Амбасада Руске Федерације у Републици Србији

[Guest Оливера]

Државни симболи Руске Федерације

Застава

Грб

http://www.ambasadarusije.org.rs/

[Guest Оливера]

Химна Руске Федерације                                                

Россия - священная наша держава,

Россия - любимая наша страна.

Могучая воля, великая слава –

Твое достоянье на все времена!

Славься, Отечество наше свободное,

Братских народов союз вековой,

Предками данная мудрость народная!

Славься, страна! Мы гордимся тобой!

От южных морей до полярного края

Раскинулись наши леса и поля.

Одна ты на свете! Одна ты такая –

Хранимая Богом родная земля!

Славься, Отечество наше свободное,

Братских народов союз вековой,

Предками данная мудрость народная!

Славься, страна! Мы гордимся тобой!

Широкий простор для мечты и для жизни

Грядущие нам открывают года.

Нам силу дает наша верность Отчизне.

Так было, так есть и так будет всегда!

Славься, Отечество наше свободное.

Братских народов союз вековой,

Предками данная мудрость народная!

Славься, страна! Мы гордимся тобой!

Превод

   Русијо света наша државо,

   Русијо вољена наша земљо.

   Снажна воља, велика слава

   Су твоји заувек за сва времена!

   Буди славна, наша слободна Отаџбино,

   Братских народа савезе вечни,

   Прецима преношена мудрост народна!

   Буди славна, државо! Поносимо се тобом!

   Од јужних мора до поларних крајева

   Леже наше шуме и поља

   Ти си једина на свету! Једино си ти таква,

   Штићена Богом, родна земљо!

    Буди славна, наша слободна Отаџбино,

    Братских народа савезе вечни,

    Прецима преношена мудрост народна!

    Буди славна, државо! Поносимо се тобом!

   Широки простор за снове и за живот

   Отворен је за нас надолазећим годинама.

   Снагу нам даје наша вера у домовину.

   Тако је било, тако јесте, тако ће увек и бити!

   Буди славна, наша слободна Отаџбино,

   Братских народа савезе вечни,

   Прецима преношена мудрост народна!

   Буди славна, државо! Поносимо се тобом!

Химну Русије је написао Сергеј Михалков на музику Александра Александрова. Ова верзија је званична од 2001.

[Guest Оливера]

Земља коју треба доживети

Најчешћа руска презимена су Кузњецов, Иванов, Петров, Смирнов и Попов. Имена – Јелена и Алексеј.

Руси много читају. У метроу или тролејбусу можете видети огроман број путника са књигом у руци. У књижарама и код уличних препродаваца књига увек је пуно купаца.

„Руси споро запрежу, али брзо иду.” Интересантно је да је ту крилатицу, која доста прецизно карактерише руску стварност, пре сто педесет година изрекао немачки политичар Ото фон Бизмарк. Руси су јако талентовани, свету су дали писце Толстоја, Достојевског, Чехова. Петорица руских књижевника су нобеловци – Буњин, Шолохов, Пастернак, Солжењицин, Бродски. По целом свету се изводи музика Чајковског, Рахмањинова, Стравинског, Прокофјева, Шостаковича, Шниткеа, руских композитора. Малевич и Кандински, представници руске авангарде, чувени су сликари. Широко су позната открића и достигнућа руских научника у области хемије, нуклеарне физике, авијације.

Русија је 1961. године (тада СССР) прва послала човека у свемир. Руски тенкови, борбени авиони и чувена аутоматска пушка „калашњиков” важе за најбоље. Општепризнат је и руски балет. Имена Ане Павлове, Галине Уланове, Маје Плисецке, Рудолфа Нурејева, Михаила Баришникова зна сваки заљубљеник у ову уметност. Очигледни су успеси Руса у спорту, рецимо у уметничком клизању.

РЕЛИГИЈЕ

У Русији заједнички, мирно, коегзистирају најразличитије религије. Ниједна од њих није владајућа, нема посебно покровитељство државе, иако већину верника у Русији чине православци. Православље у Русији пре свега асоцира на Русе, али у православце спада и велики део Карелаца, Удмурта, Маријаца, Мордвина, Чуваша, Осетина, Рома и других народа. Број православаца у Русији, према разним проценама, креће се од 70 до 80 милиона становника. Већина њих су следбеници Руске православне цркве, која је заступљена у скоро свим регионима. У совјетском периоду, када је атеизам био државна политика, православна црква је прогањана, уништен је велики број манастира и цркава. На пример – Храм Христа спаситеља у Москви, који је пре неколико година обновљен на месту старог. При крају двадесетог столећа православље је било у тешком стању, али током последње деценије оно је у новим генерацијама исказало снажне тенденције опстанка и препорода.

Осим православаца и следбеника неких православних грана, у Русији живе и припадници других смерова хришћанства. Има и католика (много мање него православаца) – углавном су то Пољаци и Литванци, део Немаца, већи део Латгалаца (субетничка група Летонаца), и део Белоруса. Почетком деведесетих година 20. века у католицизам је прешао известан број Руса. Има у Русији и протестаната различитих струја и цркава: лутеранство, калвинизам, маноитство, баптизам, педеседништво, адвентизам.

Друга религија по броју следбеника у Русији је ислам (отприлике 13 милиона људи). У Русији постоје две основне гране ислама – сунизам и шиизам; већина муслимана у земљи су сунити.

У источним регионима Русије има доста следбеника будизма – око 900 хиљада становника. То су углавном источни Бурјати и Бурјати-хонгодори, основни део Тувинаца, већина верника Калмика и мањи део Евенака. Центар будизма у Русији је Бурјатија, где се сачувало око тридесет будистичких храмова – дацана. Један од основних споменика Бурјатије – ламаистски манастир (дацан) налази се у граду Гусиноозерск. Будизам у Русији је званично признат као религија руских држављана указом императорке Јелисавете у 18. столећу.

У Русији има и следбеника јудаизма – то је већина Јевреја верника. Није лако да се утврди њихов прецизан број због мноштва мешовитих бракова. Према мишљењу јеврејских религиозних организација, има их око 600.000, али је тај податак тешко потврдити зато што велики део руских Јевреја нису религиозни. У Русији има и следбеника традиционалних веровања (шаманизам, родоплеменски и занатски култови, итд.). То је већина представника малих северних етничких група Русије: Ескими, Чукчи, Корјаци, Евенци, Алтајци, Ненци, Ханти. Следбеника традиционалних веровања има и међу неким народима Поволжја, пре свега – Маријаца, Чуваша и Удмурата.

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАJ, ТЕРИТОРИJА, КЛИМА

Русија се налази на истоку Европе и северу Азије; граничи се са 14 држава и има најдужу границу на свету. Њена територија заузима 17.075.400 квадратних километара. На овом подручју је изразито разнолика клима: почев од суптропске на Црноморском приморју, до изражено континенталне у јужном Сибиру, где температурна разлика достиже и до 80 степени Целзијуса (од -40 до +40), и арктичке на крајњем Северу. Већи део земље налази се у умереном климатском појасу.

ВРЕМЕ

У Русији постоји 11 временских зона. Време се рачуна од +2 сата по Гриничу у Калининграду до +12 сати на Камчатки и Чукотки. Време у Москви и Санкт Петербургу је +3 сата по Гриничу.

ГЛАВНИ ГРАДОВИ, АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ

У саставу Руске Федерације налази се 21 република, шест покрајина, 49 области, једна аутономна област и 10 аутономних округа; градови од федералног значаја су Москва и Санкт Петербург. Главни град Русије је Москва са око 10 милиона становника. Највећи градови, са више од милион становника, су: Санкт Петербург (4,6 милиона), Новосибирск, Нижњи Новгород, Јекатеринбург, Самара, Омск, Чељабинск, Казањ, Перм, Уфа, Ростов на Дону и Волгоград.

ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ

Русија је федеративна република. На челу државе је председник, извршна власт припада влади, на челу са председником владе. Законодавну власт врши Федерална скупштина (Парламент), која се састоји од два дома: Савета Федерације и Државне думе.

СТАНОВНИШТВО И ЈЕЗИК

Према подацима из 2002. године, у Русији живи 143,3 милиона становника, од чега око 80 процената чине Руси (Словени). Осим Руса Русију насељава више од 100 народа и етничких група. Најбројнији су Украјинци и Татари, као и Јермени, Азербејџанци, Казаси, Јевреји и Немци. Званични (државни) језик на целој територији Руске Федерације је руски. Валута – рубља.

http://www.ambasadarusije.org.rs/rusija.php

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Стереотипи и симболи Русије

    У иностранству има доста стереотипа о руском животу. Вероватно их је створио и француски писац Александар Дима Отац, који је путовао по Русији. У једном од својих дела пише како се сместио да предахне под „разгранатом маховницом”. Није јасно како је то успео, зато што маховница није дрво него мали жбун, који осим тога расте на мочварним теренима. Од тих давних времена израз „разграната маховница” (измишљотине о непознатим стварима) укоренио се у руском језику као симбол некомпетентности и површних закључака.

