Мисионарење широм васељене - Прегалаштво на њиви Господњој

[Милан Меденица :)]

ето, одвојисмо лепоту од спама ...

па можете у миру да наставите да се дивите овој несравној радости новорођених у Христу  0110_hahaha

[Guest Оливера]

Нова епоха православља на Камчатки

19.09.2010.

Нова страна  у историји православља отворена је на Камчатки. У току своје мисионарске посете Далеком Истоку патријарх Кирил је осветио саборну Тројицку цркву у Петропавловску-Камчатском.

Саборна црква Свете Тројице је саграђена у центру града на питорескном брежуљку, са кога се виде Авачински и Корјакски вулкани, брежуљци, планине, а чак и Пацифик. Изградња храма је трајала скоро 10 година, пет позлаћених купола је подигнуто помоћу хеликоптера. Тај храм је један од највећих не само у граду, већ и на читавом Камчатском полуострву. Он може да прими више од хиљаду верника. Тројицка црква мора да постане симбол препорода и учвршћења православне вере у том региону, - уверен је првојерарх РПЦ.

Данас је посебан дан за читаву Камчатку. Овде је освећен храм, који је окренут Пацифику као неко сведочанство нашег националног идентитета, наше духовне снаге. Данас је настало време  да се скупља камење, зида зграда православне вере коју су почели да зидају пре више стотина година наши побожни преци.

Хришћанство на Камчатки је почело да се шири средином 19. века, када су дошли православни мисионари. За неколико деценија многи малобројни аутохтони народи Далеког Истока прихватили су православље. У читавом том крају су почеле да се граде цркве, преводе на националне језике текстови Светог писма. Међутим, после револуције 1917. године, када је почело прогањање цркве, скоро сви храмови су били затворени и срушени. Мултинационално становништво тог краја се делимично вратило својим незнабожачким традицијама. Тек  почетком 1990-х година протеклог века у региону су почеле да се обнављају православне заједнице које су се састојале не само од Руса, већ и представника малобројних народа Севера - Итељмена, Корјака, Алеута. Почеле су да се граде цркве. Тројицка саборна црква је пети православни храм у граду. 1993. године  је овде формирана Петропавловска и Камчатска православна епархија РПЦ. Од тог времена  у њој су настале велике промене, - истакао је патријарх Кирил.

Када сам први пут дошао на Камчатку овде је био само један свештеник. Данас, стојећи на катедри, бројао сам свешьенике и схватио  да је преда мном лице епархије РПЦ, и то не најмање. Ова величанствена саборна црква крунише резултат  постсовјетске етапе мисионарског рада на Камчатки. Град, који носи име  апостола Петра и Павла, мора да има саборну цркву, мора да има своје духовно лице. Данас то лице постоји.

Данас је важно да би људи имали место где могу доћи да се моле, - истакао је Патријарх, - јер вера не само учвршћује дух човека, већ му помаже да савлада различите тешкоће, васпитава основе морала. У току дужег времена су верницима Далеког Истока били одузети храмови. Данас, када је саграђена саборна црква, православна вера се неће само учврстити, већ и ојачати, верника ће сваке године бити све више, - закључио је првојерарх РПЦ.

Извор: Глас Русије

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Храм Св. Петра и Павла

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

На Сахалину се појавила погранична црква

21.09.2010

Фото: РИА Новости

Својеврсна погранична црква појавила се у најисточнијој тачки Русије. У насељу Троицко Јужно-Сахалинска, где је ових дана у пастирској посети боравио Поглавар РПЦ, освећена је црква светог кнеза Александра Невског. Црква је подигнута по јединственој методици, прва од четири замишљене, које треба да чувају државне границе Русије.

