Да ли жртвујемо некад Хлеб Небески зарад хлеба земаљског?

[Никола Ђоловић]

Без Васкршње (Есхатолошке димензије) губи се смисао постојања у брзоплетом смењивању живота и смрти кроз различите, махом економске, перипетије јер је човек исфрустриран створеним уместо нествореним хлебом, те отуда и спреман да понизи себе у сваки болесну каљугу. У односу на еклисиолошку свест човек није поштеђен историјских проблематика али се лакше хвата са њима у коштац наспрам оних који немају ту наду. Човек без наде мери сваки део свог живота и живи за сваки трен свога живота уплашен да не изгуби и оно што је само по себи већ пролазно, док онај ко има есхатолошку наду сваки део своје историје не разлучује од Бога, Богочовека и Тројице.

Не само новац и друге потребе које третирамо као могућност прижељкиване радости, но све потребе које сматрамо за нужне епицентре своје желатељне психологије, нису нам увек корисне јер не умемо да се владамо у ономе што поседујемо. Егоизам се на први поглед притаји задовољеним хтењем али само на кратко док не пожели незадовољено нешто друго. Ми не умемо да се носимо са оним што имамо. Ето, ни слободу прво не знамо да искористимо а камоли све оно што накнадно долази јер употребљавамо у оруђе против себе или другог. Пракса то потврђује. За некога је можда и добро што много тога нема јер ко зна какав би се погрднији показао када би све прижељкивано добио. Познавајући људе, мислим да им не треба све пружити јер чак и на врхунцу онога што су заискали они и даље показују незадовољство или врло жестоке параноје.

[Лидија Миленковић]

zru greengrin 0304_smile4

[Никола Ђоловић]

И чињеница је да многи хлеб насушни поистовећују са хлебом земаљским, иако је овде реч о хлебу над-суштинском који је Сам Христос.

Међутим, додатак теми је и тај што не само нехришћани пре бирају хлеб земаљски, него што, ако можемо рећи, то маловерје "шта ћемо јести, пити и обући" испољавају ништа мањег интезитета и сами хришћани. Не сви, стога и не генерализујемо. Али, опет, иако је примат Богоопредељеност, потребно је и имати хлеб земаљски. Проблем је када се од те свести направи опсесија и култ.

Сад неко може рећи да сит гладном не верује, али моје сиромаштво има право да говори о овој теми. Ако нешто презирем, то је када ми неко пуног буџета говори о скромности и побожности.

Укратко, чињеница је да невоља постоји, и да човек води историјску борбу за оба хлеба а да екстремисти виде само један.

[Никола Ђоловић]

Нешто ме ова тема асоцира на мноштво људи који су премашили 30 година а и даље паразитирају на економским грбачама својих већ изнемоглих родитеља.

Шта мислите о овом проблему, који би у складу са темом, представљао једну хулу на благодатну самосталност у смислу "у зноју лица свога јешћеш хлеб".

Јер онда би човек кроз одговорност према Богу спознао и своју одговорност према хлебу који сам треба зарадити.

[dragisa]

svi mi parazitiramo na grbaci Oca Nebeskog, i to nije problem

cak sta vise tako treba da bude, takva je Njegova volja.

problem je kad covek cak ni za ¨parazitiranje¨ nije zahvalan ¨domacinu¨.

sve u svemu zablagodarimo Bogu za sve sto dobijamo, ili sto bi rekli: evharistija!

(koliko got to malo ili mnogo bilo. i jedno i drugo nosi svoja iskusenja.)

[Душко Дугоушко]

Cini mi se da manje-vise neprestano zrtvujemo Nebeski zarad zemaljskog...

[Никола Ђоловић]

svi mi parazitiramo na grbaci Oca Nebeskog, i to nije problem

cak sta vise tako treba da bude, takva je Njegova volja.

problem je kad covek cak ni za ¨parazitiranje¨ nije zahvalan ¨domacinu¨.

sve u svemu zablagodarimo Bogu za sve sto dobijamo, ili sto bi rekli: evharistija!

(koliko got to malo ili mnogo bilo. i jedno i drugo nosi svoja iskusenja.)

Dobro, to je u odnosu na Boga, a kakvo je stanje u odnosu coveka prema coveku?

Cini mi se da manje-vise neprestano zrtvujemo Nebeski zarad zemaljskog...

[anajrim]

...bez odgovornosti covjeka prema Bogu nema ni odgovornosti covjeka prema drugom covjeku,i obrnuto...

[Никола Ђоловић]

...bez odgovornosti covjeka prema Bogu nema ni odgovornosti covjeka prema drugom covjeku,i obrnuto...

Па није баш тако у овом случају.

Има побожних ликова који једва чекају да ништа не раде изговарајући се усавршавањем у својој вери (књиге, манастири, богослужења, конзерватизам...), као што има атеиста који претерујући у обавезама заборављају на пресудне (егзистенцијалне) ствари.

По мени, обе групације људи греше. Потребан је средњи пут.

А лепо рече апостол, ко неће да ради нека и не једе.