    Наравно да савремени живот Руса нису балалајке, „бабушке” и самовар, санкање у кочијама које улицама вуку коњи, и где, наводно, свуда можете срести медведа. То су само приче за туристе. Посебно се много распреда о руском пијанству. Да, у Русији се одавно предност даје вотки, хладној, без воде и леда. Вероватно је разлог у хладној клими. Али, иако у Русији знају да се добро веселе, постоји и једна стара руска изрека: „Пиј, пиј, али и посао одради”.

    Не могу се занемарити ни љути руски мразеви. Русија је најхладнија земља на свету, у већини региона зима траје четирипет месеци, на северу и целих десет. Чак и у Москви, која се налази у средњом појасу, није реткост да мразеви досегну и до минус 30 степени. Зато Руси носе чувене шубаре и бунде. За већину страних гостију огромни снежни наноси на улицама руских градова права су егзотика, док је за Русе оштра клима – проблем на који се навикне, али веома озбиљан проблем. Доста снаге и средстава троши се на грејање, чишћење путева од леда и снега, за зиму је неопходно имати пуно топлих ствари. Али је и лето у већем делу Русије топло и сунчано.

    У свету се често понавља стара шала да у Русији нема путева већ да постоје само смерови. Да, у овој бескрајној земљи има територија у којима не само да нема путева него нема ни становништва. Међутим, у освојеним регионима у последње време доста се тога мења – путеви су изграђени или се граде, иако удаљеност и огромна територија Русије, наравно, све то успоравају.

    Сваки народ има своје националне специфичности. Имају их и Руси. „Загонетна руска душа” – то су и изразито снажне страсти, неустрашивост, „откаченост”, нелогичност, љубав према хазарду. Рус је у стању да ризикује све, чак и живот. Ко још у свету не зна за „руски рулет”. Руски песник Фјодор Тјутчев још у деветнаестом веку је рекао: „Нисам паметан да схватим Русију”. То и данас важи. Русија се схватити не може, она се може осетити. И тога ради, треба доћи у Русију, треба је видети, путовати и доживети. Целу Русију...

http://www.ambasadarusije.org.rs/rusija-tekst3.php

[Guest Оливера]

Нетрадиционалне религије у Русији

Поред четири основне религије – православља, ислама, јудаизма и будизма, у Русији постоје и конфесије које се неком могу учинити једноставно егзотичним. Међутим, оне имају и своју вишевековну историју и искрено верујуће присталице.

Староверници

Староверници су се појавили у Русији у 17. веку због раскола православне цркве. Године 1654. цар Алексеј Михајлович и патријарх Никон донели су одлуку о „исправљању” богослужбених књига и осликавања икона по грчким правилима из тог доба. Последице реформе одразиле су се, поред осталог, и на обреде: крштење са два састављена прста замењено је крштењем са три прста. „Алилуја” се почела изговарати три пута (а не два као пре), литије, које су се до 1654. године кретале у правцу кретања Сунца, почеле су да се крећу у обрнутом смеру. Људи који нису хтели да се одрекну вере отаца и који нису прихватали реформу, тада су се одрекли црквених тајни и свештеника. То су староверници или старообредници.

У царској Русији до 1905. године и у годинама совјетске власти староверници су драстично прогањани. Због тога су многе заједнице биле присиљене да беже, па су се расејале по читавом свету. Руски староверници живе у Румунији, Италији, Бугарској, Канади, САД, Аустралији, Аргентини, Уругвају, Бразилу, Турској и Сирији.

Остали су они и у Русији. Данас овде има око два милиона старообредника, али је тај број сасвим услован, пошто многе заједнице живе на северу земље, у забитим местима Сибира, и оне по правилу избегавају контакте са спољашњим светом. Један од центара старообредника налази се у Москви.

Старовернички обичаји веома су строги – у погледу постова, молитви и службе. Влада драстична забрана конзумирања алкохола и дувана. Жене и мушкарци у храму стоје одвојено, а при том жене морају имати мараме на глави, а забрањено им је да улазе у панталонама. Мушкарци не смеју да брију браду.

Шаманство

Шаманство (шаманизам) један је од најранијих облика религије, настао још у каменом добу. У Русији се ширио међу народима крајњег севера и Сибира. Назив религиозног култа потиче из евенкијског језика, у коме „шаман”, „саман” значи узбуђен човек, човек у стању екстазе.

Шаман по правилу компримира у себи функције врача, носиоца сакралних знања, митолошких, поетских и културних традиција. Често шаман преноси са поколења на поколење и тајне националних уметничких заната, као што су резбарење на кости или такозване религиозне скулптуре.

За шаманизам је карактеристична представа о томе да се васиона састоји од три света: Горњег, у коме обитавају искључиво духови, Средњег, где заједно са духовима живе људи, животиње и биљке, и Доњег у који одлазе душе умрлих.

Шаманисти верују у различите зле и добре духове који утичу на живот и смрт човека, изазивају код њега болести, обезбеђују му срећу и осуђују га на несрећу. Приврженици шаманизма верују да шаман може утицати на духове, бити посредник између њих и људи. Централни ритуал култа је такозвано камлање, за време кога шаман у стању екстазе комуницира са духовима.

Шаман се постаје углавном по наследству. Сматра се да после смрти шамана његов дух прелази на потомке и духови међу рођацима умрлог шамана сами одабирају људе у које ће се преселити. Сваки шаман има стриктно одређену, на основу његовог положаја и нивоа припреме, количину шаманских атрибута, без којих не може да прође ни једно камлање. Најраспрострањенији међу њима су огртач, капа, даире и чегртаљка. Шамански огртач шије се од коже оваца или коза, или пак од вунене тканине – сукна, са нашивеним апликацијама змајева, направљених од разнобојних трачица и реса. Други детаљ шаманског огртача су увезане у чворове кожне узице дужине око 15 сантиметара, нашивене на леву и десну страну огртача, које шаману служе као крила.

Детаљи шаманске одеће имају сасвим конкретан, примењени значај. Значај неких детаља је и изгубљен, пошто нико не зна чему служе, а њихово присуство на одећи одређује се традицијом, памћењем да се они морају налазити баш ту где јесу.

Капа шамана код Тувинаца и Алтајаца је у облику траке, на чијем горњем рубу су нашивена орлова пера – 40 великих и 20 малих. На траци су насликане очи и уши, којима се изражава шаманска способност да виде и чују. Друга варијанта шаманске капе, веома распрострањена код Бурјата, јесте метални обруч, на који се причвршћују два рога ради страшења злих духова. Такву капу зову „круном” и сматра се да је могу носити једино шамани из вишег реда, они „крунисани”.

Атрибут снажних шамана су и шаманске даире. Праћен звуцима даира шаман испушта крике, којима имитира гаврана или кукавицу. Даире се након посебног обреда оживљавања сматрају теглећом животињом – коњем или јеленом, на којој шаман путује у Горњи свет, ударајући „животињу” чегртаљком, осмишљеном у облику корбача.

За време камлања, које се углавном обавља у циљу лечења и у присуству болесног и његове родбине, шаман, понирући у стање транса, призива духовепомоћнике и удара у даире, на којима – тој својој оживљеној „животињи” – путује у свет духова са циљем да примора зле духове да напусте болесног и самим тим га излечи. О перипетијама свог путовања и борби против злих духова шаман прича присутнима, емоционално чинећи покрете којима се изражава хватање у коштац са злим духовима, извикујући магичне молитве у поетском изразу.

За време совјетске власти шаманизам се третирао као остатак прошлости и није био прогањан. Сматран је унутрашњом ствари малих народности, једном од компоненти својствених њиховој заосталости, а можда и самобитности. Зато та традиција, њен континуитет, никада нису прекидани. Данас у националним регионима Русије локалне власти у оквирима развоја националне самосвести на све начине стимулишу, па чак и финансирају на државном нивоу, као на пример у Туви, развој шаманских традиција.

Духоборци

Духоборство је хришћанска струја која се залаже за чистоту вере. Настало је крајем 18. века у чернозјомним областима Русије. Власти царске Русије, у којој је православље било државна религија, водиле су одлучну борбу против духоборства. Године 1801. сви духоборци су насилно пресељени на Крим. Међутим, учење се почело активно ширити међу украјинским сељацима и 1841. године на основу царског указа духоборци су пресељени у Закавказје, у планинске рејоне Грузије.

Духоборци су се бавили сточарством, земљорадњом, прерадом пољопривредне продукције. Осамдесетих година 20. века заједница духобораца на територији Грузије бројала је шест хиљада људи. Масовни егзодус духобораца из Грузије у Русију и Канаду почео је почетком деведесетих година прошлог века, после распада СССР-а. Тада је Грузију напустило око четири хиљаде духобораца. Влада Русије донела је одлуку да им се пружи помоћ приликом преласка на територију Руске Федерације.