Идеја за овакве пограничне цркве појавила се пре 5 година. Иницирао ју је претходни поглавар РПЦ, патријарх Алексије Други и активно ју је подржао актуални Поглавар Руског Православља. По замисли, на крајњим тачкама Русије - на југу, северу, западу и истоку, треба да буду изграђене мале цркве које ће носити име руског кнеза из 13. века Александра Невског. Свети благоверни кнез име је и лице наше земље не само у прошлости, већ и у садашњости, подвукао је патријарх Кирил приликом освећивања цркве на Сахалину.

Александар Невски је у свом животу повезао духовно и материјално, бругу о душама људским са уређењем руске државе. И ако ми сви, и власти, и војска, и народ, будемо ишли данас путем Александра Невског, имаћемо велику Русију, Свету Русију. Место где мирно и срећно живе људи. Русију испуњену духовним и материјалним вредностима, како је о томе сањао сам благоверни кнез.

Црква светог Александра Невског на Сахалину има необичну конструкцију - високу камену основу са степеништем и дрвени врх. Из далека подсећа на царске палате из 16. века, карактеристичне за тадашњу Русију. Пошто је на Сахалину клима влажна, оптерећење снегом и ветром велико, а такође јака сунчана активност, обраду дебала раидли су у Финској по јединственој технологији. При томе готова дебла су пребачена морем на острво Сахалин. Подизање цркве је трајало нешто више од годину дана. И исто толико дуго уралски мајстори су ручно9 резбарили јединствен иконостас висок 7 метара, који је нешто пре доласка патријарха Кирила био постављен у цркви.

Поглавар РПЦ уверени је да што више цркава буде подигнуто на границама Русије, то боље. За време свог боравака на Далеком Истоку он је предложио да се на сваком острву региона, како насељеном, тако и за сада ненасељеном, поставе крстови.

То је добра историјска традиција. Црква је увек постављала крстове тамо где је живео њен народ. И ова традиција није само православна. На пример, у Западној Европи може се видети слично. Када на највишим алпским врховима стоје крстови, које су поставили овдашњи хришћани. Уверен сам да је то повезано са духовном потребом људи и црква ће на све начине да је подржава.

Данас се у Русији активно реализује друштвени добротворни програм Александар Невски, чији су аутори руски фонд Андреја Првозваног и центар Националне славе Русије. Програм је приређен поводом 800-годишњице светог благоверног кнеза, која ће у Русији бити свечано обележена 2020. године.

Извор: Глас Русије

[Guest Оливера]

Патријарх Кирил састао се са далекоисточним Корјацима

20.09.2010

Фото: РИА Новости

Поглавар РПЦ патријарх Кирил, који се налази у поссети руском Далеком Истоку, састао се са Корјацима, малом етничком групом северних народа Русије, која живи за западу Камчатског полуострва, у малом месту Палана.

Данас се из Петропавловска Камчатског у Палану може стићи само ваздухом. Локално становништво практично је у потпуности одвојено од копна, живи на рачун рибарства и горивне индустрије.

Историја насеља започела је 1697. године, када је у ова сурова места стигао одред козака. Почетком 20. века овде је живело око 200 људи - углавном Итељмени и Корјаци, представници малих народа Русије. Сада у насељу живи 3500 људи. При чему део њих до данас су пагани, без обзира на покушаје православних свештеника да их упознају са текстовима Светог Писма. Прече о Исусу Христу, Светој Тројици и Деви Марији Корјаци слушају са великом пажњом. Ипак затим иду шаманима и под звуке бубњева почињу да разговарају са духовима. Мада се према православљу односе са посебним поштовањем.

На састанак са Поглаваром РПЦ дошло је неколико стотина Корјака. Патријарха Кирила гледали су са интересовањем. За неке од њих поглавар РПЦ је као главни дух који има материјално обличје.

За патријарха Кирила сусрет са Корјацима није ништа мање интересантан, он се први пут састајао са овим исконским народом Камчатке.

Корјакија није баш тешко место у Русији. Дивна природа, богата територија. Али, наравно, постоје околности по којима се Корјакија разликује од других места. То је сурова клима. Вероватно је потребно родити се овде или дуго живети како би ова сурова клима постала твоја клима.

