Амбасада Руске Федерације у Републици Србији

[Vizantiona]

0409_feel

Сваки пут када прођемо поред америчке амбасаде, пустимо ''до даске'' руску химну 0110_hahaha

[Guest Оливера]

Интервју Александра Конузина часопису „Русија данас“ 20. октобра 2009.

- У Србији већ вековима, рекли бисмо одувек, постоји однос велике, непрекидне привржености према Русији. Преко уметности, културе, православља – ова блискост Срба са Русима и Русијом је изнад свега присутна као осећање него рационална представа о једној конкретној, веома моћној држави, о њеним реалним интересима и конкретним могућностима… Како бисте нам Ви представили Русију данас? Шта је, по Вашем мишљењу, оно што је суштински одређује?

- Русију замишљам као огромно пространство поља, бескрајних шума, река широких попут руских песама. На овом пространству живи велики народ. Он има стару, често трагичну историју. Руси су стрпљиви, упорни, радознали. Карактеришу их дубока осећања, духовност. Наш народ је отворен према спољашњем свету, дружељубив према другим народима, нарочито према братским Словенима. Русима није потребно туђе, али чуваћемо и бранити оно што нам према праву припада, нарочито своју земљу. Ми волимо своју Отаџбину, сматрамо да живимо исправно, верујемо у своју судбину.

Чувени су стихови Тјутчева који кажу како се Русија не може појмити разумом, већ само емоцијом. Како је Ви лично доживљавате? Како је изгледала и како Вам сада (кроз сећања) изгледа Русија Вашег одрастања, младости, усавршавања, зрелости..?

Слажем се са Вама да је доживљај Русије више емоционалан него рационалан. Толико је разноврсна и различита да је немогуће обухватити је умом. Русија мога детињства – то је сеоце у Нижегородској области на високој обали Волге, где су живели моји дедови и прадедови, то је и послератна Москва са траговима бомбардовања, то је и школа са великим учионицама и портретима Лењина, Пушкина, Мендељејева. Савремена индустријализовано-компјутеризована Русија губи своју оригиналност, не изазива дубоке емоције. У њој се појавило превише рационалног.

Приметно је да раније у Београду и Србији није било толико гостовања руских уметника као што је то случај у последње време. Мислите ли да је то добар знак за нешто што надилази ипак ограничене оквире културе? Да ли је у овом случају уметност постала онај прави простор за успостављање истинског дијалога?

Апсолутно сте управу. Наша уметност је до те мере блиска да се понекад чини да је реч о двема међама једне исте културе. Дубоко осећамо стваралаштво наших народа. Песме, игре једне земље као ехо одјекују у души оне друге. То ствара посебну атмосферу нашег културног дијалога који широм отвара прозоре општења у свим сферама делатности.

Када бисте по свом укусу цитирали неку руску мисао, изреку или реченицу неког значајног књижевника, политичара или филозофа – шта бисте изабрали?

Волим прожетост речи Светог великог руског кнеза Александра Невског: «Бог није у сили, већ у правди».

Како оцењујете стање и могућности руско-српског дијалога у политици, економији, науци..? На ком се нивоу одвија ова комуникација?

У последње време руско-српски дијалог видљиво је интензивиран. Подиже се његов ниво, шири се сфера коју обухвата, продубљује се узајамно разумевање. Па ипак, мало тога је постигнуто. Веома мало. Треба више разговарати, далеко више јачати друштвене контакте међу политичарима, бизнисменима, научним и културним радницима, међу обичним добрим грађанима.

Руске инвестиције у српску привреду су све веће и све чешће. Колико су руске фирме задовољне пословањем у Србији? Да ли им одговарају постојећи оквири?

Руско-српске привредне везе имају узлазну линију. Без обзира на последице светске финансијске кризе нашу трговинско-економску сарадњу карактерише релативна стабилност, јача сарадња у сфери инвестиција.

Упркос тешкоћама које су и данас присутне, компликацијама које је Србија својевремено преживела, у земљи се осећа унутарполитичка стабилност, усавршавају се потребни нормативно-правни темељи, ствара се повољна клима за инострани капитал.

Желео бих да истакнем да су после прве куповине «Беопетрола», једне од водећих фирми у Србији у области продаје нафтних деривата, од стране руске фирме «Лукоил» 2003. године кренули и други значајни послови.

У оквиру реализације купопродајног уговора већинског пакета акција НИС-а руски «Гаспромнефт» већ је уплатио 400 милиона евра и са готово истом сумом започео инвестирање модернизације погона за прераду нафте у Панчеву. Као резултат ових корака већ 2012. године производиће се нафтни деривати који ће одговарати високим европским стандардима.