Данас већина духобораца, пресељених из Грузије у Русију, живи у Тулској области, у централној Русији. Вративши се у историјски завичај, духоборци су задржали сопствене каноне живљења. Према њиховом виђењу ствари, њихова се мисија састоји у томе да на земљи граде мир и братство у духу Божије правде. Духоборци не признају никакве традиционалне црквене обреде, изузев обреда склапања брака. Духоборци не признају ни Стари, ни Нови завет, иконе, тајне, институт светих. Они верују у оваплоћење светог духа у живим људима и могућност непосредног комуницирања човека са Богом. Руководилац секте сматра се Христом од крви и меса и он сам себи бира наследника.

Староверци

http://www.ambasadarusije.org.rs/rusija-tekst3.php

[Guest Оливера]

КРСТАРЕЊЕ ПО ВЕЛИКИМ РУСКИМ РЕКАМА

    Карневал на Поларном кругу

    Крстарење по руским рекама је један од најбољих начина да упознате Русију, сурову лепоту њеног северозапада, Сибира, Далеког истока, знамените беле ноћи Санкт Петербурга, волшко-балтички водени пут.

    Страни туристи, по правилу, бирају недељна крстарења од Москве до Санкт Петербурга, али има и оних којима се више допадају дужа путовања по Волги, сибирским рекама Лени, Иртишу, Јенисеју, Обу и Амуру.

    Москву зову још и „луком пет мора”. Водне артерије спајају је са Азовским, Каспијским, Црним, Балтичким и Белим морем. Туристичке маршруте крстарења бродом по каналу који се зове Москва почињу од Северне речне станице у престоници на Химкинском вештачком језеру, а по реци Москви и Оки од Јужне речне станице. Једно од најпопуларнијих и најживописнијих крстарења по реци води од Москве до Петербурга и назад, са заустављањем у лукама Угљич, Јарослављ, Кострома, Горица, Петрозаводск, острвима Кижи и Валаам. Туристи посећују Кирило-Белозерски, Горицки и Воскресенски манастир, Петрозаводск – престоницу Републике Карелије. Уживају обилазећи дрвене цркве са мрежастим куполама у облику чипке, које су изграђене без иједног ексера на острву Кижи и Оњешком језеру. Посећују свето острво Валаам – природно руско чудо и духовни центар православља у Русији. И, наравно, на тој маршрути туристе очекују занимљиве екскурзије по северној престоници – Санкт Петербургу. Маршрута по Волги и Оки – такозвана Московска кругосветка води по затвореном водном прстену по реци Москви и Оки до Нижњег Новгорода, а затим по Волги до Ивањковског вештачког језера и по каналу Москва. Брод се зауставља у Коломни, једном од најстаријих градова Русије, у селу Константинову, завичају великог руског поете Сергеја Јесењина, у Рјазању, великом граду на Оки, који је основан 1095. године. На маршрути су древни градови: Касимов, Муром, Нижњи Новгород, Городец, Кинешма, Плес, Кострома, Јарослављ, Рибинск, Мишкин, Угљич, Каљазин, Твер. Путовање се завршава у Москви.

    Друго популарно крстарење организује се на релацији Москва–Астрахањ–Москва, и оно понавља пут „Московске кругосветке” низводно по Волги и наставља га. На путу брод стаје поред старих руских градова Самаре и Саратова. Туристи обилазе прелепе архитектонске споменике из 19. века. У Волгограду разгледају колосални монумент Мајке-Отаџбине – споменик жртвама и победи у Другом светском рату. У Астрахању, крајњој дестинацији волшког пута, туристи посећују Астрахањски Кремљ и Ботаничку башту, купују чувени црни кавијар и сувенире.

    Северна Двина је највећа по површини басена река севера европског дела Русије. Крстарење по Северној Двини почиње од Архангелска до Котласа и назад. Задивљујуће делује обала реке, речни спрудови и многобројне дрвене цркве и грађевине карактеристичне за северно руско неимарство. Нарочито су лепе беле ноћи на Северној Двини.

    Јенисеј је највећа пуноводна река Русије и Сибирци је зову „моћним лепотаном, Јенисејом – баћушком”. Крстарење по Јенисеју пружа јединствену могућност да се осети величанственост сибирске природе, да се посете приобални градови и насеља Јенисејск, Ворогово, Турухонас, да се прође кроз Казачински и Осиновски праг, да се види ушће Поткамене Тунгуске, у чијем се басену налази место пада тајанственог Тунгуског метеорита, да се пресече Поларни круг, уз обележавање тог догађаја веселим карневалом. И најзад, да се посете градови Заполарја: Игарка са јединственим Музејем вечито смрзнутог тла и Дудинка – центар полуострва Тајмир, врата за Арктик, највећа морска лука Сибира.

    Лена је једна од десет највећих река на планети. Своје воде носи у дужини од четири хиљаде и 400 километара, од извора у Бајкалским гребенима до Северног леденог океана. У средњем току ширина Лене достиже 15 километара, а у доњем току и до 20-25 километара. Величина делте реке Лене унета је у Гинисову књигу рекорда. Путујући по Лени, у Јакутску, намерници могу посетити Музеј драгог камења и племенитих метала, Музеј мамута и Институт за вечито смрзнуто тле, отићи на екскурзију по Северном поларном кругу, успети се на врх острва Столба (104 м), отићи на Биков рт, место где се завршава Лена и где почиње Северни ледени океан. Путници се могу бавити риболовом, сакупљати печурке и јагодичасто воће, роштиљати...

    Приликом крстарења по реци Иртиш, које се популарно назива „Сибирска одисеја” и „Сибирски сувенир”, туристе очекују екскурзије у чувене сибирске градове Омск, Тобољск и Ханти-Мансијск, где могу да виде културно-историјске споменике народа севера и да купе оргинални сувенир за успомену на посету Сибиру. На Далеком истоку крстарења се организују по великој реци Амур. А они који желе да се упознају са прелепом природом највећег слатководног језера на свету, могу да се да виде културно-историјске споменике народа севера и да купе оргинални сувенир за успомену на посету Сибиру. На Далеком истоку крстарења се организују по великој реци Амур. А они који желе да се упознају са прелепом природом највећег слатководног језера на свету, могу да се упуте на крстарење по Бајкалу.

http://www.ambasadarusije.org.rs/rusija-tekst1.php

[Guest Оливера]

КОНУЗИН Александар Васиљевич

Rusija će ostati uz Srbiju

   

   Na koji način će Rusija u narednom periodu braniti srpske stavove o Kosovu?

   Realnost na Kosovu je i dalje uznemiravajuća. Postoje pretnje regionalnoj i međunarodnoj bezbednosti. Baš zbog toga nastavljamo da najtešnje sarađujemo sa Srbijom sa cilom da na miran način razrešimo tešku situaciju. Naš stav je dosta jednostavan: ruska strana je spremna da podrži onaj stav koji će zauzeti srpska vlada. Srpska vlada se izjasnila za proširenje misije Euleks na celoj teritoriji Kosova, a Rusija je podržala odgovarajuću odluku Saveta bezbednosti o tome. Srbija sa UN vodi pregovore o šest tačaka koje se tiču života srpskog naroda na Kosovu, i mi smo od samog početka podrzali te napore. Takođe smo podržali srpsku inicijativu da se Generalna skupština UN obrati Međunarodnom sudu pravde i da se ispita pravosnažnost odluke o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova.

   Rusija je poslala podnesak Međunarodnom sudu pravde u kojem osporava legitimnost odluke o priznanju KiM. Koje ste argumente naveli kao ključne?

   - Mora se imati u vidu da će razmatranju tog pitanja prethoditi nekoliko koraka. Tokom tog procesa mi ćemo koordinirati stavove sa srpskom stranom. Jer, naš stav je isti kao srpski - jednostrano proglašenje nezavisnosti nije u skladu sa međunarodnim pravom, odlukama Saveta bezbednosti UN, niti je u skladu sa Poveljom UN. To su naši argumenti, i u tome sa naši stavovi apsolutno poklapaju sa stavovima Srbije. U ovom slučaju, Rusija ne brani isključivo interese Srbije, nego interese međunarodnog prava u celini.

   Za 17. jun je predviđeno novo zasedanje Saveta bezbednosti na čijem stolu će se ponovo naći tema Kosova. Spremate li posebnu reakciju na dosadašnji rad Unmika, o čemu će biti reči?

   - Za nas su od odlučujućeg značaja ocene srpske strane o događajima koji su se desili u periodu od poslednjeg izveštaja generalnog sekretara UN. Uvek u ovakvim prilikama svoje ocene upoređujemo sa zaključcima koje iznosi srpska strana.

   Kako praktično izgleda to "koordiniranje"? S kim se dogovarate i koliko često usklađujete stavove?

   - Praktično, imam redovne kontakte sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije, Ministarstvom za KiM i predstavnicima Srba sa Kosova. Svi oni iznose svoje ocene, upoznavaju me sa stanjem na terenu, a naš orijentir su stavovi srpske strane. I toga ćemo se i ubuduće pridržavati.