По мишљењу патријарха Кирила, ма колико тешко да живи човек, ма колико била сурова клима, важно је очувати морално начело које постоји у свим религијама.

Где год да живи човек, у Корјакији или у Москви, на крају крајева све зависи од онога што је унутар самог човека, колико је он јак, колико уме да управља самим собом. Зато што је човек сам себи главни непријатељ. Ако се живот уређује погрешно, ако се живот уређује на основу животињског инстинкта, када човек живи и ради само да би задовољио свој инстинкт, он себе разара. У том смислу срећа зависи у многоме од нас, мада још једном хоћу да кажем да и друштво, и држаа треба такође да буду солидарни са онима којима је ова солидарност посебно потребна. И Русија мора да помаже малим народима, и да помаже таквом месту као што је Корјакија, где се чува аутохтона култура, народ  опстаје, језик се чува, што је невероватно драгоцено.

РПЦ заједно са државом данас улаже напоре ради очувања корјачког народа, развоја његове културе. Самим тим чува се свет који је замислио Бог, сматра поглавар РПЦ. Бог је створио свет таквим да је у њему невероватна разноврсност. Да нас је Он створио све једнаке, сместио нас у једнаке услове, то не би био Божји свет, не би било лепоте тог света, подвукао је патријарх Кирил.

Извор: Глас Русије

[Guest Оливера]

Председатель Миссионерского отдела встретился с православными блогерами

12 ноября, 2010 •

В Миссионерском отделе Русской Православной Церкви состоялась встреча председателя отдела, архиепископа Белгородского Иоанна с православными блогерами.

В доверительной обстановке за совместным чаепитием состоялась интересная беседа о путях развития православного интернета, о возможностях интернет-сообществ, блогов и форумов в деле миссии Православной Церкви и в развитии внутрицерковных дискуссий.

Встреча проводилась в рамках подготовки к IV Всецерковному съезда епархиальных миссионеров Русской Православной Церкви, который пройдет с 16 по 18 ноября 2010 года (http://2010.portal-missia.ru/node/15).

[Guest Оливера]

Црква са погледном на Ајфелову кулу

7.01.2011

На левој обали Сене, између моста Александра Трећег и Ајфелове куле, појавиће се делић Русије. Завршена је прва етапа међународног конкурса за најбољи архитектонски пројекат руског духовно-културног центра. У други круг ушло је десет претендената. Укупно је предато преко 400 предлога из разних земаља света.

Идеја изградње сличног објекта појавила се 2007. године, када је француску посетио претходни поглавар РПЦ, патријарх Алексије Други. Он је са жаљењем истакао да уз сву градску величанственост европске престонице и обиље руских сународника, православних цркава у граду има неколико. Три година касније Русија је освојила тендер за куповину плаца величине 4,5 хиљаде квадратних метара. Било је одлучено да се на њему подигне не само православна црква, већ центар који би спајао руску духовност и културу, рекао је у интервјуу за Глас Русије преставник Московске патријаршије архиепископ Јегорјевски Марк.

У Паризу има цркава РПЦ, али као саборна црква користи се просторија у којој се налази Црква у част три Светаца. То је гаража прерађена за цркву са ниским плафоном и прилично тесна. Верници који сада живе у Паризу или желе да посте православно болослужење, не могу да се сместе у том малом храму. Зато се и појавила наша жеља да направимо нову цркву, која би примила све заинтересоване.

Једино ограничење за архитекте учеснике конкурса које су поставиле власти Париза је висина грађевине, која не сме да премаши 32 мета, иначе ће православни културни центар у историјском делу француске престонице нарушити архитектонски лик града. Ипак ово ограничење никако се није одразило на стваралачку фантазију учесника конкурса. На пример, Француз Дјумон Легран, један од 10 победника првог круга, покушао је да одрази у свом поројекту исконски руски дух, узевши за основу чувену дрвену цркву Кижи. Шта да се каже, бетонска грађевина, обојена упечатљивим плаво-наранџастим бојама делује више него смело. А руски ауторски колектив под руководством Јелене Ленок нуди цркву у традицијама грађевинарства московске класике, коју представља пре свега Успенски сабор Московског Кремља.

