бога. Свега тога не би било да прародитељи нису допустили да дар општења као мужа и жене буде прокоцкан (= допуштен да се претвара у изопачење и рађање у смрти).

Тако сада имамо двојаку борбу како са страстима тако и са кушањем палих духова. И поред тога Бог је допустио и благословио рађање и множење људи како би се ипак испунио домострој стварања, сада као домострој спасења од смрти.

У сваком случају, полно општење има своју коначност, а посредством греха и пада постало је поприште искушења и као што сам већ рекао, сада сексуалност има тежњу да се претвори у апсолутну категорију, што значи супротност и противност Божију.

Људима је циљ да иду за вољом Божијом, која је, и да се људи множе и да добијају девичанство, то јест и да се узимају брачно и да се посвећују анђеоском девичанском животу, што је нама познато као два пута, један брачни а други монашки. Оба пута благословена, којим је циљ анђеоско живљење, то јест бесполно живљење у веку који долази.

Дакле, полно општење (тј. сексуалност) треба да буде укинуто (Другим доласком Христовим) јер је привремено у домостроју стварања. Ова сексуалност сада има тежњу за апсолутизацијом услед пада природе грехом Адамовим. Указ о томе код светог владике Николаја гласи овако: ,,Нова је дилема обешена на капији живота; прочитајте је ви, који улазите. Свечовек (= Христос) или сексуалност.''

[dragisa]

kako nesto sto je Bozija volja (radjajte se i mnozite se) moze biti "privremeno"? odnosno da to sad ceka da se ukine?

[Milan Nikolic]

Зато што је рађање о множење домострој стварања. Зар би стварање требало да буде бесконачно? Циљ стварања је успостављање Царства Божијег а не стварање само по себи.

Циљ стварања (рађања и множења) је заправо довођење до ,,рађања одозго'' од Духа Светога, то јест до усиновљења у Исусу Христу. Јер је Син рођен од вечности и људи треба да се усинове - да се роде за вечност одозго од Духа Светога.

Лепо је о томе говорио свети владика Николај и то је била његова кључна теологија коју је следио целога живота свети ава Јустин. Једном речју, постоје створења (тј. постојимо ми) која не могу живети вечно док се не роде одозго, односно, само ће рођени одозго живети вечно, јер је цела творевина возглављења у Исусу Христу Сину Божијем.

[Viktor Ljvovic]

Све је Богу могуће, јер све и бива Његовом вољом.

, ako sam vas dobro shvatio to znaci da se Hristos nije morao roditi od Djeve, time je donekle dat odgovor teologu Nedicu koji je pitao

Зашто је Христос морао да се роди од Дјеве,

.

[Александар Милојков]

Све је Богу могуће, јер све и бива Његовом вољом.

, ako sam vas dobro shvatio to znaci da se Hristos nije morao roditi od Djeve, time je donekle dat odgovor teologu Nedicu koji je pitao

Зашто је Христос морао да се роди од Дјеве,

.

Засигурно је морао (због нас а не због Њега) да постане човек - на тај начин је даровао живот ономе што по својој природи нема живот. Свети Максим каже да је тај вечни план Божији, да се створено и нестворено сједини у Личности Сина Божијег, само модификован новим околностима (Христос је мора да страда и да умре). Но, само сједињење створеног и нествореног би се десило, без обзира на човеков пад. Сходно томе, Бог је предзамислио и начин на који ће људску природу узети као своју. да ли је морао тако? Није морао, јер Бог ништа не мора. Но, опет понављам, теологија се не бави питањима и спекулацијама "шта би било кад би било. Теологија се темељи на фактима откривења, на ономе што се збило. А збило се да је Господ зачет од Духа Светога и Марије Дјеве. Задатак је теологије да промишља овај величанствени догађај, да ишчитава из њега смисао и истину, а не да хипотетички спекулише.