   Srpska vlast koristi vreme pre presude Međunarodnog suda da utiče na druge države da ne prejudiciraju rešenje novim priznanjima KiM i prijemom nelegalne države u međunarodne institucije. Šta na tom planu čini Rusija?

   - Razne organizacije imaju različita pravila o prijemu novih članica. Nažalost, događaju se slučajevi poput onog sa MMF, kada se pravila zloupotrebljavaju, a članice se primaju mimo pravila. Rusija smatra da Kosovo nije subjekat međunarodnog prava. Jer, da bi neka država to bila, ona mora prvo da postane član UN. Rusija poseduje mehanizme da spreči prijem Kosova u međunarodne institucije. S tim su upoznate pristalice nezavisnosti koje se trude da proguraju Kosovo u druge institucije i vrše pritisak na mnoge države da priznaju nezavisnost s namerom da ono bude primljeno u UN. Rusija, kao stalni član Saveta bezbednosti UN, neće dopustiti da Kosovo bude primljeno u tu svetsku organizaciju.

   Očekujete li pritiske i uticaje koji bi sprečili objektivnosti presude?

   - Ne znam da li trenutno postoje konkretni pritisci na Sud. Znam da su mišljenja o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova različita. Jedan deo zemalja i dalje smatra da je proces izvršen na zakonit način, drugi veruje u suprotno. Očekujem da svi stavovi budu saslušani u Sudu i da, prilikom obrazlaganja podnesaka, čujemo argumentaciju za i protiv. Naravno da ćemo svoje argumente usaglasiti sa srpskom stranom koja s pravom brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet.

   Srpska vlast u vrh svojih prioriteta stavlja evropske integracije. Vi ste više puta ponovili da nemate ništa protiv Srbije u EU, ali da bi neki deo naših odnosa, u tom slučaju, mogao da bude promenjen. Na šta mislite?

   - Ponoviću da Rusija nema ništa protiv evropske perspektive Srbije. Ali, prilikom prijema u EU, zemlje moraju da ispune određene uslove i kriterijume. Zato sugerišem da se već danas povede računa kako se ti standardi ne bi loše odrazili na odnose Srbije i Rusije.

   Na šta konkretno mislite?

   - Trenutno je na snazi sporazum o slobodnoj trgovini. Ako Srbija pristupi EU, kako će se to odraziti na pomenuti sporazum? Od pre dva dana na snazi je sporazum o bezviznim putovanjima građana Srbije u Rusiju. Kako će se ta olakšica primenjivati posle ulaska Srbije u EU? Ali, hoću da naglasim da EU nije alternativa odnosima sa Rusijom. Mi sami aktivno razvijamo odnose sa EU jer je ona naš najznačajniji ekonomski i politički partner. Trudimo se da pronađemo takve oblike saradnje Srbije, Rusije i EU, koji bi bili korisni za sve tri strane.

   Međutim, ulazak Srbije u EU je uslovljen ispunjavanjem zahteva Haškog tribunala, koji su poduprti ucenama Holandije. Mislite li da se Srbija preterano uslovljava?

   - Holandija je, pored Belgije, jedina zemlja koja smatra da Srbija u nedovoljnoj meri sarađuje sa Haškim tribunalom. Po mišljenju mnogih, to je vezano za događaje u Srebrenici i uticaj tih događaja na unutrašnjopolitički život u Holandiji. Koliko znam, većina članica EU smatra da je Srbija ostvarila dovoljnu saradnju sa Tribunalom i da je ispunila sve uslove za ulazak u EU.

   Rusija se zalaze za rasformiranje tog suda kome je ionako ističe mandat...

   - Smatramo da Haški tribunal u svom radu koristi duple standarde na uštrb Srbije. Ima konkretnih primera: Ramuš Haradinaj je pušten uprkos činjenicama da je bilo očiglednih pritisaka na svedoke, pa čak i njihovog uništavanja,dok Šešelj po istom osnovu lezi u zatvoru. Sudski proces je zaustavljen bez jasne perspektive njegovog nastavka. To je očigledan primer. Rusija smatra da treba da se postupa u skladu sa odlukama Saveta bezbednosti koje se tiču rokova rada Tribunala. A Srbija je spremna da u svojim nacionalnim sudovima razmatra pitanja koja se tiču zločina u vreme građanskog rata. Mi podržavamo taj stav.

   Srbija i Rusija uspostavile su čvrste ekonomske odnose. Posle dogovora o energetskoj saradnji, sprema se i investiranje u srpsku privredu, razni projekti, krediti...

   - Ne sećam se da smo ikada imali ovoliko značajan potencijal i obostranu želju za saradnjom u mnogim oblastima. Na političkom planu, održavaju se redovni kontakti između šefova država, ministara spoljnih poslova, parlamentarnih delegacija, predstavnika raznih ministarstava. Stvorena je solidna baza za bilateralne odnose. Završeni su gasni aranžmani, ukinute vize, proširen je spisak robe koja može da se uvozi u Rusiju bez carina. Na dnevnom redu je priprema sporazuma o priznavanju jednakosti diploma visokih škola i naučnih zvanja, o pitanjima socijalne zaštite, o naučno-tehničkoj saradnji, u sferi transporta, kao i program saradnje u oblasti kulture oročen na tri godine.

   Jeste li zadovoljni realizacijom sporazuma o energetskoj saradnji?

   - Jesmo potpuno. Partnerski odnosi Gaspromnjefta sa NIS razvijaju se u skladu sa ranije usaglašenim programom rada. Ruska kompanija već je uplatila vrednost za otkupljene akcija NIS. Raspisan je tender za nabavku opreme u cilju modernizaciji rafinerije- Određen je i izvođač radova kao i rokovi za njihov početak. NIS je počeo da proizvodi evrodizel. Što se tiče projekta Juzni tok, osnovni sporazum o saradnji između Gasproma i Srbijagasa potpisan je 15. maja u Sočiju. U toku je formiranje radne grupe za razradu studije o izvodlivosti. Narednih nedelja biće formirano zajedničko preduzeće koje će početi sa realizacijom tog projekta na teritoriji Srbije, uključujući i samu izgradnju gasovoda. Određeni su konkretni rokovi za realizaciju različitih etapa radova - od početka radova sve do puštanja gasovoda. Što se tiče Banatskog dvora, plan je jasan - skladište bi trebalo da proradi do početka sledeće grejne sezone. Postignut je i dogovor o proširenju podzemnog skladišta gasa, o proučavanju mogućnosti izgradnji još jednog skladišta. Vode se pregovori da Gasprom banka sa svojim kapitalom učestvuje u ostvarivanju ovih projekata, a proučava se mogućnost da ta banka deluje uz zajedničko učešće srpskog kapitala. Razmatra se i mogućnost formiranja drugih finansijskih institucija.

   Razmišljate li i o projektima koji su van naftno-gasne industrije?

   - Da. Naša saradnja prelazi ove okvire. Pre svega mislim na izgradnju novih elektrana. Uporedo se radi na modernizaciji najveće hidroelektrane Srbije „Đerdap-1“. U avgustu će biti isporučena mehanizacija, a u septembru će početi montaza tih mašina. Sa radom nastavljaju najveće kompanije u kojima učestvuje ruski kapital ' „Ikarbus“ u Beogradu, fabrika „Jastrebac“ u Nišu, preduzeće za proizvodnju bakarnih cevi u Majdanpeku. Iskreno, delatnost ovih preduzeća se odvija u teškim uslovima jer u značajnoj meri firme ne opstaju zahvaljujući svojoj proizvodnji, nego resursima koje dobijaju iz Rusije. Razlog je mala količina narudžbina zbog finansijske krize. Po našoj proceni, od 2000-te, pa do kraja ovde godine, suma ruskog ulaganja u ekonomiju Srbije preći će preko milijardu dolara. Tako će Rusija postati jedan od najvećih investitora u Srbiji.

   Pregovara se i o izgradnji metroa u Beogradu?

   - Delegacija vlade Moskve, koja je prošle nedelje posetila Beograd iznela je svoje mišljenje o tome koja bi vrsta metroa bila najefikasnija za vašu prestonicu. Stručnjaci treba da usaglase svoje pristupe i da se dogovore o razradi tog projekta.

   Srbija je zatražila od Rusije milijardu evra kredita. Jesu li već određeni uslovi?

   - To pitanje sa razmatra. Pre svega se razmišlja o određivanju sume za stabilizaciju budžeta. Ministarstva finansija dveju zemalja uspostavila su kontakte i trenutno se vode tehnički pregovori oko ostvarivanja te ideje. Želim da istaknem da je aktivna ekonomska saradnja podstakla aktivnosti u drugim oblastima, zahvaljujući čemu čitav niz krupnih kulturnih događaja obeležava ovu godinu. Dogovoreno je održavanje manifestacije Dani Rusije u Srbiji sledeće godine, a 2011. Srbija će se na isti način predstaviti u Rusiji. Aktivna je saradnja i u oblasti prosvete, sve veći je broj srpskih studenata u Rusiji. Uspostavljaju se direktne veze između univerziteta. Raste interes za ruski jezik i kulturu u Srbiji.