Што се тиче других француских колега руских архитеката, у својим пројектима они су превазишли све тардиционалне каноне. Црква-талас, црква-шкољка, светилиште-коцка... Како ће управо изгледати црква на обали Сене, унете у списак културног наслеђа УНЕСКа, сазнаће се у марту 2011. године, када ће бити објављени резултати конкурса. А сама изградња ће започети почетком наредне године.

Нова саборна црква ће бити још један симбол пријатељства и културних веза две земље и попуниће списак руских грађевина у Паризу. Овде већ стоји мост Александра Трећег, који је поставио руски цар Николај Други у знак франко-руског савеза у октобру 1896. године.

[Zayron]

Јој то је морала бит нека супертешка веза, баш ме занима којим то чудом је Руска Патријаршија успјела између свих тих нових мошеја и џамија са стометровим минаретима и гигаватовим звучницима "прошверцоват и прогурат" тај свој мали скромни хришћански духовни центар. Надам се да ће им тамо ти Французи одобрит и некакву капелицу уз тај центар и барем један ненападни десетиметрови торањ с чак тим једним али малим и врло тихим, дискретним звончићем. Наравно, под условом да се обавежу употребљавати га само двапут годишње на Божић и Васкрс! А осталим недељама се припомогну и снађу сами некако другачије, алтернативним рјешењем. Рецимо интеријеровим (унутарцрквеним) клепалом како не би саблажњивали и сувишно узнемиравали француске (су)грађане исламске вјеросиповјести.

[Guest Оливера]

Прва православна црква у Стразбуру

21.01.2011

Прва и једина православна црква појавиће се у једном од француских градова – Стразбуру. Ових дана општински савет града једногласно је донео одлуку да се парохији Свих светих Руске православне цркве да земља за изградњу цркве и парохијског центра.

Пола хектара земље, издвојене за потребе РПЦ, налази се у једном од најживописнијих квартова града, на обали калана који се улива у Рајн. У непосредној близини се налази централни парк Пранжери и европске међународне институције – Савет Европе и Европски парламент.

Скица будуће цркве већ је готова и чак је добила одобрење Патријарха Московског и све Русије Кирила. Њен аутор је петербуршки архитекта Јуриј Кирс. Он је рекао да ће будућа црква садржати како мотиве руске архитектуре, тако и елементе западноевропске.

Црква ће бити направљена у руским традицијама. Обложена разнобојном циглом. Али у самој архитектури ће бити неки европски мотиви. Надам се да ће она бити карика између руске и западне културе. Мада у целини то ће бити сасвим православна црква. Црква ће моћи да прими око 400 људи.

Парохија Свих светих у Стразбуру основана је још 2004. године. Дуго није имала своју цркву и парохијани су морали да се окупљају по кућама ради обављања свих неопходних црквених ритуала. Затим су изнајмили већу просторију како би на главне религиозне празнике верници могли да се окупљају заједно. Без обзира на то што је православна парохија у Стразбуру мала, бројност сународника износи свега неколико хиљада, места ипак није било довољно. На велике православне празнике морале су да се изнајмљују чак католичке и протестантске саборне цркве и представници разних православних цркава света служили су заједничке литургије.

2007. године, за време посете претходног поглавара РПЦ Алексија Другог Француској, руски свештеници обратили су се властима града са молбом да издвоје руској парохији плац за изградњу цркве. Јер Стразбур се одавно сматра градом многих религија. Овде постоји мноштво протестантских, католичких цркава, муслиманских џамија и синанога. Ипак до данас нема ни једне православне цркве.

Глас Русије

[ouk]

[syd]

Дивно.

[ZarkoZ]

Пази када сам заплакао! ))))

[Михајло]

Лепо---лепо