[anajrim]

...bez odgovornosti covjeka prema Bogu nema ni odgovornosti covjeka prema drugom covjeku,i obrnuto...

Па није баш тако у овом случају.

Има побожних ликова који једва чекају да ништа не раде изговарајући се усавршавањем у својој вери (књиге, манастири, богослужења, конзерватизам...), као што има атеиста који претерујући у обавезама заборављају на пресудне (егзистенцијалне) ствари.

По мени, обе групације људи греше. Потребан је средњи пут.

А лепо рече апостол, ко неће да ради нека и не једе.

...pa ja i ne pricam o takvima...ne mogu se stvari generalizovati...pricam o onome sto je idealno,i naravno da je to sredina,a ne neke krajnosti...

[Никола Ђоловић]

...bez odgovornosti covjeka prema Bogu nema ni odgovornosti covjeka prema drugom covjeku,i obrnuto...

Па није баш тако у овом случају.

Има побожних ликова који једва чекају да ништа не раде изговарајући се усавршавањем у својој вери (књиге, манастири, богослужења, конзерватизам...), као што има атеиста који претерујући у обавезама заборављају на пресудне (егзистенцијалне) ствари.

По мени, обе групације људи греше. Потребан је средњи пут.

А лепо рече апостол, ко неће да ради нека и не једе.

...pa ja i ne pricam o takvima...ne mogu se stvari generalizovati...pricam o onome sto je idealno,i naravno da je to sredina,a ne neke krajnosti...

Па ниси ништа ни прецизирала. Коментар ти је постављен у нужно богословске оквире као да је мерило побожности аутоматски мерило одговорности, а моји примери наводе да није тако. Онда си заобишла свој коментар и другим речима само потврдила моје речи које управо говоре о одсуству крајности.

[anajrim]

...bez odgovornosti covjeka prema Bogu nema ni odgovornosti covjeka prema drugom covjeku,i obrnuto...

Па није баш тако у овом случају.

Има побожних ликова који једва чекају да ништа не раде изговарајући се усавршавањем у својој вери (књиге, манастири, богослужења, конзерватизам...), као што има атеиста који претерујући у обавезама заборављају на пресудне (егзистенцијалне) ствари.

По мени, обе групације људи греше. Потребан је средњи пут.

А лепо рече апостол, ко неће да ради нека и не једе.

...pa ja i ne pricam o takvima...ne mogu se stvari generalizovati...pricam o onome sto je idealno,i naravno da je to sredina,a ne neke krajnosti...

Па ниси ништа ни прецизирала. Коментар ти је постављен у нужно богословске оквире као да је мерило побожности аутоматски мерило одговорности, а моји примери наводе да није тако. Онда си заобишла свој коментар и другим речима само потврдила моје речи које управо говоре о одсуству крајности.

........ova poboznost koju ti navodis nije nikakva poboznost,pa otud nema ni veze sa zdravom odgovornoscu...takav monah samo misli da je odgovoran Bogu,a to je nemoguce,jer je sebican prema ljudima...

[-Владимир-]

Наравно да жртвујемо, да није тако сви би смо сада били по пустињама и манастирима, али човек је слаб и хлеб земаљски му је увек пред очима, а за хлеб небески треба вере.

Dobro, to je u odnosu na Boga, a kakvo je stanje u odnosu coveka prema coveku?

Лепо је рекао Драгиша, треба се трудити да једемо свој хлеб и да нисмо на терету никоме колико је то могуће и захвалити се Богу у сваком случају, јер је од њега хлеб .

И мислим да нису проблем они који паразитирају на леђима својих родитеља, већ они који паразитирају на леђима туђих родитеља (политичари, разни "бизнисмени" итд.), а живе у убеђењу да су свој хлеб "зарадили". Они које издржавају родитељи су бар свесни тога и углавном су им захвални.

[Михајло]

Нешто ме ова тема асоцира на мноштво људи који су премашили 30 година а и даље паразитирају на економским грбачама својих већ изнемоглих родитеља.

Шта мислите о овом проблему, који би у складу са темом, представљао једну хулу на благодатну самосталност у смислу "у зноју лица свога јешћеш хлеб".

Јер онда би човек кроз одговорност према Богу спознао и своју одговорност према хлебу који сам треба зарадити.

Ти као да не живиш у Србији...

Мнооооооооооооооогооо људи нема посла..нема имања...нема ничега...осим плате који родитељи доносе..

..немају воље...немају снаге...убили су их у појам...јер да би завладао ...мораш прво да сломиш оне којима треба да владаш...

Људи завршили школе...а нема посла ни у најави...

Ето реци ти шта би требало да раде...

Слава Богу ја радим већ 10 година...али знам многе који немају посла...

[Михајло]

...bez odgovornosti covjeka prema Bogu nema ni odgovornosti covjeka prema drugom covjeku,i obrnuto...

Слажем се...многима су пуна уста Бога и Јеванђеља...али када треба до примером показати..морају тетки лек да носе...

Почевши од мирјана...па преко Свештенства до Епископа...