   Za ne baš dug period, obišli ste mnoge delove Srbije. Kako ste prihvaćeni?

   - Imam najpozitivnije utiske. Srbi su jako topao i gostoljubiv narod. Bez obzira na očigledne poteškoće, pokazuju da vole život. Svuda sam jako dobro primljen, a taj dobar odnos prema meni doživljavam i kao ljubav prema Rusiji.

   

   SPREČITI FALSIFIKOVANJE ISTORIJE

   Bliži se bitan datum, kada ćemo proslaviti 65 godina pobede nad Hitlerovskom Nemačkom. Za Rusiju je to sveti praznik celog naroda, jer platili smo veliku cenu za slobodu. Na drugom mestu po stradanju je Jugoslavija. Želeo bih da, kao što smo zajedno ratovali, zajedno i obeležimo taj praznik. Ja ću polagati vence na spomenike poginulim sovjetskim vojnicima i njihovoj jugoslovenskoj braći po oružju. Voleo bih da više Srba učestvuje u tim manifestacijama jer je to naša zajednička krv i zajedničko sećanje. To je potrebno i da bismo se zajedno suprotstavili pokušajima promene istorije iz Drugog svetskog rata i namerama da se oni koji su bili na strani fašista sada predstavljaju kao heroji.

   

http://www.ambasadarusije.org.rs/ambasador.php

[Guest Оливера]

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ – ИСКУШЕЊЕ ИСТОРИЈЕ

1. септембра 2009. године навршава се 70 година од почетка Другог светског рата.

Овај рат, који је започео блок фашистичких држава или, како су тада говорили, силе „Осовине“, на челу са нацистичком Немачком, по својим размерама и суровости у историји нема себи равних. Трајао је дугих шест година и увукао је у своју орбиту 61 државу, четири петине становништва земаљске кугле. Наоружано је било више од 110 милиона људи. Био је то рат највећег крвопролића и уништења. Однео је животе десетина милиона људи. Најбројније жртве имала је моја земља изгубивши 26 милиона свог становништва. У Русији практично нема породице у којој не поштују сећање на свог палог јунака. Велике губитке имале су и друге земље као што је и Југославија која је дала 1,7 милиона живота. На стотине градова и села било је збрисано са лица земље. Нанета је огромна штета историјским и културним вредностима и споменицима. Свет је постао подељен на онај пре и после 1. септембра 1939. године.

Ради поимања било ког историјског догађаја потребно је знати изворе и поводе који су га проузроковали. Други светски рат није последица случајних стицаја околности или импулсивног деловања државника, политичара, дипломата. Рат је настао као резултат читавог низа дубоких узрока изазваних системом међународних односа тога времена; један од тих узрока безусловно је била осмишљена и потпуно свесна агресивна политика фашистичких држава.

Ја схватам да историја не познаје кондиционал, па ипак данас се многи питају да ли је било могуће спречити надолазећу катастрофу. Вероватно је било могуће. Стварање ефикасног механизма реакције на агресивне акције, формирање делотворног система колективне безбедности у Европи осујетило би планове агресора. Започети војни конфликт био би пресечен у корену и локализован.

Подсетићу вас да је током предратног периода СССР покушао да створи систем европске колективне безбедности с циљем пружања отпора експанзионистичким тежњама Хитлера. Пошто није имала заједничку границу са Немачком, Москва је тражила дозволу за пролазак совјетских трупа преко територије Пољске ради остваривања директног контакта са потенцијалним агресором. До последњег момента смо гарантовали Чехословачкој њен територијални интегритет. Међутим, узалуд. Победило је неповерење, жеља да се очува сопствена безбедност на рачун других, политичка кратковидост, кукавичлук.

Време је било изгубљено. Преговори о стварању антифашистичке коалиције завршени су када је Други светски рат увелико пламтео по целом свету. Били су потребни колосални напори, огромна настојања и жртве држава коалиције да би се стало на пут агресорима, прекинуо њихов суманути план и извојевала одлучна и бескомпромисна победа над фашистичком „Осовином“. Државно-политички систем фашизма био је разбијен, а кривци започињања рата добили су заслужене казне које им је изрекао међународни Суд у Нирнбергу.

Од завршетка рата прошло је 64 године. Смениле су се генерације. Већи део данашњег становништва планете рођен је и одрастао у послератном периоду. Све је мање оних који се сећају година сурових искушења које је, попут тешког бремена, поднело човечанство у периоду од 1939. до 1945. године. Али много тога што је уносило немир тада, актуелно је и данас. То су, пре свега, разлике у прилазу решавањима питања колективне безбедности. Забрињавајуће је то што неки још увек имају жељу да поделе Европу по принципу „наши-туђи“.

Други светски рат припада прошлости, али људи су дужни да га памте, да се труде да схвате његове лекције. Не треба се бојати освртања уназад. Погледати у огледало историје. Имати храбрости рећи себи истину, понекад непријатну, али једину. Превелико је искушење зажмурити на све то. Дистанцирати се од онога што се догодило. Заборавити, или што је још горе, обрнути све зарад политичких прилика. Лепо је и лако живети без терета прошлости, али тада нећемо имати од чега да градимо будућност. Управо ради будућности ми данас живимо и радимо, и речи „само да рата не буде“ у овом контексту имају дубоко значење. Предавања из историје морају постати вечити гарант да се не понови највећа трагедија човечанства - Светски рат.

Чланак у српском часопису «НИН», 27.08.2009

http://www.ambasadarusije.org.rs/interview/09/12.php

[Guest Оливера]

НЕМА КОЗАКА БЕЗ ОТАЏБИНЕ НИТИ РУСИЈЕ БЕЗ КОЗАКА

Живот за „родну груду”

Историја Русије незамислива је без козаштва. Култура, обичаји, традиција тог специфичног „народа” неодвојиви су од прошлости и будућности земље. Козаци су увек и вером и правдом служили Отаџбини, били пример војничке вештине и части, вековима су доказивали своју оданост идеалима хришћанског морала, верност обичајима и традицији православља.

Козаштво се формирало на јужној и југоисточној периферији руске државе из редова сељака који су се противили угњетавању. По обалама Дона, Волге, Дњепра, Терека, Аика на Уралу настале су козачке заједнице које су за кратко време освојиле огромне територије све до Црног и Каспијског мора и до Кавкаских планина. Козаци су помагали освајачима пољопривредног земљишта у Сибиру и на Далеком истоку.

Почетком 20. века у Русији је постојало 12 козачких армија: Донска, Кубањска, Терска, Астрахањска, Уралска, Оренбуршка, Семиреченска, Сибирска, Забајкалска, Амурска, Усуријска, Јенисејска и Јакутски козачки пук. Године 1916. у руској империји козаштво је бројало четири милиона и 434 хиљаде људи, од чега је 480 хиљада служило у војсци. Национални састав козаштва био је разнолик – чинили су га Украјинци, Татари, Башкирци, Калмици, народи Кавказа, Казахстанци, Бурјати, Јакути и многи други народи Русије. У совјетској Русији козачке формације су укинуте 1917. године. Препород козаштва у Руској Федерацији започео је 26. априла 1992. године после усвајања Закона РСФСР о рехабилитацији репресираних народа и Указа председника Руске Федерације од 15. јуна 1992. године о мерама у правцу реализације Закона РФ о рехабилитацији репресираних народа, који се односи на козаштво.

У децембру 2005. председник Русије Владимир Путин потписао је федерални Закон о државној служби руског козаштва, којим се регулишу правне и организационе основе ангажовања руског козаштва у државној служби, поред осталог, државно-цивилној, војној, правозаштитној и општинској.

За историјско памћење козаштва карактеристичне су представе о општој историјској судбини, сродности свих козачких војних формација, јединственом начину живота који је настајао у време „предака”. Другим по значају могли бисмо навести представе о личној слободи сваког козака и потпуној независности војске у целини. Традиционална организација војске и њена управа доживљавани су као гаранција свеопште једнакости, услов слободе и безбедности чланова заједнице. Посебно место у самосвести козаштва заузимају представе о традицијама, међу којима су слободољубивост, оданост војничкој дужности, узајамна помоћ у различитим сферама делатности, физичко и морално здравље, толеранција вероисповести и друго. Главни смисао постојања козаци су сагледавали у служењу Отаџбини, које је раније, из низа историјских и политичких разлога доживљавано пре свега као служење цару, а сада се везује за шефа државе.

Козацима је био својствен и посебан однос према „родној груди”. Према светој вишевековној традицији, козаке је уједињавала застава, а одлуке козачког Круга сматрале су се неважећим уколико су донесене у одсуству свештеника, у одсуству Савета почасних стараца или нису одобрене од тог савета. Ако свештеник обнажи главу или напусти Круг, онда се Круг сматра неважећим, као и његове одлуке. Уколико старци изразе сумњу поводом било које одлуке, она се сместа анулира и сматра неважећом. И та одлука не само да се не примењује него се на њу никада више не враћа. Уколико старци напусте Круг пре његовог окончања, онда се Круг, као и у случају са свештеником, сматра неважећим. Одлуке свештеника и стараца не подлежу разматрању.