Расте темпо сарадње и у сфери гаса. У току су послови на реализацији пројекта магистралног гасовода «Јужни ток» који ће ићи преко територије Србије, као и експлоатацији подземног складишта гаса «Банатски двор». Руска компанија «Трговински дом – железнице Русије» заинтересована је за реконструкцију београдског железничког чвора. Разматрају се и други пројекти.

Што се тиче постојећих оквира наше економске сарадње по мом мишљењу они би требало да буду повећани путем ширења сарадње у области пољопривреде, машиноградње, технологије која се заснова на напредним научним достигнућима. Значајан потенцијал постоји и у сарадњи између руских и српских региона.

Све у свему, желео бих да истакнем да наше трговинско-економске везе имају позитивну динамику и дугорочни карактер. Притом, узајамно повољно стратешко партнерство све више постаје њихова карактеристика.

Какви су правци руске спољне политике на Балкану и, посебно, у Србији, нарочито с обзиром на сложену ситуацију везану за Косово и Метохију?

Русија у Србији види традиционалног партнера на Балкану. Историја односа наших земаља и народа веома дубоко залази у историју. Акумулирано богатство заједништва представља темељ непрекидног развоја наше сарадње у спољнополитичкој сфери. Таква сарадња не противуречи концептуалним основама српске спољне политике која је усмерена на приближавање Европској унији.

Русија и сама развија сарадњу са ЕУ и тежи ка колективној изради предуслова који би обезбедили стабилност у Европи на основама поштовања међународног права. У таквом контексту Русија ће и даље бити присталица тражења решења за проблем Косова на основу резолуције 1244 Савета безбедности УН.

Наша земља и данас полази од тога да се једнострано проглашење независности Косова крајње негативно одразило на регионалну и међународну безбедност.

Већ неколико месеци Србија је у знаку посете руског председника господина Дмитрија Анатољевича Медведева, најављене за 20. октобар. Шта Ви очекујете од те посете, а шта обични грађани Србије могу да очекују? Ово је веома важан тренутак за однос наше две земље…

Сама посета Председника Русије Србији постаће значајан догађај у нашим односима, позитиван фактор равнотеже на Балкану који ће дати могућност да се заштите нови пројекти у области енергетике, инфраструктуре, културе, образовања, науке. Тиме ће добити и Срби и други народи у региону.

Какву сте Србију Ви открили током свог боравка овде? Шта Вам се овде код нас допада више, а шта мање?

Открио сам Србију дубоких народних традиција, јаког националног карактера, светле радости живота. Допада ми се ненаметљива православна вера Срба. Желео бих да у друштву буде више слоге, узајамног разумевања, саветовања.

Постоји мишљење да нас то у шта верујемо највише одређује. Да ли нам можете рећи шта је оно у шта Ви лично највише верујете?

Верујем у праведност, људску доброту, љубав.

[Guest Оливера]

Дорогие друзья,

Уважаемые соотечественники,

Приглашаю Вас, членов Ваших семей в ознаменование 65-й годовщины Победы в Великой Отечественной войне 1941-1945 гг. и окончания Второй мировой войны принять участие в торжественной церемонии возложения венков в память о советских и югославских воинах, отдавших свои жизни за освобождение Европы от фашизма.

Церемония состоится 9 мая 2010 года в 10-00 в г. Белграде на Кладбище освободителей Белграда.

А.В.Конузин

Поштовани,

Амбасада Русије у Србији у сарадњи са Централним музејем Оружаних снага Министарства одбране Руске Федерације уз подршку Министарства одбране Републике Србије су припремили изложбу фотографија, која је посвећена 65. годишњици Победе над фашизмом и ослобођењу Југославије од окупације.

Фотографски документи углавном су ексклузивни и везани су за име ослободиоца Београда – команданта 4. механизованог корпуса 3. Украјинског фронта Црвене Армије генерала В. Жданова. Већина фотографија је део личне архиве војсковође, које су се дуже време чувале на складишту Централног музеја Оружаних снага Руске Федерације.

Свечано отварање изложбе фотографија ће бити одржано 7. маја о.г. у 15.00 часова у Дому Војске Србије (адреса: Браће Југовића 19, Београд).

Амбасада Русије позива представнике српских државних органа, дипломатског кора, као и све друге које имају такву жељу, да узму учешћа у овој манифестацији.