Старци су обављали улогу неговатеља козачких обичаја и традиција и поштовање према њима било је безгранично. Непоштовање према старцу сматрано је као издаја козачких идеала и сурово је кажњавано. Ни у ком случају није се смело уплитати у разговор старијих. Без одобрења стараца ни атаман није смео да седне у столицу, а омладина уопште није седела у присуству стараца. Пред њима су омладинци и војници стајали у ставу мирно, без капа на глави.

У козачким породицама за столом се први послуживао најстарији члан. Хлеб је секао искључиво домаћин породице, а отац је могао да казни одрасле синове чак ако су они имали и унуке. Сам начин живота козака, традиција и обичаји доприносили су да се код младог нараштаја развија осећање поштовања према старијима, према онима који су познавали све суптилности џигита, борбе прса у прса и који су умели да користе све врсте оружја.

http://www.ambasadarusije.org.rs/rusija-tekst6.php

[Guest Оливера]

Шта да посетите у Русији

    Русија је земља богате историје и културе. Од памтивека су се овде преплитале религиозне и културне традиције њених народа. Архитектонски комплекс московског Кремља, дворци Санкт Петербурга, стари градови „Златног прстена” познати су у целом свету.

    Москва је главни град Руске Федерације, пословни, научни, културни и туристички центар Русије. Први пут се спомиње 1147. године. Град је основао суздаљски кнез Јуриј Долгорукиј. Брзом развоју Москве допринео је повољан географски положај на раскрсници најважнијих трговинских путева, између Оке и Волге, на обали реке Москве.

    Архитектонски изглед Москве формирао се столећима. Непоновљив облик Москве резултат је рада врхунских руских и страних градитеља и уметника. Данас је Москва једна од најлепших престоница света. Изузетан колорит града свакако чине архитектонски комплекс Московског Кремља, величанствене куполе Саборне цркве Василија Блаженог, обновљени Храм Христа Спаса, Новодевичји, Свето-Данилов, Донски манастири, дворци и паркови Коломенскоје, Кусково, Останкино...

    Москва има више од 70 позоришта, а најпознатији је Бољшој театар. У више од 100 музеја налазе се богате колекције слика, графика и скулптура. Међу њима најпознатији су Третјаковскаја галерија слика и Музеј ликовне уметности А. С. Пушкина. У граду се налазе десетине концертних хала, биоскопа, изложбених комплекса. Савремена Москва је град конгреса, форума, фестивала, индустријских изложби и сајмова. Најпознатији догађаји су Московски међународни филмски фестивал и Међународна туристичка изложба.

    Околина Москве (Подмосковље) посебна је ризница културних, историјских и природних споменика. Под заштитом државе налази се око 2.200 туристичких објеката. Подмосковски градови Сергијев Посад, Звенигород, Серпухов, Коломна сваке године посећује све више туриста.

    Међу атракцијама Подмосковља посебно место заузимају манастири. Непоновљиви су по лепоти архитектонски комплекси ТројицеСергијеве лавре, Новојерусалимског, Јосифо-волоколамског манастира. Најпопуларнија туристичка маршрута „Златни прстен Русије” иде од Москве према североистоку, преко староруских градова Сергијев Посад, Преслављ-Залески, Ростов Велики, Јарослављ, Углич, Кострома, Суздаљ, Владимир... У маршруту „Златног прстена” спадају културноисторијски споменици, који су на списку светског наслеђа УНЕСКО: ансамбл ТројицеСергијеве лавре, ремек-дела белокамене архитектуре Владимира и Суздаља. У тим прелепим градовима упознаћете се са производима старих народних заната. Ако вас интересују руска култура и уметност, вреди их посетити. На пример, Музеј градитељства изведеног у дрвету и сеоске свакодневице у Суздаљу, Кућумузеј сликара Левитана у Плесу, музеј „Библиотека руске вотке” у Угличу.

    Туристичка маршрута „Мали златни прстен” обухвата културно-историјске споменике Владимирске области. Осим Владимира и Суздаља, она укључује старе руске градове Муром, ГусјХрустални, Александров, Јурјев-Пољски, Богољубов, где се на делти река Нерљ и Кљазма налази један од најчувенијих споменика староруског каменог градитељства – Храм Покрова на Нерли.

    Северни Палмир, Северна Венеција, Град белих ноћи – то су називи за величанствени Санкт Петербург, можда најлепши од руских градова. Зимски дворац, игла Адмиралитета, ушће Васиљевске аде, Исакијевска и Казанска саборна црква. Бронзани коњаник, скулптуре и танка решетка Летње баште, канали и мостови на реци Неви, који се ноћу подижу ради проласка бродова. Драгуљи Ермитажа и Руског музеја, Маријински дворац, беле ноћи. Петербург Пушкина и Достојевског, Блока и Ахматове, Јесењина. Овај град стварно изазива одушевљење!

    Велелепни су дворци и паркови Царског села, фонтане Петергофа, алеје Павловска. „Сребрни прстен Русије” – туристичка маршрута из Санкт Петербурга по северозападном делу, која обухвата староруске градове Новгород и Псков, музејрезерват „Пушкинске горе”, Изборск, Гдов и Порхов са њиховим старинским тврђавама. Посебно место у овој маршрути заузима Новгородски Кремљ са велелепним храмовима из XI-XV века.

    Споменицима културе обилује Карелија, покрајина која се налази северније од Санкт Петербурга. Пре свега то је Кижи, највећи архитектонски комплекс у Русији народног дрвеног стваралаштва, као и Валаамски манастир – један од духовних центара Русије, који је био основан у XIV веку на острву Валаам на Ладожском језеру.

    Бисер Беломорја, понос руског севера, свакако су Соловецка острва са Спаскопреображенским манастиром, који има богату и бурну историју. Најпознатији туристички центри Русије су градови Вологда, Архангелск, Каргопољ, као и чувени Кирило-белозерски манастир, где се налази највреднија колекција икона из XV-XVIII века.

    Волга мајка, велика руска река. Она је јунакиња древних митова, народних епских песама, неодвојиви део лика и духа Русије. Волга је одвајкада била најважнији трговински пут. Градови, створени на њеним обалама у различитим вековима, временом су постали велики културни центри Русије. Тај део се зове Поволжје.

    Упознавање Поволжја обично почиње од Костроме. То је староруски град, бисер црквеног градитељства, који је и део „Златног прстена”. На сливу Оке и Волге налази се Нижњи Новгород – велики руски трговински, научни и културни центар, град који има богату вишевековну историју. Визиткарта Нижњег Новгорода је чувени пословни сајам са бројним изложбама и форумима, који се одржава сваке године. Од старих времена познати су и производи народне радиности нижгородске земље – городецки дрворез, хохлома и городецко зидно сликарство.

    Још један велики град Поволжја је Казањ, главни град Републике Татарстан. У његовој историји и архитектонским споменицима, као што је Казански Кремаљ, стари руски дух је у изванредном споју са непоновљивом аромом Истока. Данас је Казањ крупни културни центар, где коегзистирају руске и татарске националне традиције. Осим тога, у такозваном средњем Поволжју налазе се стари руски трговински градови Самара, Саратов, Уљановск (бивши Симбирск, родно место В. И. Лењина).

    Највећи градови јужног Поволжја су Волгоград и Астрахањ. Волгоград се раније звао Стаљинград, а пре тога – Царицин. Током дуге историје (постоји дуже од четири века) више пута је доспевао у центар највећих догађаја не само руског друштвеног и државног живота него и међународног (Стаљинградска битка). Ту се налази архитектонски комплекс градског кеја са величанственим меморијалом на Мамајевом кургану, који је изграђен у част бранилаца Стаљинграда.

    Древни Астрахањ, познат од XIII века – последња је дестинација путовања по Волги. Историјски део града налази се на острву, које је окружено Волгом и њеним притокама. Краснојарски крај (покрајина) – срце Сибира и географски центар Русије. Краснојарск, главни град покрајине, чувен је по фонтанама, бројним и оригиналним. Са Краснојарском се не може такмичити ни један град Сибира. Локални завичајни музеј, где се налази богата колекција старинских сибирских предмета, 2001. године проглашен је најбољим провинцијским музејем Русије.

    Северно од Краснојарска, низводно реком Јенисеј, налази се Јенисејск, најстарији град у целом источном Сибиру, основан 1619. године. Северније, у малом граду Туруханск, налази се један од најстаријих мушких манастира у Сибиру. А у Игарку је јединствени подземни музеј „вечито смрзнуте земље”.

    Тува – географски центар Азије. Древна шаманска традиција овде се преплиће са традицијом будизма. Путујући по овим просторима можете присуствовати обредима шамана и упознати мистичну моћ шаманске медицине. У целом свету познато је тувинско певање из грла, али само у Туви може да се у потпуности осети истински тон грлених звукова. Географски центар Азије налази се поред главног града Туве – Кизила. Овај град је пре свега познат по будистичком храму, Националном музеју Туве, који је један од највећих музеја Азије, као и по јединственој клиници, где оболеле лече применом древних шаманских метода.

    Највеће слатководно и најдубље језеро у свету Бајкал познато је по својој природној лепоти. И у овом рејону има доста културно-историјских атракција. Иркутск, град на обали Ангаре, 70 километара удаљен од Бајкала, велики је културни, научни и туристички центар источног Сибира. Основан је средином XIX века и брзо се проширио захваљујући повољном географском положају. Овде су пролазили путеви каравана из Русије и Европе у Монголију и Кину. Средином XIX века у Иркутску и околини живела је колонија „декабриста” (учесника устанка против руског цара 14. децембра 1825. године), што је имало велики утицај на живот овог региона, имајући у виду да су „декабристи” и њихове жене били представници најчувенијих племићких породица Русије. Овом периоду иркутске историје посвећена је експозиција музејакуће двојице „декабриста” – Сергеја Волконског и Сергеја Трубецког. У граду су сачувани и најинтересантнији обрасци дрворезне архитектуре.

    Бурјатија – земља степа, шума и планина, налази се јужно и источно од Бајкала (Забајкаље), има богату етничку и религиозну историју. Бурјати су један од најбројнијих народа Сибира и од старих времена били су шамани. Почетком XVIII века у Забајкаље је дошао будизам, а са њим и достигнућа народа Тибета и Монголије. Један од главних историјских споменика Бурјатије је ламаистски манастир (дацан) у граду Гусиноозерск, који је у XVIII-XIX веку био центар будистичке религије источног Сибира.

    Набројали смо тек основне културно-историјске споменике Русије. Али, на бескрајним руским просторима налази се велики број јединствених историјских места и атракција, који још нису добро познати туристима. Сваки радознали путник може пронаћи за себе нова места у Русији и стећи незаборавне и узбудљиве успомене.

    НАРОДНА РАДИНОСТ

    Дела руске народне уметности верно дочаравају руски национални карактер, руску историју, народне идеале среће и лепоте. Већина народних заната јако је стара, њихови корени су у сеоском занатству. Сама природа човеку је пружала и материјале и сижеа. У шумским рејонима развијао се стругарски занат, дрворез или бресторез (кора брезе). Тамо где је било глине, развијала се керамика, у северним областима европског дела Русије где се гајио лан – израда чипке. Урал је познат по ливеном гвожђу, украсима за оружје и производима од камена. Светску славу су стекле чувене руске „бабушке”, хохлома, керамика из Гжеља, минијатуре Палеха, жостовски послужавници, павлопосадски шалови, итд. Најпознатији руски сувенир је „бабушка” – матрјошка, која је релативно „млада”: има само сто година. Води порекло од јапанске дрвене лутке – будистичког мудраца Фукуруму.

http://www.ambasadarusije.org.rs/rusija-tekst2.php

[Guest Оливера]

Интервју Амбасадора Русије у Београду

Александра Конузина

листу „Јединство“

7.септембра 2009

– У октобру у посету Србији долази председник Руске Федерације Медведев. Да ли су већ почеле припреме за посету и шта све садрже?

– Припреме за посету већ су почеле. Заједно са Министарством спољних послова Србије, Скупштином града Београда као и другим компетентним установама разрађујемо програм боравка Председника Русије, формат и садржај преговора, спремамо билатералне документе за потписивање. Обе стране раде на томе да предстојећа посета Д. А. Медведева постане важна етапа у историји односа Русије и Србије која ће допринети квалитативном напретку наше сарадње у најразличитијим областима: политичкој, трговинско-економској, културној. Да се развијају везе између заинтересованих ресора двеју земаља. Посета ће имати велики симболички значај. Шефови двеју држава учествоваће у обележавању 65. годишњице ослобођења Београда од нацистичког окупатора, положиће венце на споменике палим совјетским и југословенским јунацима.

– Србе на Косову и Метохији посебно радује посета председника Медведева Србији. Да ли ће и колико проблем Косова бити на дневном реду два председника?

– Тема Косова увек се разматра на свим руско-српским сусретима како на највишем, тако и на високом нивоу. Ни предстојећи сусрет у том смислу неће бити изузетак. Русија пружа чврсту подршку Србији у заштити њеног суверенитета и територијалног интегритета. Д. А. Медведев ће потврдити ту подршку и размотрити могућности наше заједничке сарадње.

Примедбе на рад ЕУЛЕКС-а дају и Срби и Албанци. Да ли је, по Вама, досадашњим радом ЕУЛЕКС показао неутралност око статуса Косова и Метохије?

Еулекс није могао у потпуности да испуни задатке који су му додељени одговарајућом одлуком Савета безбедности УН новембра 2008. године. Стиче се утисак да је је та Мисија хтела да се реши сарадње са УН. Не могу рећи да је успешна у поштовању неутралног карактера свог деловања – час се ограничава улогом „поштанског сандучета“, час затвара очи на оно што се дешава, час је пристрасна.

Територија Косова је најнебезбедније место у Европи. Срби се отежано и са страхом крећу, а истраге о многобројним убиствима Срба тапкају у месту. Колико су у том контексту опасне најаве смањења војника КФОР-а на терену?

Ваше речи само потврђују моје оцене у одговору на Ваше претходно питање. Што се тиче планова за смањење КФОР-а треба имати у виду да су те снаге дошле на Косово у складу са резолуцијом СБ УН 1244. Дакле, оне не треба једнострано да мењају свој мандат и бројност, што се, нажалост, дешава и што сведочи о непоштовању мишљења Савета безбедности који је најкомпетентнији за давање оцена о међународној безбедности. Смањење људства КФОР-а изазваће смањење нивоа безбедности. То могу да искористе екстремистичке снаге и то не само што се тиче односа између Срба и Албанаца. Нико није осигуран од сукоба између албанских кланова, међу којима је присутна политичко-криминална напетост, нити од оружаних упада у Јужну Србију из правца Косова.

Појединци из међународне заједнице често прикривају истину о правом стању на Косову. Уколико се не стабилизује стање безбедности у јужној српској покрајини може ли се нарушити регионална па и међународна безбедност?

Сматрам да је садашња ситуација у покрајини нестабилна. Последње што иде у прилог томе јесте изјава o националном уједињењу етничких Албанаца. Идеја о „Великој Албанији“ изазива све већу забринутост у региону. Она се директно тиче интереса читавог низа балканских земаља. Један од инспиратора пројекта стварања етничке Албаније јесте Приштина. Ширење оваквог великоалбанског расположења подстиче сепаратистичке тежње албанских мањина и представља претњу регионалној и међународној безбедности.

Русија је међу првима поднела поднесак Међународном суду правде, оспоравајући независност Косова. Сматрате ли да будући статус Косова може зависити од одлуке Међународног суда правде?

Рачунам да ће Међународни суд донети одлуку која ће бити у складу са међународним правом. Такав исход ствари логично ће захтевати враћање на разматрање статуса Косова. Изјаве у којима је реч о томе како се такозвана независност покрајине не може преиспитивати само говоре о занемаривању међународног права, као и о жељи да се силом наметне једнострано политичко решење.

У којој мери ће посета председника Медведева допринети развоју сарадње у економским, али и свим другим областима?

Сигуран сам да ће им она пружити нов, значајан импулс. Познати велики економски споразуми између наших земаља, посебно у нафтногасној сфери, већ се остварују. До краја 2009. године укупне руске инвестиције у привреду Србије премашиће милијарду долара. Потребно је размишљати о будућности, о новим пројектима. Такви предлози се разматрају. Предвиђено је да посети Председника Русије Србији претходи седница билатералног руско-српског Комитета за сарадњу на којој ће, између осталог, бити размотрена конкретна питања даље трговинско-економске сарадње. Осим тога, обе стране су заинтересоване за јачање сарадње на релацији министарстава унутрашњих послова у питањима отклањања последица ванредних ситуација. Сматрам да је потребно подићи ниво културне размене, сарадње у области образовања, у научно-техничкој сфери, као и у другим областима у односима између наших земаља.

Могу ли се нарушити односи Србије и Русије уласком Србије у ЕУ, с обзиром да нове чланице ЕУ морају поштовати критеријуме који од њих буду захтевани?

Полазим од тога да развој сарадње између Србије и ЕУ, као и њено приступање Европској Унији у перспективи, не треба да се одвијају науштрб односа са Русијом. Ови правци спољне политике Ваше земље не треба да буду алтернативни, већ да се узајамно допуњују. Драго ми је што је овакав став широко распрострањен у српском друштву и у Влади Србије.

http://www.ambasadarusije.org.rs/interview/09/14.php

[Guest Оливера]

Интервју Амбасадора Русије у Србији Александра Конузина листу Политика

«Русија ће потврдити свој став о Космету»

16.септембра 2009.

У посету Србији 20. октобра стиже председник Руске Федерације Дмитриј Медведев. Након посете Медведева Србији, у фебруару прошле године, док је још био на функцији првог вицепремијера РФ, ово је његов други долазак у нашу земљу. Оба догађаја имају за Србију изузетну важност. О томе ко је иницирао ову другу посету и којим каналима је она организована, за „Политику“ говори амбасадор Руске Федерације у Београду, господин Алесандар Конузин.

У последње време контакти између шефова Русије и Србије постали су редовни. Председник Тадић је 2008. године у разговору са високим руским званичницима говорио да су у Србији увек ради видети председника Русије. У децембру, током боравка у Москви ради потписивања енергетских споразума, он је лично председнику Медведеву уручио позив да посети земљу. Наш председник је са задовољством прихватио тај позив. После додатних дипломатских контаката председник Медведев је изразио жељу да посета буде 20. октобра ове године како би заједно са председником Тадићем и свим Србима свечано прославио наш заједнички празник – 65. годишњицу ослобођења Београда од фашистичког окупатора, да ода пошту погинулим херојима, а такође и да размотри широки спектар важних питања наших билатералних односа у условима њиховог квалитативног помака у последње време.

У време прошлогодишње посете за Србију је кључно политичко питање било статус јужне покрајине Косова и подршка Русије ставу Србије о неприхватљивости проглашења косовске независности. Које су теме о којима ће се овај пут разговарати?

Током последње две године приметно је проширен спектар питања која се тичу наших односа. Повећана је и тежина питања која представљају предмет билатералног разматрања. Разуме се, председници ће размотрити најважнија питања о ситуацији у свету. Међу њима, проблем Косова у пуној мери је задржао своју актуелност. Руска страна потврдиће подршку српским ставовима који се тичу ове покрајине. Сигуран сам да ће дужно време бити посвећено и разматрању ситуације на Балкану у целини. Председник Медведев изложиће своја схватања у вези са иницијативом о склапању новог Споразума о европској безбедности, коју је лично покренуо. Наћи ће се времена и за размену мишљења у вези са глобалним изазовима и претњама.

Разуме се, детаљно ће бити размотрен и ток извршења великих билатералних споразума у енергетској сфери, као и реализације осталих пројеката у којима учествује руски капитал. Незаобилазна тема је и будућност наше сарадње у трговинско-економској сфери.

Да ли сте задовољни остваривањем онога што је договорено у фебруару прошле године? Мислим, пре свега, на велике пројекте попут „Јужног тока“ и даљи улазак руских компанија на српско тржиште и српских на руско?

У целини – да. Највећи пројекти реализују се у складу са договореним плановима, којима су узети у обзири нови проблеми које доноси живот. Обе стране су стални сведоци тога, колико су исправне биле одлуке које су, како сте споменули, донете почетком 2008. године.

Извесну забринутост изазива ситуација са неким међународно познатим српским компанијама уз учешће руског капитала. Заједно са српским партнерима тражимо начине како да им помогнемо да изађу из тешког положаја, изазваног што светском кризом, што економским тешкоћама у земљи. Нажалост, сусрећемо се са праксом када се уместо помоћи пружа отпор, што прати и употреба медија. То не води ка јачању поверења међу пословним партнерима.

Поменули сте пре два месеца да има отпора и од појединаца у српској влади. На кога сте мислили?

Тада сам рекао, и сада понављам: то су исти они људи о којима, у вези са ометањем српско-руских односа, пише и штампа овде у Србији.

Како теку припреме за долазак председника Медведева?

Програм посете, за сада, је у стадијуму концептуалне разраде. Ретко се, наиме, дешава да се један тако важан догађај најављује толико унапред. У сваком случају, у организацију су укључена сва надлежна министарства и службе, како у Русији тако и у Србији. Са руске стране то су, пре свега, Администрација председника, потом Министарство за ванредне ситуације, Министарство спољних послова, „Гаспром“, „Лукоил“... Сви они сачињавају предлоге који се достављају Администрацији председника, потом се формирају делегације и усаглашавају детаљи са надлежним представницима српске стране.

Амбасада даје препоруке како у вези са организационим питањима посете, тако и са њеним садржајем: формат контаката, места за посете, садржај преговора, документи за потписивање итд. Имамо тесну сарадњу са МУП-ом Србије,и другим партнерима, као што је Градска управа града Београда. Што се тиче питања из економског блока консултујемо се са руским компанијама, српским бизнисменима, заинтересованим владиним установама.

Београдским новинарским круговима кружи прича да је председник Медведев инсистирао да се сретне са представницима свих релевантних српских политичких партија, како се његова посета не би тумачила као нека врста подршке искључиво садашњој валадајућој гарнитури, него Србији као држави у целини.

Имам утисак да се том причом, највероватније, покушава пренети заплетеност унутрашње политичке сцене на предстојећу посету. Председник Медведев долази у Србију на позив председника Србије. Заједно са њим, а у ширем смислу и заједно са свим српским народом, председник Медведев ће прославити ослобођење Београда од окупатора као важан корак у Великој Победи над фашизмом маја 1945. године.

Председник Медведев долази у Београд на 65. годишњицу ослобођења града, догађаја којем су свој немерљиви допринос дали и совјетски војници. Међутим, улице које су деценијама носиле имена совјетских маршала и генерала, учесника тих догађаја, у међувремену су преименоване.

Мишљења сам да је преименовање београдских улица било погрешно. Улога Црвене Армије, њених команданата, као и совјетских војника у ослобођењу Југославије од фашиста не може се избрисати из историје и сећања људи. Амбасади Русије сада се обраћају појединци, организације ветерана, бивши партизани, друштва пријатељства, са жељом да се улицама Београда врате одузети називи. С тим у вези консултујем се са одговарајућим српским установама, као и са Градском управом града Београда и Скупштином града. Сматрам да улице Београда треба да носе имена својих ослободилаца.

Нове несташице гаса нису искључене

„Српско Министарство енергетике је веома активно како би за нову грејну сезону у функцију био стављен Банатски двор”, истиче амбасадор Конузин. „Ми смо се, такође, укључили у тај посао како би до почетка грејне сезоне поменуто складиште било у пуној функцији, и напуњено гасом. Али, то не значи да не може поново доћи до несташица. Као што знате, у Украјини следе председнички избори а гасно питање ће свакако имати важну улогу у тамошњој политичкој борби. Ко контролише гасовод тај има и паре за изборну кампању. И ту су проблеми увек могући”.

http://www.ambasadarusije.org.rs/interview/09/15.php

[Vizantiona]

Russian anthem

Россия — священная наша держава,

Россия — любимая наша страна.

Могучая воля, великая слава —

Твоё достоянье на все времена!

Припев: Славься, Отечество наше свободное, Братских народов союз вековой, Предками данная мудрость народная! Славься, страна! Мы гордимся тобой!

От южных морей до полярного края

Раскинулись наши леса и поля.

Одна ты на свете! Одна ты такая —

Хранимая Богом родная земля!

Припев

Широкий простор для мечты и для жизни

Грядущие нам открывают года.

Нам силу даёт наша верность Отчизне.

Так было, так есть и так будет всегда!

Припев

Serbian anthem

Боже правде, ти што спасе

од пропасти до сад нас,

чуј и од сад наше гласе

и од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани

будућности српске брод,

Боже спаси, Боже храни,

српске земље, српски род!

Србију нам Боже брани,

моли ти се српски род!

Сложи српску браћу драгу

на свак дичан славан рад,

слога биће пораз врагу

а најјачи српству град.

Нек на српства блиста грани

братске слоге златан плод,

Боже спаси, Боже храни

српске земље, српски род!

Србију нам Боже брани,

моли ти се српски род!

Из мрачнога сину гроба

српске круне нови сјај,

настало је ново доба,

нову срећу Боже дај.

Србију нам Боже брани,

пет вековне борбе плод,

Боже спаси, Боже храни,

српске земље, српски род.

Србију нам Боже брани,

моли ти се српски род.

http://www.youtube.com/watch?v=-FwsolRroJ0

[Маша]

Russian anthem

?????? — ????????? ???? ???????,

?????? — ??????? ???? ??????.

??????? ????, ??????? ????? —

???? ????????? ?? ??? ???????!

??????: ???????, ????????? ???? ?????????, ???????? ??????? ???? ???????, ???????? ?????? ???????? ????????! ???????, ??????! ?? ???????? ?????!

?? ????? ????? ?? ????????? ????

??????????? ???? ???? ? ????.

???? ?? ?? ?????! ???? ?? ????? —

???????? ????? ?????? ?????!

??????

??????? ??????? ??? ????? ? ??? ?????

???????? ??? ????????? ????.

??? ???? ???? ???? ???????? ???????.

??? ????, ??? ???? ? ??? ????? ??????!

??????